Međunarodna zajednica prestaje da strahuje od Severne Koreje

Severna Koreja već dve godine žive pod novim liderom Kim Džong Unom, ostajući pri tom, možda, najzatvorenijom državom na svetu. Iako je Pjongjang krenuo, istina, dosta oprezno, u reforme, on ne namerava da napusti stare političke metoda. Jedna od njih su pretnje međunarodnoj zajednici novim ratom na Korejskom poluostrvu. Pjongjang je još jednom, u proleće 2013. godine, pribegao ovoj praksi.

Pogoršanje situacije na Korejskom poluostrvu počelo je u martu. Tada, Pjongjang je zapretio da će napasti američke baze na Guamu i Havajima. Ova pretnja je bila odgovor na zajedničke vojne manevre SAD i Južne Koreje. Legenda vojnih vežbi je predpostavljala bombardovanje Severne Koreje. Već 30 marta, Pjongjang je saopštio da je ušao u "ratno stanje" sa Seulom. Nakon toga, Kim Džong Un je saopštio da Severna Koreja odmrzava reaktor u Jongbjonu i da se priprema da testira balističku raketu. Međutim, uprkos pretećem tonu tih izjava, niko ih za ozbiljno nije uzimao. Direktor korejskih istraživačkih programa Instituta za ekonomiju Georgij Toloraja primećuje:

- Ovog proleća, Severnokorejci su priredili neviđenu PR kampanju plašenja međunarodne zajednice kako bi skrenuli pažnju na sebe. Tu se jasno videla želja lidera da skrene pažnju međunarodne zajednice i svojih građana na sebe. Ali, u isto vreme, odmah je postalo jasno da nekih zaista ozbiljnih vojnih akcija od Pjongjanga ne treba očekivati. Dakle, možemo reći da ovaj pokušaj nije uspeo. Upravo zato, Pjongjang je prilično brzo prešao u mirnije vode.

Možda bi pretnje Severne Koreje imale veći efekat da Pjongjang u prošlosti nije zloupotrebljavao takve najave. Međunarodna zajednica je navikla da Severna Koreja koristi ovu tehniku kao element trgovine zarad dobijanja humanitarne pomoći. Istovremeno, preteći pokretanjem rata, Severna Koreja održava sebi visoku cenu, mišljenje šefa Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Fjodora Lukjanova:

- Severnom Korejom vladaju ne poludele kamikaze, već vrlo racionalni ljudi. S tim što je njihova racionalnost usmerena na jednu stvar - da ih svi ostave na miru, kako bi se održali na vlasti. Zato će igra na ivici dugo trajati. Ta drama ima velike razmere, do upozorenja ambasadama, uključujući i rusku, da, dobro, hajde, evakuišite se, jer vam ne možemo garantovati sigurnost.

Istina, za vreme prolećne krize bio je jedan neobičan detalj: ovaj put Pjongjang je baš naljutio svog patrona - Kinu. U Pekingu strahuju da će zbog akcija Severne Koreje Amerikanci pojačati svoje vojno prisustvo u regionu, na taj način menjajući dosadašnji odnos snaga. Međutim, dobar odnos sa Kinom je od ključnog značaja za Severnu Koreju. Kina, ne samo da svome komšiji pruža pomoć, već i u nekom smislu, služi kao model za ugledanje. Poseban značaj za Pjongjang ima to što je Kina uspela da sprovede reforme bez promene oblika vladavine. Iako je reč "reforma" u Severnoj Koreji zabranjena, pri Kim Džong Unom život u zemlji se promenio. Komentar Georgija Toloraja:

- Sada u Severnoj Koreji, u oblasti privrede, možete raditi gotovo sve. Možete trgovati, možete menjati novac, možete izdavati prostor, možete imati čak i preduzeća i rudnike, istina, ne velike. Tj. država je praktično izašla iz mikro sektora. Ona drži konce u svojim rukama samo u javnom sektoru. Faktički, postoji društveni ugovor prema kome je narod u obavezi da ne kritikuje vlast, ne osporava politički režim i ne pokušava da vodi opozicione razgovore - sve to se nemilosrdno kažnjava, a u privredi, u ekonomskom životu, u svakodnevnom životu, ljudi mogu da rade sve što žele.

Upravo ekonomija može biti ključ za normalizaciju odnosa Pjongjanga i Seula. Šta budu tešnje ekonomske veze između Severa i Juga, teže će im biti da se međusobno svađaju. Iz ove perspektive, od posebnog značaja je sporazum postignut tokom posete Vladimira Putina Južnoj Koreji. Taj Memorandum o razumevanju se odnosi na modernizaciju železničke pruge i objekata infrastrukture severnokorejske luke Radžinod strane ruske kompanije RŽD. Zahvaljujući naporima ruske strane, u projekat su uključene i južnokorejske kompanije. Od 2011, preduzećima Republike Koreje je bilo zabranjeno da ulažu u bilo koje projekte u Severnoj Koreji. Zato, potpisani tokom Putinove posete dokument ima dvostruko značenje: s jedne strane, pomaže u zbližavanju Seula i Pjongjanga, a sa druge - ističe ulogu Rusije u normalizaciji odnosa između Severa i Juga.

Artem Kobzjev,