Neće kod hranitelja zbog siromaštva

 ZAJEČAR – Kada je sedamnaestogodišnji Slobodan Jeremić saznao da će Centar za socijalni rad odvesti njega i njegovu sestru Sanju u hraniteljsku porodicu zato što su siromašni, što im je isključena struja, telefon, voda, što im je majka bolesna, odlučno je rešio da to ne dozvoli. Obratio se medijima za pomoć jer je od Centra za socijalni rad dobio rok do kog mora da izmiri sve dugove kako bi porodica ostala na okupu.

Slobodan živi u kući oca njegove majke Ružice, deke Životija, sa sestricom Sanjom koja ide u peti razred. Majka je pre nekoliko godina ostala bez posla, obolela od epilepsije i neurolupusa (izlečiva bolest koja napada imunitet, slabi meka tkiva, izaziva bolove u zglobovima). Nemaju nikakvih prihoda, žive od nadnice koju deka donese kući. Životije je snažan, zdrav, seče drva, zida kuće, pomaže na njivama. I majka, kada joj to zdravlje dozvoli, nadniči po tuđim kućama, čisti, pere, radi sve što zatreba. Ova porodica uveče ne sedi pokraj televizora, ne uključuju bojler, ne pale svetlo. Tako već četiri godine, otkad im je isključena struja zbog duga od 36.000 dinara. Od pre par dana vodu donose sa česme jer je isključena zbog neplaćenih 10.000 dinara.
I pored nemaštine žive u slozi, ljubavi, porodičnom miru. Sve donedavno.
- Mama mora u Beograd na lečenje koje će trajati najmanje dve nedelje. Zbog loših uslova u kući, Centar će mene i Sanju smestiti u starateljsku porodicu. Majka je i ranije odlazila u bolnicu, bila čak i po dva meseca, a mi smo ostajali sa dekom. Želimo da tako bude i nadalje - kaže Slobodan dodajući da ga ništa neće odvojiti od majke i sestre.

Radnici Centra žele najbolje za decu, a uslovi u kući nisu adekvatni njihovim potrebama. Slobodan je išao u Centar, molio, objašnjavao i najzad dobio jednu svetlu tačku.

- Direktorka Centra za socijalni rad mi je obećala da ćemo ostati sa dekom i mamom ukoliko do 15. decembra, dana kad mama ide na lečenje, sve platimo i dobijemo struju i vodu - kaže Slobodan ne gubeći nadu.

Njegova sestrica je nedavno napunila 11 godina. Umesto rođendanske torte, kupili su keks. Umesto poklona, poljubac.

- Teško je, ali nije sramota nemati. Eto, ložimo ovaj jedini šporet, na njemu kuvamo hranu, prokuvavam veš, greje se jedna prostorija u kući. Deca tu spavaju, a ja i otac u svojim sobama koje se ne zagrevaju ni kada je napolju minus 20 - priča majka Ružica.
Ona je nemaštinu najviše osetila na sebi jer ne pije sve lekove koji su joj propisani, već samo one koji se ne kupuju. Mesečno bi joj trebalo oko 5.000 dinara da ih kupi, a nema se. Kaže da je teško. Bilo je dana i bez šake soli u kući. Bilo je noći kada su deca učila uz dogorelu sveću.

- Ipak ovo je najteže, da odvedu decu. Znam, onda bi bili u toplom, imali struju, možda čak i svoju sobu. Ali, ne bi imali ovu ljubav koja nas godinama održava - kroz suze govori Ružica.

Slobodanov otac, koji živi u drugom gradu, je napustio Ružicu kada je ona bila u sedmom mesecu trudnoće. Ružica je godinama pokušavala da ga nagovori da upozna svog sina. Međutim, on to ne želi. Ima svoju porodicu i ne zanima ga prvorođeno dete. Slobodanu je, za sve ove godine, jedino dao svoje prezime.

Ružica se ponovo udala pre 12 godina dobila Sanju. Taj čovek je otišao bez pozdrava. Od njega je ostalo samo to što Ružica ne može dobiti nikakvu socijalnu pomoć jer je na papiru još uvek u braku. Za pokretanje brakorazvodne parnice ona nema para.
Ukoliko neko želi da pomogne ovoj porodici, da im makar uputi reči podrške, može to da učini jedino putem pošte na adresu Ružica Stojanović, ulica Stanoje Glavaša broj 15, 19000 Zaječar. Rok je do 15. decembra.