Olandov princip

Predsednik Fransoa Oland neće doći na Olimpijske igre u Sočiju, verovatno zato što Francuska ne može da ispuni glavni olimpijski princip – prekid svih ratova u vreme Igara.

Povukavši svoj kontigent iz Avganistana, Francuska postepeno prebacuje svoje trupe na mnogo zaniljiviji za nju kontinent – u Afriku. U prvom polugodištu ove godine Pariz je izveo vojnu operaciju u Maliju, a u decembru je započeo novu – u Centralnoafričkoj republici (CAR). Podržavajući formiranje „afričkog NATO-a“ – vojnog saveza afričkih država, koji treba da ugasi ovde redovne oružane konflikte, on prirodno teži da potvrdi sebi mesto koordinatora tog saveza u zemljama bivše Francuske Afrike. Afrički mirotvorci do danas nisu dovoljno pripremljeni, obučeni i opremljeni. Logično je da se ozbiljni konflikti u bivšim francuskim kolonijama za sada ne mogu rešiti bez Francuza.

Ipak, ako su još početkom leta rezultati operacije u Maliju izgledali ohrabrujuće, do kraja godine se ispostavilo da glavni problem nije rešen. U toku vojne operacije francuska strana se na sve načine trudila da ne dopusti sukobe malijske armije sa separatistima Tuarezima. U vreme bojevih dejstava protiv islamista oni su izjavili da su neutralni i spremni za pregovore sa novom vladom zemlje. Ali na kraju staro neprijateljstvo nije dalo šansu kompromisu.

Krajem novembra separatistička grupacija Nacionalni pokret za oslobođenje Azavada ( MNLA ) izjavila je da prekida petomesečni sporazum o prekidu vatre sa vladom Malija. Kako je istakao potpredsednik MNLA, svuda gde vidimo armiju, mi ćemo je napadati. To će se dešavati automatski. Upozorenja su završena. Francuski vojnici sa svoje strane spremni su da posmatraju razvoj sitaucije. Pasivan prilaz rešavanju zastarelog etničkog konflikta uoči izbora u zemlji izgleda nije dao rezultate.

Rob Prins iz Denverskog unizverzitea ocenjuje situaciju ovako: Jedna je stvar uz pomoć francuske armije istisnuti islamiste iz velikog dela svernog Malija i sasvim druga pristupiti rešavanju većih problema: krajnje bede, međuetničke napetosti, represija, korupcije, slabih institucija državnosti i nedostakaka infrastukture. Svi ovi problemi odavno već prate ovu afričku zemlju. Nesposobnost da budu rešeni i na kraju samo privremeno primirje, dok socijalna kriza ponovo ne podigne glasu.

Sasvim je jasno da koren zla leži mnogo dublje od religioznih i etničkih razmirnica. Praktično identična situacija je nastala i u Centralnoaričkog republici. Malo bolje je stanje stvari kod suseda u Čadu, Kongu i Sudanu. Da li će međunarodnoj zajednici poći za rukom da pomogne stotinama hiljada ljudi koji stoje na pragu humanitarne katastrofe, ne zna se. Sredstva koja su UN sakupile za humanitarnu pomoć ovih zemaljama za sada su potpuno nedovoljna. Tako da očajni i ozlojeđeni ljudi očigledno još dugo će tražiti uzork svoji nevolja u susedima po etničkom i religioznom priznaku.

Za sada je Francuska preuzela na sebe samo zadatke osiguranja bezbednosti ključnih struktura ovih zemalja. u Maliju su ponovo počeli da pucaju, u CAR još nisu završili. Uz to od Francuske će biti potrebna nova, i za sada vrlo rizična ulaganja u razorenu ekonomiju. Ali čak uz realizaciju najoptimističnijeg scenarija, dobijanje dividenti od nove podele Afrike stvar je vrlo daleke budućnosti. Za sad Pariz očekuju samo troškovi i glavobolja od afričkih problema.

Vadim Ferosvič,