Vojno-obaveštajna aktivnost u Ruskoj imperiji: Predak pisca Tolstoja - ruski obaveštajac
Nakon što je ruska vojska 1696. godine osvojila Azov, Rusija počinje borbu za izlazak na Crno more. U tu svrhu, Petar Veliki odlučuje da otvori stalno rusko izaslanstvo u Istambulu. Prvi stalni ruski izaslanik u Osmanskom carstvu je bio grof Petar Aleksejevič Tolstoj (1645-1729).
Petar Tolstoj - predak čuvenog pisca Lava Tolstoja, bio je jedan od najobrazovanijih ljudi svog vremena. Za vreme svog dvogodišnjeg boravka u Italiji, Tolstoj je ovladao italijanskim jezikom, upoznao se sa evropskim načinom života, stupilo u kontakt sa nizom visokih evropskih državnika, izučio moreplovstvo i brodogradnju.
Pred odlazak za Istanbul 1702. godine, Petar Tolstoj dobija sledeće tajne instrukcije: "Na dvoru sultana pratiti i opisati stanje tamošnjeg naroda... kakve su vladajuće osobe, kako će reagovati i sa kojim državama, u vojnim i političkim poslovima, spremaju li sa kim rat tajno ... na moru ili kopnu..."
Boravak ruskog ambasadora u Osmanskom carstvu na samom početku Severnog rata (1700-1721), kada su vojna dejstva na dva fronta mogla imati teške posledice, bio je od velikog značaja za rusku vladu. U to vreme, pažnja Petra Velikog je bila fokusirana na Baltik i on se svim sredstvima trudio da održi mir sa Turskom. U Istanbulu, Tolstoj je mogao da računa samo na pravoslavnu jermensku zajednicu i jerusalimskog patrijarha Dositeja koji je ruskog izaslanika na Porti snabdevao sa veoma važnim informacijama o dešavanjima unutar carstva. U svojim depešama kancelaru Golovkinu, napisao je: "Ovi ljudi iskreno i bez straha rade, ne tražeći od mene nikakve naknade".
Usled neprijateljskog raspoloženja niza evropskih sila prema Rusiji, Tolstoj je morao da drži pod budnim okom njihove izaslanike u Istambulu. Uz pomoć mreže agenata, Tolstoj je uspeo da se 1707. godine upozna sa sadržajem pisama francuskog ambasadora u Istambolu Feriola (1699-1711), u kojima francuski diplomata poziva turske vlasti da krenu u vojne operacije protiv Rusije. Ambasador je na to odmah reagovao - uz pomoć novca i poklona, na tajnom sastanku kod sultana, pobedila je partija mira, koju je potkupio Tolstoj.
Međutim, tri godine kasnije, u jesen 1710. godine, Tolstoj dobija tajne informacije o predstojećem zasedanju Velikog divana na kojem je trebalo da se odluči o prekidu odnosa sa Rusijom. Očekujući svoje pritvaranje u Semibašenom dvorcu u Istambulu, gde su Turci obično zatvarali strane izaslanike u znak objave rata, on je žurno, obmanuvši turske stražare, poslao tajnu depešu caru. U njoj je stajalo:"Na brzinu pišem, da su Turci, po savetu mnogih, odlučili da skoro isprate švedskog kralja sa mnogo Tatara, i da u proleće usklade svoje komande, vreme mobilizacije i mesto koncentracije turske vojske."
Tolstoj u svojim izveštajima poslatim u Moskvu daje detaljne informacije o državno-administrativnom aparatu Turske. Između ostalog, o skupljačima poreza piše: "Ili nemaju imovine ili su neradnici, ali znaju da kradu i razvlače narodnu kasu." Tolstoj je u više navrata obaveštevao cara o teškom položaju hrišćanskog stanovništva, koje je, pored verskog progona i ugnjetavanja od strane vlasti, trpelo i veliko poresko opterećenje. On piše o tome kako su mnoge oblasti u Bosni i Srbiji bile razorene i napuštene osiromašenim stanovništvom.
Nakon potpisivanja mira sa Turskom 1714. godine, Tolstoj se vratio u Rusiju i nastavio da radi u Savetu za spoljne poslove. Car je imao posebno poverenje u Tolstoja. Jednom prilikom mu je rekao: "Da ti glava nije tako pametna, davno bih naredio da je odseku." Tolstoj je postao jedan od rukovodilaca tajne službe Petra Velikog - Tajne kancelarije. On je učestvovao i u diplomatskim pregovorima. U svojstvu savetnika, u periodu 1716-1717 pratio je Petra I na putu po Evropi: u Amsterdamu, Parizu, Kopenhagenu. Godine 1717, po carevom naređenju, organizovao je prebacivanje iz Napulja u Rusiju carevića Alekseja, time stavši na put državnoj izdaji. Za odanu službu caru, Tolstoj je bio velikodušno nagrađen imanjem i Ordenom Svetog Andreja Prvozvanog. Slučaj carevića Alekseja ga je zbližio sa caricom Katarinom, od koji je na dan njenog krunisanja dobio titulu grofa.
Za vreme vladavine carice Katarine I (1725-1727), Tolstoj je bio član Vrhovnog tajnog saveta. U spletkama oko prestola, Tolstoj je stao na stranu Jelisavete Petrovne i Ane Petrovne, protiv Petra II. Izgubivši u toj zakulisnoj borbi 1727. godine, prvi ruski obaveštajac i njegov sin Ivan zatvoreni su u Solovecki manastir, gde je i završio svoj život 1729. godine.
Milena Cmiljanić,
- Izvor
- Glas Rusije, foto: RIA Novosti/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Budući predsednik SAD ranije je bio optužen za subverziju izbora 2020. godine i nepravilno rukovanje poverljivim dokumentima.
Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.
„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.