GAĐAO SAM AMFILOHIJA

"Svestan sam toga da je sadržaj mog pisma takav da je neko morao da bude povređen, I direktno sam išao na to da „povredim" mitropolita Amfilohija jer je on najodgovorniji od svih nas"

Nismo mi mladi izgubili Kosovo, već oni koji su samo govorili parole...Vladika Grigorije

Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije u intervju za Press kaže da je pismom koje je uputio svim vladikama namerno hteo da „povredi" mitropolita Amfilohija, ali da mu je sada žao zbog toga. Iako većina srpskih vladika javno ne želi da govori o njegovom pismu, Grigorije navodi da je dobio „dvadesetak odgovora", ali ne i od Amfilohija, predsedavajućeg Sinoda SPC.

- Kada bih ponovo pisao pismo, naravno da bih ga promenio. Uvek je tako sa stvarima koje neposredno osećate i tako ih stavljate direktno na papir. To je cena iskrenosti i unetih osećanja. Menjao bih ga tako što bi bilo sažetije, ali u suštini je to to. Ali, ništa konkretno ne bih izbacio, nijedan podatak, samo možda poneku prejaku reč, da niko ne bude lično povređen. Ali, sadržaj je takav da je neko izgleda morao da bude povređen i toga sam duboko svestan. Najdirektnije sam išao na to da, metaforično rečeno, „povredim" mitropolita Amfilohija, jer je on ipak najodgovorniji od svih nas.

Upravo taj koga ste povredili vam preko posrednika i odgovara da ste tim pismom pokazali da pretendujete na tron srpskog patrijarha?

- Teza da ja hoću da budem patrijarh, da me podržavaju ljudi na vlasti i da sam zbog toga napisao pismo poznata je još iz vremena od pre Sabora, i to je pokušaj da me lično diskredituju. A kada je već o tome reč, kod nas je vlast, još od turskog doba, smatrana za neprijatelja. I više puta sam se i sam i čudio i smejao tome. A, ne znam da li imam podršku vlasti, iako sam pročitao bar hiljadu puta da me podržavaju predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Republike Srpske Milorad Dodik...

Nije tajna da ste prijatelj sa premijerom Dodikom, zajedno igrate fudbal, gledate utakmice...

- Razni ljudi me lično podržavaju, a neki su, opet, protiv mene, i to nije nikakav greh. I ako me i podržavaju Tadić i Dodik, i ko zna još ko, i ako oni žele da ja budem patrijarh, nije to ništa strašno niti grešno. Sasvim je legitimno da svaki kršten čovek bude zainteresovan za to ko će biti patrijarh, njegov sveštenik ili episkop.

Ne može Krkobabić da bude glavni

Vi smatrate da na čelo crkve treba da dođe neko mlađi, neko ko razume potrebe novih generacija, čak ste naveli i da ministar vera Bogoljub Šijaković deli vaše mišljenje.

- Ministar Bogoljub Šijaković jeste pričao s vladikama o tome da bi novi patrijarh trebalo da bude neko mlađi i energičniji. Ne može nama u državi glavni da bude Krkobabić! Pa, to nema nigde! Moramo da mislimo na potomstvo. Ali, znate, Šijaković je profesor Bogoslovskog fakulteta, život mu je posvećen Crkvi i prijatelj je s mnogim vladikama. Ali, on nikada nije pomenuo nijedno ime, i on ima pravo da kao ministar i kao vernik iznese svoj stav i razgovara s vladikama jer sarađuju na poljima prosvete.

Ali, naravno, nije legitimno da bilo ko u tome arbitrira ili da na to utiče na bilo kakav način, nelegitimnim sredstvima. Ali je prirodno biti za nekoga, poštovati nekoga i misliti da je on dobar u nečemu. Meni je to čast i poziv da budem što odgovorniji. Ali, ipak je teško poverovati da ja mogu da budem patrijarh srpski, s obzirom na to da ga biraju vladike koje su mnogo iskusnije i starije od mene.

Ali, glavna zamerka koja je izneta na vaš račun jeste da ste upravo vi kandidat vlasti i neko ko će priznati nezavisnost Kosova. Ni u vašem pismu se Kosovo nigde ne pominje, osim što navodite reči jednog čoveka koji kaže da smo ga izgubili.

- Na reč „Kosovo" uvek se naježim i odmah, kao i svi, osetim strašnu, rečima teško opisivu odgovornost. Borba da povratimo Kosovo je bila i biće neprestana. Nezavisno Kosovo je priznala Crna Gora, ali Srbija i BiH nisu. Jer, nikakvo „nezavisno Kosovo" ne postoji. Kosovo je zauvek u mom srcu, u našim srcima! I šta je uopšte nezavisno?! Ni Srbija, ni RS, ni BiH nisu ga priznale. Izgubili smo mogućnost da kontrolišemo tu teritoriju i naše ljude tamo zato što su Albanci hteli nezavisno Kosovo, i zato što su Amerikanci to hteli. Ali, to je njihov problem i njihovo nedelo. A naše nedelo je što smo dozvolili da dođemo dovde dokle smo došli, što smo uopšte došli u opasnost da ga izgubimo. Moramo što pre da se suočimo sa svojim slabostima, da postavimo sebi pitanje: da li smo i zašto toliko slabi da se stvari tamo odvijaju ovako nepovoljno po nas.

Znači, ipak smo izgubili Kosovo?

- Nismo mi, mladi ljudi, krivi za sve to što se tamo desilo i što se dešava, već oni koji samo govore parole, a ništa ne rade! Tipičan je primer kako su se svi rugali kad je za šefa diplomatije postavljen mladi Vuk Jeremić. A to što je on uradio je mnogo, neuporedivo više od onog što su toliki drugi uradili. Ali, mi Kosovo nismo izgubili. Izgubili smo, nažalost, važan deo suvereniteta nad njim, i to boli. Neko je i sa naše strane za to kriv, a ne samo naši neprijatelji.

Da li je jedan od onih koji su govorili samo parole o Kosovu i mitropolit Amfilohije?

- Mitropolit Amfilohije nije imao moć da nešto uradi, ali jesu oni koji su vladali i grešili i u vezi sa Crnom Gorom i u vezi sa Kosovom. Jedino smo vladika Atanasije i mi iz Hercegovine govorili da ćemo izgubiti Kosovo jer je Slobodan Milošević učinio toliko pogrešnih poteza. On je bio pravi gubitnik, bez istinske svesti o tome šta je Kosovo i kako ga sačuvati.

Da li nam možete reći ko je podržao vaše stavove koje ste izneli u pismu?

- Dobio sam dvadesetak odgovora, ali, naravno, ne mogu da kažem od koga. To su lična pisma, meni upućena. Ako budu želeli da se obrate javnosti po tom pitanju, neka to sami učine. Većina kaže da je ideja u osnovi dobra. A ogroman broj važnih sveštenika kaže da je to pismo bilo potrebno, kao i katarza. Ali, pitajte vi druge vladike! Neka vam oni sami kažu.

A da li ste dobili odgovor nekog vladike koji je osudio ono što ste naveli u pismu?

- Da, i time sam takođe zadovoljan. To su dobri i ozbiljni ljudi, rekli su mi da vide moj bol, da sam iskren i da neke reči teško zabole. Vladika Georgije kanadski analizira svaku moju rečenicu i ni u čemu nije saglasan sa mojim stavovima. Ali, idem dalje.

Da li vam je odgovorio mitropolit Amfilohije?

- Još nije, koliko čujem, prezauzet je. Ali, s mitropolitom sam razgovarao pre nego što sam poslao pismo i rekao sam mu sve što u njemu piše. On je čovek koji može to da podnese. Rekao sam mu i da smo napravili niz grešaka. Kaže mi „dobro, ‘ajde više da ne pravimo greške i da probamo da ih rešimo". Da se pismo nije pojavilo u javnosti, mitropolit bi sa svima nama radio na tome da popravimo stvari. Jako je dobro to što njemu možeš da kažeš sve, a da te zbog toga ne zamrzi, on nije zlopamtilo.

Jasno ste naveli primere podela u vrhu Crkve?

- Da, i one se talože godinama. Kad je bio problem sa vladikom Pahomijem, rekao sam da ne može tako. Govorio sam i jasno i glasno! Kao što sam pet puta na Saboru ponovio da je skandalozno da vladika Filaret štrajkuje glađu, a da Crkva o tome ćuti! Kako sad nekome da kažemo da štrajk glađu nije hrišćanski?