Tadić i Medvedev garantuju za energetski sporazum

Prihvaćen predlog srpske strane da do 2012. „Gaspromnjeft” mora da uloži oko 550 miliona evra u modernizaciju NIS-a, i to tako što će oko 490 miliona uložiti u obnovu rafinerije, a oko 60 miliona za zaštitu životne okoline. – Srbija dobila korporativne garancije da će novi vlasnik NIS-a plaćati kaznene poene ukoliko na vreme ne ispuni odredbe iz ugovora, ali nije dobila dodatne garancije da će Južni tok proći preko naše zemlje

Parafiranjem ugovora o prodaji 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije juče je stavljena tačka na energetski sporazum s Rusijom potpisan 21. januara u Moskvi. Shodno tome, najviši državni zvaničnici Srbije i Rusije potpisaće do kraja ove nedelje sva tri dokumenta iz energetskog sporazuma – kupoprodajni ugovor za NIS, memorandum o završetku podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor”, kao i sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća za gradnju gasovoda Južni tok.

Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike i rudarstva, potvrdio je juče „Politici” da su pregovori pozitivno okončani i da je postignut kompromis o mnogim pitanjima oko kojih pre desetak dana to nije bilo moguće. Novi predsedavajući radne grupe za pregovore s Rusima Borko Stefanović, šef kabineta ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, čini se da je najzaslužniji što je s ruskim „Gaspromnjeftom” posle dužeg vremena postignut dogovor i nađeno rešenje za ključna pitanja, kaže Mrakić.

Procedura nalaže da ovakav parafirani sporazum sada prođe srpsku zakonsku proceduru, kako bi narednih dana mogao biti potpisan i na najvišem državnom nivou.

Iako niko od zvaničnika juče nije hteo da iznosi detalje parafiranog ugovora, „Politika” iz izvora bliskih pregovaračima saznaje da je prihvaćen tempo investiranja koji je predlagala srpska strana. Dakle, do 2012. „Gaspromnjeft” mora da uloži oko 550 miliona evra u modernizaciju NIS-a, i to tako što će oko 490 miliona uložiti u obnovu rafinerije, a oko 60 miliona za zaštitu životne okoline. Obe rafinerije će nastaviti da rade, s tim što se očekuje da će se po završetku ovog tehnološkog osavremenjavanja udvostručiti prerada, koja će sa sadašnjih četiri miliona tona dostići 7,5 do osam miliona tona godišnje.

Posle liberalizacije tržišta 2010. godine, država neće moći da kontroliše cenu goriva na pumpama, kako to sada nalaže Uredba o cenama, ali se očekuje da „Gaspromnjeft” bude konkurentan, s obzirom na to da ima svoju sirovinu.

Kada je reč o ekologiji, postignut je kompromis – „Gaspromnjeft” će uložiti pomenutih 60 miliona evra, a država Srbija se obavezala da će u slučaju zagađenja pokrivati deo troškova.

Zlatna akcija pripala je „Gaspromnjeftu”, ali će manjinski vlasnik imati svoje predstavnike i u upravnom i nadzornom odboru, ali i u menadžmentu. Kada je reč o penalima koji se predviđaju kupoprodajnim ugovorom za NIS, srpska strana je dobila korporativne garancije, što znači da će novi vlasnik plaćati kaznene poene ukoliko na vreme ne ispuni odredbe iz ugovora.

Bilo bi bolje da su, kaže isti izvor, dobijene bankarske garancije, jer bi banka kao neutralna odmah reagovala. Ovako, država Srbija kao manjinski vlasnik može da tuži „Gaspromnjeft” ukoliko primeti da nešto škripi u celom poslu.

Što se tiče podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor”, dogovoreno je potpisivanje pisma o namerama s „Gaspromeksportom”, trgovcem gasa. Upitan da li će „Srbijagas” moći da trguje tim gasom, izvor „Politike” kaže da neće, jer na to imaju pravo samo prodavci. Tako će Srbija ovde skladištiti gas i povlačiti ga kad joj to bude potrebno, izbegavajući na taj način da plaća penale Mađarskoj za kupljeni a nepreuzeti gas.

Do septembra 2009. godine trebalo bi da bude završena i studija izvodljivosti „Srbijagasa” o gradnji gasovoda Južni tok, a šest meseci kasnije i zajednička velika studija svih zemalja preko kojih gasovod treba da prođe.

Srbija nije dobila dodatne garancije da će taj gasovod proći preko naše zemlje 2013, odnosno 2015. godine, kaže ovaj izvor, napominjući da mu nije jasno ni kako bi se to ugovorom posebno definisalo.

Predviđeno je da deo sporazuma o gradnji Južnog toka i završetku podzemnog skladišta sa srpske strane u Moskvi potpiše Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa”, dok će potpis na kupoprodajni ugovor za NIS staviti srpski ministar energetike Petar Škundrić.

Posebnu garanciju da će se realizovati sva tri dela sporazuma svojim potpisima trebalo bi da daju i predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev.

Jasna Petrović