Odmah sad u našoj sopstvenoj Galaktici...

Kosmička opservatorija Gaia (Evropska kosmička agencija) lansirana je s kosmodroma Kuru u Francuskoj Gvajani uz pomoć rakete-nosača „Sojuz-St-B“ sa starter-blokom „Fregata“. Glavni zadatak projekta koji je predviđen za pet godina rada jeste merenje s visokom preciznošću udaljenosti do milijardu zvezda naše Galaksije – i izrada njene trodimenzionalne karte. S jedne strane, ovaj posao se može nazvati isključivo „tehničkim“, ali s druge, preciznost u astrofizici nikad nije na odmet.

Opis projekta Gaia je lišen epike koja obično prati lansiranje velikih opservatorija. Ova opservatorija, slikovito govoreći, nije namenjena neposredno otkrićima. Njen glavni zadatak je da izmeri s veoma velikom preciznošću, udaljenost do skoro milijardu zvezda u našoj Galaksiji – oko jedne stotine njihovog ukupnog broja. Osim njih, opservatorija će posmatrati nebeska tela u samom Sunčevom sistemu i van granica Mlečnog puta.

Gaia će svoj zadatak rešavati metodom koji je bio poznat još Starim Grcima – a to je merenje paralaksa – vidljivog pomeranja bliskih zvezda u odnosu na udaljenije u skladu s tim kako se u prostoru kreće sama opservatorija (Gaia će se nalaziti u orbiti oko Sunca na svega 1,5 miliona kilometara dalje od Zemlje). Deca, čak i nesvesno, vole da mere paralakse kad gledaju kroz prozor voza koji se kreće drveće koje se nalazi u blizini i „zaostaje“ i Mesec koji se ne pomera s mesta.

Opservatorija nosi dva optička teleskopa po principu ogledala i tri naučna uređaja. Astrometrijski zadaci – određivanje položaja zvezde na nebu i kao posledica, udaljenost od nje – rešava Sky Mapper koji sadrži 62 PZS-matrice i „kompjuter“ koji sinhronizuje podatke detektora s kretanjem samog aparata. Plavi i crveni fotometri BP/RP omogućavaju da se odrede glavne karakteristike posmatranih zvezda: temperatura, masa, godine i hemijski sastav. Napokon, treći uređaj – spektometar RVS meri brzinu zraka objekta: da li se on udaljava ili se približava u odnosu na posmatrača. Po podacima RVS takođe se može proučavati hemijski sastav najjarkijih zvezda. Ovaj komplet instrumenata će, kako tvrde tvorci Gaia omogućiti izradu trodimenzionalne karte Galaksije, u kojoj će položaj zvezda biti poznat s do sada neviđenom preciznošću. Udaljenost do zvezda koje za nama zaostaju na 30.000 svetlosnih godina (kao od Sunca do centra Galaksije) biće poznata s tačnošću 10%. Sopstvena brzina zvezda u našoj Galaksiji – s preciznošću do 1 km/s, a u susednim Magelanovim oblacima – do 2-3 km/s. Osim toga, pošto će Gaia raditi u režimu skeniranja, zahvaljujući posmatranju istih delova neba po nekoliko desetina puta, pojaviće se mogućnost da se „uhvati“ promenljivost nebeskih objekata, što je takođe veoma važno za astrofiziku.

Zašto je potrebna ova preciznost ako su i pre lansiranja Gaia naučnici posedovali više ili manje tačne informacije o položaju i osnovnim karakteristikama zvezda? Odgovor je vrlo jednostavan: radi se, praktično o tome da se napravi svojevrstan informator koji će svi koristiti. Što precizniji bude informator – tim složeniji zaključci se mogu donositi na osnovu njega. A u kosmosu, gde su rastojanja ogromna, čak i mala nepreciznost polaznih parametara može da dovede do velike greške u računu.

Tako, na primer, kretanje zvezda Mlečnog puta još uvek čuva „sećanje“ na prošle sudare s drugim galaksijama; analizirajući podatke Gaia može se doći do zaključka o tome kakva je bila prošlost naše Galaksije. Dalje, poznato je da ogromnu ulogu u tome što se galaksije drže kao jedna celina, igra tamna materija, ili tačnije, „skrivena masa“. Ona se ispoljava samo gravitaciono, između ostalog, određujući kretanje zvezda. Napokon, za određivanje udaljenosti u kosmosu kao svojevrsni putokazi koriste se takozvane cefeide – zvezde čija se jačina svetlosti periodično menja. Ako je poznata prava jačina njihove svetlosti, određivanje rastojanja do drugih objekata takođe postaje preciznije. Na sličan način se koriste i kvazari: oni su toliko udaljeni da se čini da su praktično nepokretni i predstavljaju pozadinu na osnovu koje se određuju kooridnate i pravci kretanja drugih, bližih objekata. I to su samo neki od oblika primene podataka Gaia – informatora koji je svima potreban.

Olga Zakutnjaja,