Agresivna bolest ruskog fudbala

Ništa ne kvari fudbal toliko kao navijači. U tom smislu Rusija i Srbija liče. Dovoljno je pogledati kako sa obezbeđenjem dostojnim predsedničkog „prate“ prestoničke navijače na stadion u Novom Pazaru ili setiti se tragične smrti francuskog navijača Brisa Tatona u Beogradu.

U Rusiji, nažalost, takođe je dovoljno parafudbalskih događaja: baklji koje lete u igrače, spaljivanja zastava republika koje ulaze u sastav naše države, konačno nedvosmislena demonstracija banana tamnoputim sportistima. U celini, kako je delikatno primetio u svoje vreme brazilski golman moskovske Lokomotive Marinato Giljerme, navijače ponekad zaboravljaju da postoje druge mogućnosti komuniciranja sa timom.

U januaru u Rusiji će stupiti na snagu takozvani Zakon o navijačima. U prestoničkom Nezavisnom pres-centru održan je okrugli sto posvećen sada već glavnom pitanju sporta br. 1 – kako obuzdati agresiju neumornih navijača.

Između ostalog ovaj problem nije uvek bio aktualan. Veteran sovjetskog fudbala, sportski novinar Jevgenij Lovčev izneo je sećanja na 70-te godine u moskovskom Spartaku koja će verovatno biti zanimljiva srbskim navijačima koji su svojevremeno zbog izgubljene utakmice gađali petardama autobus sa svojim fudbalerima i pretukli golmana.

- Kada smo izgubili jednu od ključnih utakmica od minskog Dinama, naši navijači nisu vikali, nisu urlali, već su nam prilazili i govorili – mi u vas verujemo. Nije bilo nikakvog ekstremizma. A kasnije je sve krenulo, poslednjih godina u opticaju su baklje, okupljaju se ljudi sa armaturom... osmatrali smo to, to nas se tobože ne tiče, a kada su počeli da se dešavaju incidenti u metrou, zamislili smo se...

Učesnici okruglog stola su se setili engleskog iskustva, jer navijače koji su ulivali strah u kosti po čitavom svetu krajem 90-ih uspeli su da obuzdaju. Naravno, zahvaljujući intervenciji države. Novi ruski zakon takođe je prilično surov: zbog kršenja poretka za vreme takmičenja može se dobiti kazna do 15 hiljada rubalja (oko 400 evra), otići u pritvor na 15 dana ili jednostavno dobiti zabrana posete sportskih manifestacija. Uporedo sa tim sve više funkcija očuvanja pravnog poretka predaje se stjuartima: fudbalski činovnici smatraju da dodatna militarizacija (a na posebno opasnim mečevima gde kipe strasti na 10 navijača može da dođe po dva saradnika bezbednosti) može samo da usija atmosferu na stadionu.

Između ostalog, samo koncentracijom ljudi u uniformi ili bez nje problem agresivnog navijanja ne može da se reši. Vladimir Leončenko, ranije poznati igrač, a sada predstavnik sindikata ruskih fudbalera i trenera, žalio se da su sada navijači drugačiji, i objasnio je ko je razmazio navijače.

- Desila se strašna stvar koju nazivamo koketiranje sa navijačima. Umesto da se oni učine ekonomskom osnovom kluba, kao u Engleskoj ili Nemačkoj, kod nas kako bi se privukla omladina na stadion, počeli su da prave povoljne programe, finansijski da podržavaju pravljenje banera, plakata, posete mečevima u drugim gradovima. Tako su neki navijači dobili određenu polugu pritiska na klub: ako se vi ne budete ponašali sa nama tako, mi ćemo na stadionu prirediti nerede. Kao što se zna, ako se srednja klasa ne razvija, može se zaboraviti na stabilnu ekonomiju. Isto će se desiti u fudbalu, ako se lišimo normalnog navijača koji bi mogao da bude glavni isporučilac sredstava, mogućnosti da se dođe na stadion. Zakon o navijačima pruža dodatan mehanizam koji mogu da primene sve strukture, od klubova do organa reda, kako bi se kažnjavalo, ali mi treba da stimulišemo formiranje nove navijačke sredine.

Za okruglim stolom se govorilo i o epizodama u kojima ponašanje navijača već izlazi van okvira administrativne odgovornosti. Između ostalog, u novembru na meču prestoničkog Spartaka i jaroslavskog Šinika, poklonik fudbala je raširio nacističku zastavu. Proslavljeni sportista Vjačeslav Fetisov zatim će nazvati događaj „120 sekundi idiotizma“ za koje između ostalog može da se dobije realna kazna zatvora. Ekspert Jevgenij Lovčev smatra da je najvažnije da provokatori i huligani spoznaju neopozivost kažnjavanja.

- Spartak namerava da uzme odštetu od navijača sa svastikom za propuštenu korist za dva meča koliko je tim morao da igra bez publike – to su milioni rubalja. Ako uspe, svastike više neće biti. Treba da iznad svakog čoveka visi kamera, kako bi on spoznavo neopozivost kažnjavanja. Kažu: šta da se radi sa takvim navijačima? Odgovaram: predajte ih ljudima koji proslavljaju Dan pobede 9. maja, oni će shvatiti šta da rade sa nacistima.

Naravno, u tim rečima postoji određeno preterivanje, tim pre što kako je primetio moderator okruglog stola, novinar Sergej Akulin, samosuđenje je kod nas u zemlji takođe zabranjeno. Ipak, nesumnjivo u pravu su oni koji se zalažu za stroge mere i za jačnjanje odgovornosti klubova. Ovde takođe nije sve jednostavno. Ponekada timovi čak na nivou rukovodstva dopuštaju sebi ratobornu retoriku na adresu suparnika, što samo podgreva navijače. Dovoljno je i pozitivnih primera – govori načelnik odeljenja za bezbednost i rad sa navijačima Ruskog fudbalskog saveza Aleksej Tolkačev.

- Klubovi rade na razvne načine: organizuju se susreti navijača sa rukovodstvom, sa veteranima tima, susreti sa drugim klubovima. Neki prilaze kreativno. Na primer, Dinamo iz Brjanska je odvozio aktivnu grupu momaka na turnir u koloniju za maloletne. Vratili su se odatle sa malo revidiranim životnim prilazima.

A ako ćemo ozbiljno, Rusija je 2018. domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu. I svaki ispad navijača je mrlja na reputaciji zemlje domaćina sportskog praznika. Upravo na to upozorio je dva puta najbolji golman SSSR, ekspert RFS Anzor Kavazašvili:

- Za to što se dešava krivi su ne samo navijači, već i određene organizacije koje puštaju provokatore. Zbog njih običan fudbalski meč prerasta u ozbiljan incident. Odmah je sve u štampi, to je hleb za one agresivne novinare iz zemalja koje su protiv toga da se u Rusiji održi Svetsko prvenstvo.

Timur Blohin,