Barak Obama – advokat srpskih stonotenisera

 U vreme dok je bio takoreći švorc novi predsednik SAD radio za čikašku firmu „Kilerspin”, osnovanu na ideju Lupuleskua i Karakaševića, na čijim ugovorima stoji njegov potpis. – Obamin prijatelj i najpouzdaniji finansijer Robert Blekvel mlađi dolazio u Beograd u drugarsku posetu Karakaševiću

„Kada je Barak Obama pobedio u trci za predsednika SAD, njegov veliki prijatelj Robert Blekvel mlađi, moj bivši gazda, pozvao me je telefonom i rekao mi: ,Pretpostavljam da si već čuo da će tvoj advokat biti novi američki predsednik’”, odgovara na pitanje „Politike” o svojoj vezi sa Obamom naš najtrofejniji stonoteniser svih vremena Ilija Lupulesku, sećajući se trenutka kada je jedan običan potpis na njegovom ugovoru iz 2000. godine postao neobično vredan.

Barak Obama i srpski stonoteniseri se nikada nisu družili, ali među njima postoji vrlo jaka veza, u liku Roberta Blekvela mlađeg, zajedničkog prijatelja i sponzora. Doduše, ovaj tamnoputi biznismen je Obamin prijatelj još od 1995. godine (neki kažu i – najbolji prijatelj), dok se s nekolicinom naših igrača zbližio pre osam godina, preko svoje velike ljubavi – stonog tenisa.

Radnja ove srpsko-američke priče dešava se u najvećem „srpskom gradu” u Americi – Čikagu, iz kojeg nam svoje uspomene na te dane iznosi Ilija Lupulesku. Drugi deo mozaika dobijamo od Aleksandra Karakaševića koji je nedavno stigao iz Nemačke u Beograd. Za pravu sliku o stonoteniskoj „vezi” između Obame i Blekvela poslužili smo se i jednim člankom iz „Los Anđeles tajmsa”, iz aprila ove godine.

– Blekvel me je video na jednom međunarodnom turniru 2000. godine i pitao me da li bih hteo da dođem u Čikago da budem njegov trener. Zapravo, na mene ga je uputila moja bivša supruga, takođe stonoteniserka, Jasna (nekada Fazlić, pa Lupulesku, a danas Red), koju je upoznao na jednom stonoteniskom kampu u Detroitu. Jasna je posle prešla u Čikago a i ja sam stigao na Blekvelov poziv. Sa mnom je pošao i Saša Drinić, pa zatim i Biljana Golić. Držali smo Blekvelu časove stonog tenisa nepune tri godine, tri puta nedeljno. Pošto je Blekvel, milioner zaljubljen u stoni tenis, hteo da napravi ekipu koja će da bude šampion Otvorenog prvenstva Amerike, pozvao sam Aleksandra Karakaševića, Slobodana Grujića i Kalinikosa Kreangu, pa smo bez problema bili šampioni. Naša ekipa, mada ne u istom sastavu, ponovila je ovaj uspeh i naredne dve godine. Posle nam više nije bilo interesantno... – kaže Lupulesku za „Politiku”.

U vreme kada su srpski igrači stizali u Čikago (Lupulesku, Drinić i Golićeva su i danas tamo) Barak Obama je bio, takoreći, švorc, a izvukao ga je upravo Robert Blekvel mlađi. Posle neuspešne kampanje za Kongres 2000. godine, kod Blekvela je našao dodatni izvor prihoda, što su njegovi protivnici koristili u ovogodišnjoj kampanji.

Blekvel mu je 2001. davao 8.000 dolara mesečno za pravne savete u vezi s poslovima kompanije „Elektronik nolidž interčejndž” („Eki”) koju je nasledio od oca. Pošto je Obama u to vreme radio honorarno u Senatu države Ilinois, gde je primao godišnje svega 58.000 dolara, radeći kod Blekvela udvostručio je godišnja primanja (ukupno 112.000 dolara). Nekoliko meseci pošto je dobio svoju poslednju ratu od „Ekija”, uspeo je da izdejstvuje od državnih zvaničnika da Blekvelovoj tek osnovanoj firmi za proizvodnju stonoteniske opreme „Kilerspinu” odobre 50.000 dolara za razvoj sporta i turizma. Zahvaljujući Obami, koji je povremeno radio i za „Kilerspin”, ova firma je od 2002. do 2004. dobila 320.000 dolara državnog novca za organizovanje stonoteniskih turnira. Tako se Obama, kada je opet stao na noge, „revanširao” prijatelju koji mu se našao kad mu je bilo najteže.

Nije preterano reći da su Blekvelu stonoteniski posao razradili Srbi, radeći u istoj firmi kao i Obama. To potvrđuje i Aleksandar Karakašević:

– Blekvel je na našu ideju osnovao „Kilerspin”. Možda će zvučati neskromno, ali činjenica je da sam ja doneo svetsku promociju „Kilerspinu”, jer sam u toj opremi učestvovao pet godina na velikim svetskim turnirima. Bio sam po tri puta i u singlu i u dublu prvak Otvorenog prvenstva SAD. Lupulesku i ja smo omogućili Stonoteniskom savezu Srbije da dve godine koristi opremu „Kilerspina”, što je najbolji ugovor STSS svih vremena. Nedavno sam raskinuo ugovor s tom firmom i prešao u „Tibhar”, ali moj odnos sa Blekvelom se nije promenio. I dalje se redovno čujemo, čak mu šaljem dobre svetske igrače u firmu. Oduvek me je mnogo voleo, kako kaže, zato što ga mnogo podsećam na jednog njegovog starog prijatelja. Za razliku od većine koji rade za njega, ja ga nikada ne zovem preko sekretarice, već jednostavno okrenem njegov broj i on se javi.

Kao advokat „Kilerspina” Barak Obama je stavio svoj potpis na prve ugovore naših stonotenisera s tom kompanijom. Kako je postajao sve veći faktor u državi Ilinois, u neku ruku je bio i njihov sponzor. Jer, on je doprineo da se pozamašna svota novca, do tada nezamisliva za američki stoni tenis, iz državne kase slije u firmu u kojoj su oni „radili”.

Zajedničkim naporima Blekvela i Obame, „Kilerspinov” turnir „Spinvitejšnel” dobio je svoje mesto na najboljem sportskom kanalu u Americi ESPN-u, što je bio istorijski uspeh stonog tenisa. Već 2002. Obama nije bio jedini političar u Čikagu koji je pomagao „Kilerspinu” (činili su to i senator Ričard Darbin i gradonačelnik Ričard Deli), ali je samo on poslao pismo podrške, uoči turnira 2004. godine...

– Turnir „Spinvitejšnel” prenosiće ESPN u 156 zemalja i gledaće ga milioni gledalaca, što pomaže vašim naporima da Čikago učinite prestonicom američkog stonog tenisa... Stoni tenis je veliki sport u SAD, sa dva miliona stalnih igrača i 20 miliona ukupno, dok ga širom sveta igra 300 miliona... Srećno svim učesnicima i hvala guverneru Blagojeviću, direktoru odseka za komercijalne i ekonomske prilike Džeku Levinu, gradonačelniku Deliju i svima koji organizuju ovaj događaj – kaže se, pored ostalog, u Obaminom pismu koje je započeo rečima: „Dragi stonoteniski prijatelji”.

– Nije tajna da su Obama i Blekvel pomagali jedan drugom, što je po meni i prirodno, jer su prijatelji. Prvo je Blekvel pomogao Obami, pa mu se ovaj revanširao. Blekvel ima toliko novca da mu pomoć nije potrebna, ali Obama je, koliko znam, izdejstvovao neke privilegije za stoni tenis. Pored ostalog, za Blekvelov turnir grad je davao halu na korišćenje – kaže Lupulesku (39), koji kao i Karakašević ističe da Blekvel nije sam došao na ideju o osnivanju „Kilerspina”. – U početku je bio zainteresovan samo da organizuje egzibicije i da mu napravim ekipu koja će da osvoji Ameriku. Čak se povezao i sa guvernerom Kalifornije Arnoldom Švarcenegerom na čije smo egzibicione godišnje turnire u Baltimoru redovno odlazili, a onda sam mu ja dao ideju da osnuje firmu za proizvodnju stonoteniske opreme kojoj je on dao ime. On je dao i novac, a Srbi su, faktički, podigli „Kilerspin”. I danas, iako više ne radim za njega, pomažem mu da dovodi najbolje svetske igrače u Čikago. Tako će i sada, nekoliko dana uoči Nove godine, na njegov turnir doći mnoga slavna imena stonog tenisa. Kad me pitaju Valdner, Person, Vang Lićin i drugi – gde mi to treba da dođemo i ko to finansira – kažem im da ja garantujem za Blekvela i onda oni ne brinu.

Robert Blekvel je bio nekoliko puta u Srbiji. Poslednji put prošle godine, na Evropskom prvenstvu u Beogradu. Njegovi domaćini bili su Lupulesku i Karakašević koji ga je izveo na večeru u jedan zemunski restoran. Tada je došao da vidi svoje igrače i reprezentaciju koja nosi njegovu opremu (Srbiju), a pre pet godina došao je u Beograd mimo poslovnih razloga, u drugarsku posetu Karakaševiću.

Pošto ova dvojica stonotenisera nameravaju u novoj godini da preuzmu sudbinu srpskog stonog tenisa u svoje ruke – Lupulesku je kandidat za predsednika STS Srbije, a Karakašević za prvog čoveka STS Beograda – nije isključeno da i svog bivšeg gazdu pozovu u pomoć. Uostalom, Blekvel je pokazao da zna svoje prijatelje da progura do mesta predsednika.

Tri dana pošto Obama stupi na dužnost predsednika SAD (20. januara), Lupulesku će možda postati novi predsednik STSS, a nedelju dana posle njega Karakašević će biti u igri za istu ulogu u STSB.

Aleksandar Miletić

-----------------------------------------------------

Obama 2000. nije zaradio ni dolar

U svojoj knjizi „Neustrašivost nade” Barak Obama je, pored ostalog, opisao svoje krizne trenutke iz 2000. godine kada se bezuspešno borio za stolicu u Kongresu. Te godine, prema evidenciji poreznika, od advokatske prakse nije zaradio ni dolar, a već 2001. imao je prihod od 98.158 dolara, od čega čak 80.000 dolara od kompanije Roberta Blekvela mlađeg.

Obama u svojoj knjizi navodi i to da je u jednom trenutku, 2000. godine, toliko loše finansijski stajao da je njegova kartica odbijena kada je pokušao da plati „rentakar” službi, za vreme jedne konvencije Demokratske stranke u Los Anđelesu.

U 2002. prijavio je 34.491 dolar prihoda od privatne prakse i govora, od čega je 32.000 došlo od „Ekija”.