NA MUCI SE POZNAJU JUNACI

 

Dr Čedomir Antić, istoričar, predsjednik Naprednog kluba u Beogradu, u razgovoru sa Goranom Kikovićem, urednikom ''Glasa Holmije''                                                                             

 

Doktor istorijskih nauka Čedomir Antić (Beograd, 1974), diplomirao (1999), magistrirao istoriju 2002. na Univerzitetu u Bristolu i 2003. na Univerzitetu u Beogradu. Doktorirao je 2008. godine na Univerzitetu u Beogradu. 

Dr Čedomir Antić proučava srbsko-britanske odnose. Zaposlen je kao docent na odjeljenju Istorije Filozofskog fakulteta, Beogradskog univerziteta. 

Antić je bio predsjednik Glavnog odbora Studentskog protesta (1996-1997).  

Autor je nacionalnog programa Nacrt iz 2002. godine. 

Trenutno je predsjednik Naprednog kluba. 

 

Rado se odazvao da govori za ''Glas Holmije'' dr Čedomir Antić i da nas upozna nešto više o istorijskom bitisanju  srbskog naroda na Balkanskom poluostrvu držeći se gesla: ''Na muci se poznaju junaci''.

 

ANTIĆ: Svaki narod ima svoje sjajne i tamne časove. Srbski po tome nije izuzetak. Sticajem istorijskih olonosti, a ne nekom narodnom dobrotom ili vrlinom, srbski narod je veći deo svoje istorije proveo boreći se za slobodu i državu. Posebnost naše borbe jeste prostor na kome ona traje. Balkansko poluostrvo - čiju zemlju dele granice milenijumskih religija i stoletnih carstava. Srbska država i nacija na tom prostoru imaju nezahvalnu ulogu najbrojnijeg među malim i najjačeg među slabim. Lišen moćnih zaštitnika (osim povremeno Rusije koja je najdalja i na Bakanu često najmanje prisutna Velika sila), naš narod je propustio integrativne državne procese iz 16. i 17. veka (koji su uspeli kad je reč o zapadnoevropskim narodima) i nacionalnu integraciju iz 19. i 20. veka.  Razlozi za neupeh su brojni, važni su oni vezani za unutrašnje slabosti, ali i mesto na evropskoj periferiji i delovanje evropskih velikih sila svakako imaju nešto veći uticaj. Srbska elita je često grešila, srpske vlade su vodile pogrešnu politiku koja je ponekad štetila susednim narodima. Na drugoj strani, zanimljivo je da danas Srbiju za okupaciju optužuju oni kojima je srbska država donela demokrtska prava. Čudno je kada potomci govore o nekim događajima tako drugačije od predaka koji su im bili savremenici. Odvratno je kada neki savremeni, ''slobodoumni'' intelektualci zameraju srbskom narodu daleku prošlost i osuđuju borbu za slobodu, a slave feudalizam i apsolutizam nekih odavno propalih imperija. 

 

ANTIĆ: Na žalost dolazim retko. Možda jednom godišnje. Mnogo češće posećujem Republiku Srpsku i Makedoniju. Možda je razlog tome i loš položaj u kome se nalaze srpske stranke i ustanove u Crnoj Gori. Ustanove su uglavnom, pored svih muka, okrenute sebi, a stranke su ili radikalizovane i marginalizovane, ili se uz druge partije opozicije bore za obaranje autoritarnog režima Mila Đukanovića. Vasojevići su imali važnu ulogu u borbi srbskog naroda za slobodu i ujedinjenje, takođe imala je neprocenjiv značaj njihova uloga u naseljavanju Srbije uoči velikih ustanaka.  

 

ANTIĆ: U Crnoj Gori je srbski narod doživeo najveći kolektivni poraz. Čak i u Republici Hrvatskoj, gde je Republika Srbska Krajina osvojena i ukinuta, Srbima su ostala neka, osporena i sužena, ali ipak demokratska i politička prava.  Poraz se ne bi dogodio da su naše elite znale koji su ciljevi pred modernom nacijom i državom. Najveći problem je nejedinstvo srbskog naorda. Srbi se i dalje dele na one koji veruju u srpsku, srbogorsku i jugoslovensku političku opciju. Jedino moguće uspešno rešenje jeste da se konačno ujedine oko zahteva za ravnopravnošću. Prvo, ravnopravnost u svemu (posebno u zastupljenosti u državnim ustanovama, upravi i lokalnoj samoupravi), a zatim i politička ravnopravnost u formi uspostave Veća naroda kao gornjeg doma parlamenta i konsenzualnosti. Tek kada sve srpske stranke tako nastupe i kad prestanu da se ponašaju strančarski - kao da su još uvek u zajedničkoj državi sa Srbijom - onda će i srpske vlade i javnost polako promeniti nezreo i neozbiljan stav prema srbskom narodu i prestati da se brukaju u odnosima sa Đukanovićevim režimom.  

 

ANTIĆ: Zvanična Srbija ima velike unutrašnje probleme i podele. Postoji jedan zastareo odnos prema nacionalnoj i državnoj politici izvan granica države. Kad je reč o Crnoj Gori, sve je još ozbiljnije zbog uticaja Srba iz Crne Gore koji ovde žive. Oni svaku politiku države prema Crnoj Gori, koja nije direktno vezana za njih same, uprkos tome što su rodoljubi i zagovornici zaštite srbskog naroda, doživljavaju kao nepotrebno mešanje u njihove porodične, zavičajne stvari. Da bi Srbija promenila svoju politiku potreban je veliki pritisak kako srpske javnosti tako i Srba izvan Srbije. 

 

ANTIĆ: Ostanite verni svojoj naciji i srbskoj otadžbini.  Na muci se poznaju junaci. Naše vreme tek dolazi.