NOVAC: Zapad obećava, ali Kremlj daje

22.12.2013. god.

Države bivšeg Sovjetskog Saveza, suočene sa mnogim teškoćama, sve više zavise od ruske ekonomije. Osim sa Ukrajinom, popravljaju se odnosi i s Gruzijom, koja ima novo rukovodstvo.

Znajući da Ukrajini preti bankrot, njen predsednik Viktor Janukovič je obišao „pola sveta“ da bi dobio potrebnih 15 milijardi dolara. Prvo je pregovarao sa MMF, verujući da će mu oni dati kredit. Kad se to izjalovilo, obratio se EU nadajući se da će od njih dobiti novac kad bude potpisivao u Vilnusu dogovor o pridruživanju EU. Ni treći pokušaj, ovog puta u Kini, za njega nije bio srećan, jer su mu Kinezi rekli da treba sačekati sa kreditom.

OPET ZAJEDNO PRAVE AVION

Rusija i Ukrajina nameravaju da obnove zajedničku proizvodnju aviona AN-124. Razgovaralo se i o obnovi saradnje u raketno-kosmičkoj sferi, zatim, brodogradnji. Veliki deo poljoprivrednih proizvoda Ukrajina prodaje u Rusiji, a njena metalurška industrija godinama je prisutna na ruskom tržištu.

Ukrajinskom rukovodstvu hitno je bilo potrebno barem pet milijardi dolara do kraja godine i onda, na veliko razočarenje onih koji danima demonstriraju na Majdanu, Janukovič je u Kremlju dobio ne slamku nego „balvan spasa“.

Mnogi su skloni da to proglase pobedom Kremlja nad oslabljenom EU, što je delimično tačno. Evidentno je da većini bivših sovjetskih republika više godi društvo zapadne Evrope, ali ekonomski ne mogu bez velikog ruskog tržišta, pa spas traže dolazeći u Kremlj.

Tako je ne samo sa Ukrajinom već i drugim bivšim socijalističkim zemljama, pa čak i sa Gruzijom koja je u avgustu 2008. pokušala da ratuje sa Rusijom. Ni najžešći kritičari Rusije Poljaci ne mogu bez ruskog tržišta, jer njihove poljoprivredne proizvode niko u zapadnoj Evropi ne žuri da kupi.

Nesporno je i to da organizacija „Istočno partnerstvo“ stvara tenzije između bivših sovjetskih republika i Moskve. Poznati ukrajinski politikolog Mihail Pogrebenski otvoreno kaže da je cilj „Istočnog partnerstva“, koje su inicirali Poljaci i Šveđani, da se odvoji Ukrajina od Rusije.

A samo na sniženju cene gasa sa 410 na 268 dolara za hiljadu kubika, Ukrajina će godišnje da uštedi 4,5 milijarde dolara. Računica kaže da je to do kraja 2018. čak 27 milijardi dolara.

Tu je i veoma povoljan kredit od 15 milijardi dolara. Ukrajina u naredne dve godine treba da vrati 17 milijardi dolara duga. Zato će od ruskih 15 milijardi pola iskoristiti za krpljenje budžeta za iduću godinu, a pola za vraćanje duga.

Azarov: Da nema dogovora sa Rusijom Ukrajini bi pretilo bankrotstvo

Da nema dogovore sa Rusijom o značajnom popustu na gas i o kupovini ukrajinskih evropskih obveznica, Ukrajini bi pretilo bankrotstvo, rekao je šef ukrajinske vlade Mikola Azarov na lokalnoj televiziji.

Premijer je rekao da će novi bilateralni dogovori pozitivno uticati na uspešnu trgovinu sa Rusijom i sa celom Carinskom unijom.

Napomenuo je da Ukrajina kreditna sredstva dobija bez ikakvih dodatnih uslova, dok je Međunarodni minetarni fond kao jedan od uslova za dobijanje kredita tražio povećanje cena gasa za stanovništvo.

„Kijev sada više nema potrebu da traži sredstva od MMF-a“, rekao je Azarov.

(Glas Rusije)

Na godišnjoj konferenciji, dopisnik Ukrajinske agencije UNIAN postavio je Putinu konkretno pitanje – da li je 15 milijardi kredita cena za to što je Ukrajina odbila da potpiše Dogovor o pridruživanju sa EU?

Putin je u svom stilu odgovorio:

- Niko nikoga nije davio. Glavni razlog je što mi vidimo u kakvoj je ekonomskoj, socijalnoj i političkoj situaciji Ukrajina, i to je naša pomoć bratskom narodu.

S druge strane, Viktor Janukovič smatra da je Rusija svojom odlukom stvorila povoljne uslove za kooperaciju i realizaciju zajedničkih projekata.

Putin je jasno rekao da Rusija nema ništa protiv da se Ukrajina pridruži EU, ali će u tom slučaju da zaštiti svoju ekonomiju:

- U trenutku kad Ukrajina otvori vrata Evropi, Rusija mora da zatvori vrata Ukrajini.

Rusija osim čisto ekonomskih interesa ima i svoje geostrateške računice. Ona ne želi da joj u bližoj budućnosti NATO dođe u još jednu susednu državu. Da je Ukrajina potpisala sporazum o pridruživanju sa EU, jednog dana na dnevni red bi, najverovatnije, došao zahtev da se ruska Crnomorska flota povuče iz baze u Sevastopolju.

Rusija i Ukrajina imaju dogovor o boravku Crnomorske flote na Krimu. „Bazni dogovor“ iz 1997. odredio je da Ruska crnomorska flota koristi oko 4.000 objekata. Moskva je plaćala godišnju „stanarinu“ 98 miliona dolara.

Posle dugih pregovora 21. aprila 2010. predsednici Ukrajine i Rusije Janukovič i Medvedev potpisali su „Dogovor o boravku ruske Crnomorske flote na Krimu do 2042. godine“.

Nije samo Ukrajina intersantna Rusiji. Tu je i Gruzija.

Rukovodstvo Rusije, posle odlaska predsednika Mihaila Sakašvilija, intenzivno radi na normalizaciji odnosa sa Gruzijom. Novi premijer Gruzije Iraklij Garibašvili je kazao da je učinjeno sve da se ukloni tenzija u rusko-gruzinskim odnosima.

Na pitanje gruzinskog novinara na nedavnoj godišnjoj konferenciji za medije da li je promenio odnos prema novom rukovodstvu u Tbilisiju, Putin je odgovorio potvrdno:

- Što se odnosa sa gruzinskim narodom tiče, ja sam prema njemu uvek imao dobro mišljenje i stav. Mi smo narodi bliske kulture i iste religije. Sada svi znaju ko je prvi krenuo u rat i da je to bio Sakašvili.

Gruzinski premijer Garibašvili požurio je da istakne da je gruzinsko-ruski dijalog već dao rezultate i da želi da se razgovori nastave.

Izvor
Srbin

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za