Beograd – Ove vakcine su bioinženjeringom tako napravljenje da proteinska forma u njima ( koja kada se ubaci u ćeliju domaćina treba da „oživi“ odnosno aktivira se), u sebi sadrži kratak DNK lanac koji je veoma srodan sa DNK šifrom ćelije domaćina ili možda mitohondrije u ćeliji domaćina.
To znači, ako je prima pas, onda će njen proteinski sadržaj biti srodan psećem DNK, a ako je prima čovek, onda čovečijem.
I to je ključna osobina svih vakcina treće generacije.
To su genetski modifikovane DNK VAKCINE.
MMR vakcina spada u jednu potpuno novu klasu vakcina takozvane “treće generacije” vakcina.
DNK vakcine “treće generacije”, napravljene su od malih cirkulatornih parčića bakterijskog DNK ( plazmida ), koji funkcioniše kao vektor preko koga se u DNK primaoca useljava tuđa proteinska forma, koju DNK domaćina prima kao genetsku poruku.
To je u stvari funkcija obrnute transkripcije koja se prirodno obavlja u genetskoj komunikaciji ćelija i ulogu vektora tu imaju takozvani retrovirusi koji nisu ništa drugo do ti prirodni vektori za transport informacija među ćelijama, a ne patogene tvorevine ).
S tim što oni nisu prirodno nastali, već po genetskoj obrađenoj šifri kako im to šifruju bioinženjeri.
Ovaj plazmid onda iznutra, ošteti ( izjede ) omotač ćelije i pokaže se na površini ćelije koju onda imuni sistem registruje kao strani protein i aktiviraju se T ćelije.
Kao vektor se koristi često genetska sekvenca neke životinje govečeta ili zeca.
DNK Imunizacija
Nova genetska tehnika
DNK Imunizacija je nova genetska tehnika koja se koristi da se što efikasnije stimuliše humoralni i celularni imuni odgovor i stvaranje proteinskih antigena, koji onda, navodno, štite organizam od razvoja patogenih bakterija.
Tako se navodno, sa DNK Vakcinom, ubrizgavanjem male količine genetskog materijala ( malo obrađenog genetski ), u živog domaćina ( čoveka ), postiže, da mala količina tih ćelija proizvede određene odbrambene genetske produkte.
Zato Genetski Modifikovana DNK Vakcina ide daleko iznad delovanja svih ostalih štetnih sastojaka u vakcinama.
Ona čini nešto sasvim novo u istoriji čovečanstva, nešto što se tiče same suštine života.
Ona šifruje sam ljudski genetski kod i to sa patogenim ili neadekvatnim DNK.
Zato mikrobiolog Šiv Čopra kaže da su te VAKCINE kao klaster bombe, jer one pogađaju svaku ćeliju u telu i narušavaju osnovnu biologiju organizma.
Genetski modifokovane (GM) vakcine (DNK vakcine) se nazivaju i vakcinama treće generacije. Proizvodnja ovih vakcina podrazumeva korišćenje tehnike rekombinovane DNK. Polazna tačka više nije mikroorganizam (kao u klasičnim vakcinama) već njegova genomska sekvenca. Uvodi se gen za određeni antigen u živi virusni vektor.
Virusni vektor može biti npr. virus vakcinije, koji je u dovoljnoj meri bezbedan a ima i veliki genom koji može da primi dovoljnu količinu strane DNK. Tada se virus vakcinije sa stranom DNK ubacuje u domaćina. U ćelijama domaćina se sintetišu patogeni proteini (antigeni), i organizam domaćina prepoznaje ove proteine kao strane. Dolazi do reakcije imunog odgovora.
Osobine GM vakcina:
Iako su klinički bezbednije od klasičnih vakcina, jer se ne unosi ceo patogeni mikroorganizam, bezbednost ovih vakcina nije dokazana.
Vakcine su lakše za primenu, i dobijaju se velike količine.
Povećan rizik od alergijskih reakcija, npr. anafilaktičkog šoka, zbog novosintetisanih patogenih antigena
Primeri GM vakcina:
Istraživačka grupa pod vođstvom profesora Hiroši Seinoa na Tokijskom univerzitetu je napravila pirinčanu vakcinu za koleru, tj. vakcinu koja sadrži pirinač sa malim količinama bakterije kolere. Ta vakcina nakon apsorpcije kroz zidove creva izaziva pozitivnu imuno reakciju organizma. Sem toga, trajnija je, i otpornija na temperaturu od klasičnih vakcina.
Vakcinu sa GM virusom HIV-a su razvili istraživači sa Univerziteta Zapadni Ontario, a njeno testiranje na ljudima je decembra prošle godine odobrila Američka uprava za hranu i lekove. Mnogi sumnjaju u ovu vakcinu zbog mogućnosti velikog broja neželjenih efekata, kao i zbog same prirode ovog zasad smrtonosnog virusa.
Vakcina protiv hepatitisa B sadrži HbsAg koji se dobija rekombinacijom u ćelijama gljivica roda Candida.
GM vakcine nisu dovoljno ispitane, i nijedna od njih još uvek nije odobrena za upotrebu. Postoje i mnoge kontroverze u vezi genetski u modifokovanim lekovima, i genetskom inženjeringu uopšte.
Sve se pravi u Institutu Torlak i to 5 godina unazad. Ove godine su vakcine puštene u javnost, a ništa još nije testirano ni na životinjama.
Evo sastava…spremi stomak…
1. Aluminijum hidroksid ( AL ) = metal + jedinjenja koja daju hidroksidne jone
2. Aluminijum fosfor ( AL + P ) = metal + nemetal (nosilac svetlosti) = biogeni element
3. Amonijak ( NH3 ) = gas ( hemijsko jedinjenje azota i vodonika )
4. Streptomicin = antibiotik
5. Životinjska krv: svinjska krv, konjska krv, zečiji mozak
6. Pseći bubreg, bubreg majmuna
7. Pileći embrion, kokošije jaje, jaje od patke
8. Teleći serum
9. Tečnost dobijena destilacijom iz plikova teleće kože ugljenim katranom
10. Fetalni goveđi serum
11. Formalin = vodeni rastvor
12. Želatin = se dobija od životinjskih kostiju
13. Diploidne ljudske ćelije ( iz abortiranog fetalnog tkiva )
14. Neomicin = aminoglikozidni antibiotik
15. Neomicin sulfat = aminoglikozidni antibiotik + sumporna kiselina
16. Antifriz = hemijska supstanca koja se koristi kod motora
17.Motorna ulja
18. Kalcijum = mineral
19. Ćelije iz svinjskog pankreasa
20. Vero stranice, kontinuirana linija bubrežnih ćelija majmuna
21. Krv ovaca