Vitalij Milonov: kršenje prava na život na okupiranom Kosovu ostaje potpuno nezapaženo

Ruski aktivisti za ljudska prava na čelu sa zamenikom zakonodavne skupštine Sankt Peterburga Vitalijem Milonovim počeli su sa pružanjem pomoći Srbima na Kosovu, zašta su odmah dobili status persona non grata u samoproglašenoj "Republici Kosovo". O problemima stanovništva i o tome kakav je osećaj naći se na nišanu vojnika NATO-a, ispričao je "Glasu Rusije" sam gospodin Milonov.

Nakon otvaranja Centra za ljudska prava i konsultacije sa Srbima u Kosovskoj Mitrovici, napisali ste na svom tviter-nalogu da su "ljudi dolazili sa stvarnim problemima". O čemu se radi?

- Teško je zamisliti da, u kontekstu kritika različitih aktivista za ljudska prava protiv naše zemlje povodom neophodnosti obezbeđivanja većih prava različitim manjinskim grupama, potpuno nezapaženo ostaje kršenje prava na život, nepovredivost doma i slobode kretanja na okupiranom Kosovu. Ljudi koji su došli kod nas, govorili su o problemima bezbednosti - svoje i svojih porodica. Slučajevi nasilja nad srbskim devojkama, ubistva, oduzimanje teritorija i imovine su tipične za Kosovo, pri čemu je dijalog sa samog početka neravnopravan: s jedne strane - nenaoružano srbsko stanovništvo, a sa druge - kosovski Albanaci, pod zaštitom NATO snaga.

Ko je najviše dolazio na prijem? Može se pretpostaviti da se radi o penzionerima, kao predstavnicima najugroženije grupe građana...

- Najtužnije je to, da je najviše bilo sredovečnih i mladih ljudi. Mladi su govorili da ne mogu voditi domaćinstvo u svojoj zemlji i da ih primoravaju da napuste pokrajinu Kosovo, kao i da ne postoji mogućnost dobijanja obrazovanja. Oni su, takođe, govorili i da američke organizacije nude Srbima na Kosovu američke stipendije, odakle se vraćaju sa potpuno izmenjenom svešću. Sa entuzijazmom je bila dočekana informacija da ćemo se potruditi da srbski studenti sa Kosova dobiju mogućnost studiranja na ruskim univerzitetima. Uveren sam da bi im mnogi naši univerziteti želeli pružiti mogućnost da se dobije dodatno obrazovanje ili da se prođe profesionalna prekvalifikacija.

Na koji način nameravate da pomognete ljudima čija prava se krše na Kosovu? Da li imate potrebna sredstva za to?

- Pre svega to su poluge društvenog odgovora i apel na međunarodno pravo. Prilično je teško osloniti se na pravično suđenje kosovskog pravosuđa. Imamo načelan dogovor i nadamo se na pomoć Odeljenja za spoljne crkvene veze MP RPC, gde bi u nizu slučajeva RPC, imajući predstavništvo u evropskim institucijama, mogla tamo iznositi pitanja koja se odnose na kršenja ljudskih prava.

Vaša Pres-služba je izvestila da ja neka vrsta "rezultata" posete bila i činjenica da su Vam tamo u Vaš pasoš stavili pečate, koji pokazuju zabranu ulaska na teritoriju pokrajine Kosovo. Kako se to dogodilo?

- Ja sam građanin Ruske Federacije i samim tim odluka nezakonite administracije Kosova ni na koji način mene ne dotiče, to je njihova interna odluka. A tužiti ih sudu - značilo bi priznanje nadležnosti okupacionih vlasti. Dok Rusi, obično, sa okupacionim vlastima drugačije razgovaraju. Na administrativnoj liniji smo raširili transparent "Kosovo je Srbija, okupatori napolje". Nas su okružili vojnici KFOR-a i albanske policije i zatražili da pokažemo pasoše. Dugo su nas držali, faktički, na nišanu automata, a zatim su objavili da više ne možemo posećivati tzv. Republiku Kosovo. Za nas, to apsolutno ništa ne znači, ali, ipak, odluka nam je bila saopštena.

NATO i albanske snage su se ponašali korektno?

- Što se tiče NATO mirovnjaka, više ili manje pristojno, koliko je to moguće, s obzirom da ti je u rukama automat. Što se tiče kosovsko-albanskih policajaca, nismo ništa drugo ni očekivali - oni su ljutito razgovarali sa nama. Posebno su se isticali operativci u civilu. Ali mi smo "kroz" njih razgovarali sa natovcima, koji bar imaju mandat.

Nekoliko puta na vašem mikroblogu pojavljuje se reč "fašistički režim" koja se odnosi na ono što se dešava na Kosovu. Kako to razumeti? Očigledno, ne u bukvalnom smislu?...

- To je vrlo jednostavno. Kada građanin nema pravo na život, imovinu, slobodu kretanja, zbog pripadnosti drugoj naciji u odnosu na onu koja kontroliše teritoriju, to se naziva fašističkom politikom. Taj termin sam pokupio iz razgovora sa Srbima iz Kosovske Mitrovice. Oni su rekli da je jedina stvar koja im nedostaje da bi se potpuno osećali kao etnička manjina u nacističkoj Nemačkoj je karakteristično odelo.

Hrišćanski praznik Bogojavljenja ste dočekali na Kosovu, mestu, koje je veoma važno za sve pravoslavne...

- Po tradiciji, zaustavili smo se u manastiru Duboki potok. Mnoštvo ljudi iz Zubina Potoka je došlo na službu. Podelili smo poklone deci koje smo kupili u Beogradu. Dosta poklona smo poslali u manastir Gračanica. Ispostavilo se da smo taj svetli praznik dočekali na svetlom mestu. Smatram da na dan Bogojavljenja svaki hrišćanin treba da stavi sebi u zadatak da uradi makar jedno dobro delo. Na takav način dočekuješ praznik sa otvorenim srcem i dušom.

Sigurno ste uradili dobar posao, ali će sada ulazak biti otežan... Kako će sada funkcionisati ruski Centar za ljudska prava?

- Pokušaćemo da rešimo problem sa prolaskom. Naš advokat i naš centar će raditi. Obećali smo, videli smo stvarnu patnju i potrebe ljudi koji tamo žive. Mi jednostavno ne možemo prevariti one koji su se našli na toj teritoriji bez pomoći, bez prava, bez šansi za normalan život.

Timur Blohin,