BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Dva pogleda na Rusiju u teatru muzike i poezije

Dva pogleda na Rusiju u teatru muzike i poezije
06.02.2014. god.


Putovanje za soliste, narodni hor i dvorsko pokućstvo u četiri čina. Upravo u takvom neobčnom žanru moskovsko Pozorište muzike i poezije pod rukovodstvom čuvene pevačice i glumice Jelene Kamburove predstavilo je novu predstavu. Njen naziv je "Evo vam, po stoti put, Rusija".

Premijerna postavka ima bogatu poetsku osnovu. Između ostalog, kao i uvek. U pozorištu Jelene Kamburove poezija je glavni izvor nadahnuća. Ipak ovog puta nije prošlo bez proze. Scenario je uključio fragmente iz knjige poznatog književnika 19. veka Astolfa de Kjustina. On je 1839. godine putovao po Rusiji, a zatim detaljno izneo svoje utiske. Redak koji je dao naziv postavci: Evo vam, po stoti put, Rusija, upravo jeste iz njegove knjige. Ona je bila vrlo kontraverzno primljena u ruskom društvu. Na primer, pesnik Fjodor Tjutčev, autor čuvenog aforizma Rusija se umom ne može pojmiti, memoarima Francuza je bio rezigniran. A pisac Ivan Turgenjev je priznao njegove ocene u mnogome pravednim. Ruski čitalac je našao kod Astolfa de Kjustina i saosećanje, i simpatiju, i ironiju prema Rusiji. Ali i kritiku, okrenutu uglavnom na račun ruskog cara Nikolaja Prvog. Ova knjiga je naravno subjektivni pogled spolja. I odnos prema njoj svako ima svoj, smatra reditelj predstave u Pozorištu muzike i poezije Oleg Kudrjašov.

- Možda je to najpotpunija, najozbiljnija, najstroža, istovremeno duboka knjiga. I istovremeno pogled na 19. vek i iz 19. veka na Rusiju potpuno je danas identičan.

De Kjustin je jedini stranac u predstavi. Njegove replike su obilno okružene stihovima ruskih pesnika 19. i 20. veka. To su Aleksandar Puškin, Maksimilijan Vološin, Ana Ahmatova, David Samojlov i naš savremenik Viktor Sosnora. Svi oni daju kolektivni pogled na Rusiju iznutra. I ovaj pogled takođe nije jednoznačan. Ovde su, na primer, fragmenti iz Rekvijema Ane ahmatove o strašnim godinama staljinističkog terora. I ovde postoje Zakletva ruskoj zemlji – stihovi Vološina, o kojima glavni recitator i pevač u predstavi Jelena Kamburova kaže: To je molitva da sve bude dobro. Uopšte za Jelenu Kamburovu ova postavka je još jedno scensko razmišljanje o istoriji Rusije. Ono nastavlja i jača liniju takvih predstava kao što je na primer Zemlja – po žanru „ruska pastorala“. Ili Kapi danskog kralja: ovde je istorija zemlje koju glumci zajedno sa publikom kao da rekonstruišu po pesmama legendarnog kantautora Bulata Okudžave. Evo šta kaže Jelena Kamburova o aktualnoj postavci:

- Veoma sam htela da u našem pozorištu bude prisutna tema Rusije. Zato što sam građanin Rusije i želim da Rusija bude, stoji, a da ono negativno što je bilo nekako nestane.

U predstavi, razume se, mnogo je muzike. Među glavnim kompozitorima je poznati autor i izvođač Sergej Nikitin, omiljen među milionima slušalaca po pesmama iz popularnih filmova kao što je Moskva suzama ne veruje, Ironija sudbine. Ali postoji i prava ruska klasika – muzika Modesta Musorgskog – kompozitora koji je u 19. veku među prvima učinio istoriju Rusije predmetom kulturnog osmišljavanja.



  • Izvor
  • Glas Rusije/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Budući predsednik SAD ranije je bio optužen za subverziju izbora 2020. godine i nepravilno rukovanje poverljivim dokumentima.


Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.

„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.


RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.


Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Ostale novosti iz rubrike »