Ideje korišćenja rublje u ruskoj spoljnoj trgovini izražavaju se već tokom poslednjih nekoliko godina. O tome u čemu je smisao prelaska na rublje prilikom trgovine ruskom robom govori glavni analitičar moskovskog odeljenja Dojče banke Jaroslav Lisovolik: „Ovakva mera bi doprinela rastu uloge rublje u međunarodnom obračunavanju, i uloge rublje kao rezervne valute tokom nekoliko narednih godina u svetskoj privredi. To bi sa svoje strane mogao da bude jedan od koraka na stvaranju međunarodnog finansijskog centra u Rusiji“.

Obračun u rubljama za naftu i gas
Postsovjetksi prostor predstavlja prirodnu zonu za korišćenje ruske rublje. U praksi ona se već koristi kao glavna ili rezervna valuta uporedo sa dolarom i evrom među stanovnicima većine zemalja ZND. Na makro ekonomskom nivou već sada prilikom izvoza ruske električne energije u Kazahstan ili Belorusiju obračuni se vrše samo u rubljama, prilikom izvoza u Ukrajinu u rubljama u visini do 50%. Usaglašeno je da se isporuke gasa Belorusiji plaćaju samo u rubljama a vode se pregovori i sa nekim drugim zemljama i van ZND-a. Sirovinska berza koja je formirana u Peterburgu od ove godine trguje naftnim i gasnim ugovorima u rubljama. Za sada sobzirom da se radi o samom početku rada berze promet je skroman, ali za prve mesece se nije ni moglo očekivati mnogo. Tržište treba da se navikne na novu trgovinsku platformu i mi smo početnim rezultatima sasvim zadovoljni.

Osim korišćenja rublje u direktnim obračunima, Dmitrij Medvedev je pomenuo neophodnost emisije hartija od vrednosti nominovanih u rubljama i razmeštenih na ruskim berzama. Upravo u ovakvim hartijama većina zemalja čuva svoje dolarske rezerve. Proširivanje rubaljske trgovine ruskom robom stvoriće potražnju za rubaljskim i ruskim hartijama od vrednosti. Konačni cilj svega toga je da se u Moskvi formira međunarodni finansijski centar sa berzom na kojoj se ne bi trgovalo samo ruskim, već i stranim akcijama i hartijama od vrednosti, fjučersima za isporuku nafte, gasa, metala i ostalih roba. Takav centar bi doprinosio jačanju ruske valute, zahvaljujući aktivnom obrtu kapitala, on bi postao važna komponenta nove ruske ekonomije.
 

U pravcu ovih tendencija Savet za finansijska tržišta pri predsedniku Rusije odobrio je koncepciju formiranja “Međunarodnog finansijskog centra” u Moskvi za koji trba već do kraja o. g. da se usvoji odgovarajući paket zakona. To znači da će se u Moskvi već prvim danima nove godine pojaviti isti takav centar za berzansku trgovinu i finansije kao što je, na primer, u Hongkongu ili Frankfurtu na Majni. U njemu će biti omogućen pristup ne samo ruskim, već i stranim aktivama, akcijama i hartijama od vrednosti, ugovorima o isporukama ruske nafte, gasa, metala, a kasnije i ostalih roba. Dotična ideja se nije pojavila koliko juče, a svetska finansijska kriza je samo podstakla Rusiju na intenzivniji rad u tome pravcu. Prema prognozama Ministarstva finansija, ruski finansijski centar treba da postane punu konkurentan do 2010. – 2012- godine. U međuvremenu, Rusija treba da se nađe među 10 vodećih država sveta u trgovinskom prometu na berzama i u obimu razmeštenih akcija i obveznica. Međunarodni finansijski centar u Moskvi će omogućiti pojavu gravitacione finansijske sile na postsovjetskom prostoru koje nije bilo od raspada SSSR-a. Najzad, sve veći značaj nacionalnih valuta, među kojima i rublje, treba da poveća stabilnost svetskog finansijskog sistema.

Pojavom ovakvog centar u Moskvi, neophodno je povećati ulogu rublje u međunarodnim finansijskim operacijama. Mere za to već se preduzimaju. Gotovo je potpuno završeno učešće rublje u obračunima između zemalja ZND-a, a aktivno se pregovara sa predstavnicima Kine i Indije da rublja u trgovini sa tim zemljama zameni dolar i evro. U perspektivi ruska valuta može postati rezervna regionalna valuta – smatra glavni analitičar moskovskog odeljenja Dojče banke Jaroslav Lisovolik.

„Kada je reč o zemljama koje će biti spremne da pristanu na korišćenje rublje u obračunima sa Rusijom, kao i na čuvanje jednog dela svojih deviznih rezervi u rubljama, naravno da su to u prvom redu zemlje ZND-a kao i niz zemalja Centralne Azije. Siguran sam da će buduća uloga rublje rasti i u obračunima sa drugim zemljama članicama EU sobzirom na veliku energetsku zavisnost od Rusije“. Rublja konstantno jača u odnosu na dolar i evro zbog velikog suficita Rusije u spoljnotrgovinskom poslovanju i te devizne rezerve će ove godine premašiti 700 milijardi $. To je impozantan suficit koji Rublji daje snagu i koja će po svim predviđanjima biti u stalnom rastu vrednosti u odnosu na dolar i evro naročito u ovom periodu finansijske krize koja je zahvatila Ameriku i zemlje EU

U periodu svetske finansijske krize epicentar ekonomskog rasta premestio se u pravcu Rusije, Kine, Indije, Brazila, odnosno BRIK-zemalja, i njihov uticaj u svetu će rasti - smatraju eksperti, učesnici video-mosta Moskva-Delhi. BRIK zauzima jednu četvrtinu svetske teritorije i u njemu živi 40 odsto stanovnika planete. Naravno da će uloga ove 4 zemlje u međunarodnim poslovima samo rasti. Njihova saradnja je već postala značajan faktor međunarodne diplomatije.

U današnjim uslovima ekonomske nestabilnosti treba razmisliti o formiranju zajednice zemalja koja bi bila barem autonomna u pogledu osnovnih centara sile – smatraju ruski eksperti. Rusija bi, na primer, mogla potpuno preći na obračune u rubljama sa ostalim članicama BRIK-a – kaže profesor katedre za svetsku politiku na Državnom univerzitetu Visoke ekonomske škole Maksim Braterski. Ova ideja je sada posebno aktuelna s obzirom na velika kolebanja kursa dolara i evra i može rešiti zadatak zajedničkog delovanja BRIK-zemalja u uslovima svetske finansijske krize – smatra ovaj ekspert. Rusija i Kina su se već dogovorile u oktobru, na nivou predsednika vlada dve zemlje, o celishodnosti prelaska na trgovinu za rublje i juane.

U Sao Paolu će se globalnije pretresati inicijative zemalja BRIK-a i definitvno dogovoriti o načinu međusobne trgovine. Po mom mišljenju, država se nesumnjivo vraća u ekonomiju, pa će se izrađivati nova međunarodna pravila vezana za transparentnost i pristupačnost tržišta. Na ovom samitu zemalja BRIK-a (Brazila, Rusije Indije i Kine) očekujemo interesantne predloge kako nabrže i najlakše realizovati sve ove zamisli. Rusija je to već najavila kada je kroz izjavu predsednika Medvedeva izrazila spremnost da postane regionalni finansijski centar i da jedan deo svojih obračuna u spoljnoj trgovini vrši u rubljama. Valute BRIK-a – brazilski real, ruska rublja, indijska rupija i kineski juan imaju dobre perspektive da u međunarodnoj trgovini zamene dolar i evro, ukazao je vodeći naučni saradnik Instituta Ruske akademije nauka za Daleki istok Sergej Ujanajev. Značajnu snagu ovim valutama daje obim zlatnih i deviznih rezervi što im ujedno omogućuje da se o njima govori kao o stabilnim valutama, posebno u ovim uslovima finansijske krize i nestabilnosti, naglasio je on.

Na primer, po obimu zlatnih i deviznih rezervi Kina zauzima prvo mesto u svetu, potisnuvši po ovom pokazatelju Japan na 2. poziciju. Što se tiče Rusije i Indije, poslednjih godina obimi njihovih zlatnih i deviznih rezervi stabilno i brzo su rasli, što će omogućiti zemljama da lakše amortizuju udare svetske ekonomske krize. Prema prognozama međunarodnih analitičara, BRIK-zemlje će u pogledu svoje ekonomske moći do 2032. ostaviti iza sebe današnju finansijsku Grupu 7 – SAD, Japan, Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Italiju i Kanadu.

SAD na kolenima

Prvi menadžeri nacionalnih giganata "Forda" i "Dženeral motorsa" javno izrazili spremnost da celu 2009. godinu odrade za jedan jedini dolar plate, pod uslovom da Bela kuća pomogne njihovim kompanijama da se nekako izvuku iz krize

Prodaja novih automobila - usled narastajuće ekonomske krize - opala je u SAD tokom novembra za celih 37 odsto i spustila se na najniži nivo za proteklih 26 godina. Stoga, gotovo nikoga među Amerikancima nije iznenadilo što su prvi menadžeri nacionalnih giganata, "Forda" i "Dženeral motorsa" - Alan Madali i Rik Vagoner - javno pokazali spremnost da 2009. odrade za jedan jedini dolar plate na godišnjem nivou, pod uslovom da Bela kuća pomogne njihovim kompanijama da se nekako izvuku iz krize.

"Povratak u normalu"
Problemi američke autoindustrije samo su deo razloga zbog čega je novoizabrani predsednik SAD Barak Obama izjavio da je za vraćanje nacionalne ekonomije u normalu "neophodno hitno utvrditi novi antikrizni plan koji će uključivati otvaranje novih radnih mesta i dalje snižavanje poreza".

Pređena crvena linija
Proizvodna aktivnost u SAD pala je u trećem kvartalu na najniži nivo za poslednjih četvrt veka, a potrošačka tražnja na najnižu tačku za 28 godina. Istovremeno, nezaposlenost je dostigla devet odsto, a "crvenom linijom" se u Americi oduvek smatralo - šest odsto.

"Da bismo izašli iz krize i smanjili breme poreskim obveznicima, mi moramo početi da delujemo odlučno i da delujemo odmah. To podrazumeva utvrđivanje za Volstrit plana ekonomskog preporoda koji će iznova zahuktati našu privredu i pomoći joj da sačuva ili da otvori novih 2,5 miliona radnih mesta i omogućiti da smanjenje poreza ode u džepove srednje klase koja podnosi najveći teret krize. Taj plan mora predstavljati prvu investiciju koja će otvoriti vrata novim ulaganjima i stvaranju stabilne ekonomije za mnoge ekonomije za mnoge godine unapred", rekao je Obama u Nacionalnoj asocijaciji guvernera američkih država, od kojih nije krio da će se većina njih suočiti sa novim problemima, a 41 savezna država i sa budžetskim deficitom već ove ili sledeće godine.

Dodatni antikrizni plan - pri čemu Obama nije precizirao šta će biti s planom Buš-Polson - mora da bude zajedničko delo federalne vlade i guvernera.

Bankrot
Još pre Obaminog istupa, Amerikom su počele da kolaju glasine da će on već u februaru objaviti difolt državnih obveznica i prevesti zemlju na novu (zajedničku sa Kanadom i Meksikom) valutu - Amer. Ništa nije pomoglo što je šef Federalnog rezervnog sistema Ben Bernanke sve to demantovao kao "glasine i izmišljotine". Kao i "saznanja iz dobro obaveštenih krugova u Vašingtonu" da će američka administracija početkom 2009. " objaviti da je bankrotirala, da bi naterala ostale zemlje da preuzmu na sebe deo tereta američke krize".

Šef američkog Ministarstva finansija, govoreći pred poslovnim krugovima u Vašingtonu, uoči za 4-5. decembar zakazane pete runde u Pekingu američko-kineskog strateškog dijaloga, pozvao je Kinu da da svoj doprinos u borbi međunarodne zajednice sa finansijskom krizom. Henri Polson je ocenio "da je to od ključne važnosti za SAD".

SAD: Stopa nezaposlenosti 9 odsto

 Danas su objavljene nove nepovoljne vesti o rekordnom porastu nezaposlenosti i broju hipotekarnih bankrotstava dok američka ekonomija tone u sve dublju recesiju.Prema izveštaju sekretarijata za rad američka ekonomija je u novembru izgubila 533 hiljade radnih mesta, što je najveći jednomesečni gubitak u protekle 34 godine, dok je stopa nezaposlenosti porasla na 9 odsto.

Predsednik Džordž Buš je rekao novinarima da je veoma zabrinut poplavom radnika koji su nedavno ostali bez posla, kao i mogućnosšću da neke američke autokompanije neće preživeti sadašnju krizu. Buš je rekao da njegova administracija preduzima korake da reši probleme produženjem naknade za nezaposlene, olakšavanjem pristupa kreditima i sprečavanjem hipotekarnih bankrotstava.

"Biće potrebno neko vreme da sve te akcije daju rezultate, ali sam uveren da će koraci koje preduzimamo dovesti do rešenja za probleme u našoj ekonomiji i povratiti nam snagu," istakao je Buš.

Novoizabrani predsednik Barak Obama izjavio da gubitak svakog radnog mesta predstavlja i “ličnu krizu” za jednu američku porodicu. Obama je dodao da je vreme da se "hitno i odlučno" odgovori na ekonomsku situaciju, ali da će, takodje, biti potrebno izvesno vreme, da bi se problemi rešili.

U medjuvremenu, Udruženje hipotekartnih banaka saopštilo je da je krajem septembra deset odsto kućevlasnika u SAD zaostajalo u otplatama svojih hipoteka ili je već ušlo u hipotekarno bankrotstvo. To je najgori pokazatelj te vrste otkako je udruženje počelo da objavljuje podatke o hipotekarnim bankrotsvima pre tri decenije.

Čelnici tri američke autokompanije su u petak nastavili da svedoče u Predstavničkom domu Kongresa, u okviru svog apela za vladinu pomoć od 34 milijarde dolara. Direktori Dženeral Motorsa, Forda i Krajslera su tokom jučerašnjeg pretresa u Senatu upozorili da bi milioni ljudi mogli da ostanu bez posla ukoliko njihove kompanije bankrotiraju. Oni su obećali da će preusmeriti svoje kompanije na proizvodnju ekonomičnijih hibridnih i električnih vozila. Takodje su obećali da će povesti pregovore kako bi izmenili ugovore sa radnicima, kreditorima i snabdevačima kako bi smanjili troškove i ispunili uslove vladinog nadzora. Kongres bi mogao da glasa o zahtevu autoindustrije sledeće nedelje.