Slovenci stižu disko-vozovima

Već tradicionalni novogodišnji turisti uživaće u noćnom životu Beograda i razgledaće ruševine zaostale od NATO bombardovanja

„Grad na ušću Save i Dunava i ove godine je novogodišnja destinacija broj 1” za brojne izletnike iz Slovenije, jer je „Beograd najživlje mesto u Evropi”, kako tvrdi ljubljanska agencija „Supratrevel”. U istom duhu svoju ponudu oglašavaju i drugi domaći tur-operatori, za koje je „top novogodišnja destinacija” naša bivša prestonica, najveći grad bivše Jugoslavije gde su najlepše „bejbe” i momci na Balkanu (izuzetak je Slovenija), prestonica „čevapa i pljeske” i zabave od mraka do zore gde noć nema kraja, uz bogatu istoriju, opuštenu atmosferu, bez jezičkih barijera…” To su neki od „iks” razloga kojima turistička agencija „Kolegijum” iz Ljubljane mlađoj klijenteli nudi odgovor na pitanje „zašto (mora) u Beograd” da dočeka „Novu 2009. na balkanski način”.

Onima kojima ni to nije dovoljno obećava se poseta „Kući cveća na Dedinju – grob legendarnog maršala Tita”, kao i najboljih diskoteka i žurki na splavovima gde je „muzika za sve ukuse – od jugonostalgije do najnovijeg hausa”. A ko hoće, nek nauči da „pleše i srpsko kolo”. Promotori novogodišnje ponude za „silvestrovanje” (kako ovde zovu novogodišnje ludovanje) ne zaboravljaju da pomenu ni beogradske „prelepe promenade i bulevare”. Prevoz je organizovan „silvesterskim (posebnim) vlakom” iz Ljubljane, a „Kolegijum” ističe da s tom agencijom svake godine „putuje u Beograd 2.000 ljudi”. Trenutno je na raspolaganju još svega 27 slobodnih mesta, tako da se očekuje da će 10 dana pred 31. decembar svi kapaciteti biti rasprodati.

Aranžmani obuhvataju, pored „novogodišnjeg voza”, u proseku bar dva noćenja u hotelu „Slavija” po ceni od 149 evra uz dodatnu informaciju da se pred hotelom „nalazi pekara koja radi 24 sata na dan i leskovački roštilj”, dok je u „blizini sve što vam srce poželi”. Agencija „Kolegijum” nudi i najveći „novogodišnji klub” za više od 700 ljudi, kao i prenoćišta u još nekoliko hotela („Slavija luks” i „Srbija”), a na ceni su i hosteli u srpskoj prestonici. Svaki putnik dobija kartu užeg centra Beograda na slovenačkom. Polasci su mahom 29. i 30. decembra, a postoji mogućnost putovanja i „parti busom” za svega 39 evra. Mislilo se i na putnike iz (u odnosu na Ljubljanu) siromašnijeg Maribora i okoline; njima je namenjen beogradski hostel ŽOC. Sa kartom za voz – 133 evra. U zavisnosti od mesta polaska (Maribor ili Ljubljana) i broj zvezdica smeštaja u Beogradu, cene aranžmana se kreću od 133 do 199 evra, plus turistička taksa.

Novost je mogućnost rezervacije željenog hotela uz sopstveni prevoz, ili autobusom „po cesti bratstva i jedinstva mimo Zagreba i preko Slavonije do Srbije”. Sudeći prema spisku svakog aranžmana, turisti iz Slovenije najviše vole da vide „Beograđanku, elegantnu Knez Mihailovu, Terazije, srpsku skupštinu”, a svi u planu puta obavezno imaju i malo egzotike u vidu „buvljaka na otvorenom sa originalnim brendovima”.

Slede „pripreme za najluđu noć u godini, tokom koje će rakija teći u potocima”. Obezbeđen je i poslenovogodišnji provod, gde centralnu tačku u razgledanju grada predstavlja „kineska ambasada srušena u napadima NATO-a” (čiji je Slovenija član), kao i drugi objekti koji su pali pod bombama NATO-a. Ove godine je, za razliku od prethodnih, iz programa ispala „vožnja pored vile zloglasnog Arkana”. Drugo mesto pripada „nekadašnjem sedištu Partije” (obnovljena zgrada CK SKJ kod Ušća), zatim su tu Park nesvrstanih i Kalemegdan. Poslepodnevna šetnja završava se odavanjem pošte na „grobu najpoznatijeg Jugoslovena svih vremena – Tita”, a u povratku u hotel – „vožnja pored ’Marakane’ i stadiona rivala – Partizana”. Uveče odlazak na novogodišnju reprizu, predstavljenu kao „tipično srpski običaj, pa zašto da i mi to ne probamo i još jednom se proveselimo uz trubače i đakonije” i neizbežnu „pjevalku ili pevaća”, u slovenačkoj varijanti izgovora.

Drugi dan januara je rezervisan za izlet po „našoj (slovenačkoj) Savi” i „skok do neke otvorene samoposluge” (organizatori izgleda nisu otkrili „Delta siti”, na primer) kako bi putnici „spiskali zadnje dinare”. A onda – vožnja kući.

Neki programi nude i „kuriozitet” – posetu Muzeju jugoslovenskog vazduhoplovstva, gde će im „vodič-šegadžija objasniti kakvu vragoliju je učinio (naš) Edvard Rusjan”, uz mogućnost da „rođenim očima vidite nevidljivi ponos američke avijacije i kupite jedno parčence”, i pogled na „groblje „galebova” i „orlova” eksjugoslovenskog vazduhoplovstva”. Lokalni superhit je putovanje u Beograd uz doplatu od 10 evra „Supra parti noćnim vozom & disko vagonom” koji će ove godine ugostiti više od 600 putnika. Ili čarter let, uz doplatu u odnosu na cenu autobuske karte od svega 99 evra, zajedno sa aerodromskim taksama.

Agencije za „Partigrad” (kako neke sugerišu namernicima da prekrste Beograd) obezbeđuju slovenačke vodiče i obećavaju upoznavanje Beograda „malo drugačije” – od obilaska zgrada„žrtava” NATO bombardovanja do plesa na stolovima u Skadarliji.

Putnici su upozoreni da ne smeju da putuju bez pasoša koji im ne trebaju za putovanje kroz EU, dok im je za ulazak u Hrvatsku dovoljna lična karta.

Svetlana Vasović-Mekina