Patriotski blok za rušenje stranaka bliznakinja SNS-DS !

 

Nakon đurđevdanskih izbora 2012. godine Demokratska stranka i njen ekstremistički derivat LDP nalaze se u velikoj krizi identiteta i procesu raspada jer im je SNS preuzeo kompletnu politiku. Pošto SNS pre izbora nije ni imala svoj politički program, posle izbora opredelila se da sprovede program DS i LDP. Tako su DS i SNS postale stranke bliznakinje, a, ako uzmete u obzir i LDP, jer je politika SNS danas najbliža programu LDP, onda su u pitanju blizanačke trojke.

 

Danas je zato sa SNS i cela Druga Srbija, koja je svojevremeno bila bočna prozapadna podrška DS i LDP. Za Vučića su danas Vesna Pešić, Vuk Drašković, Nenad Prokić, Nenad Čanak, Rasim Ljajić, lažni Cigani iz Novog Sada i mnogi drugi lažnjaci i prevaranti... Glasači SNS trebalo bi da se zapitaju da li su glasanjem za SNS glasali za Gorana Vesića, Sinišu Malog, Nebojšu Čovića, Tanju Miščević, Verana Matića, Milana Markovića i druge veterane žute politike?

 

Danas DS i LDP trče u Brisel i Vašington da dokažu da su vernije sluge Zapada od SNS i SPS i da njima treba ponovo dati poverenje da dalje uništavaju Srbiju. Zašto bi to Brisel i Vašington učinili kad su SNS i SPS tako brzo odradili sve ono što su DS i LDP godinama obećavali da će biti završeno u Srbiji? Pre će biti da će DS i LDP dobiti prekomandu da krenu putem SPO i priključe se SNS u velikoj koaliciji za promenu Ustava Srbije i uvođenje Srbije u NATO. Uostalom, strancima i Mikiju Rakiću je svejedno ko vodi DS – Tadić ili Đilas, važno je da sarađuju sa Vučićem, i obratno, Vučiću je svejedno ko je na čelu DS, samo da sarađuje sa Mikijem Rakićem i strancima.

 

Dva dobra druga, dva prijatelja, dva kopredsednika Koordinacionog biroa svih službi bezbednosti Srbije – Aleksandar Vučić i Miodrag Miki Rakić svakako rade zajedno najmanje poslednjih pet, šest godina. Ko misli da su razlozi za njihovo prijateljstvo drugačije prirode, taj verovatno veruje i da u SNS postoji patriotska frakcija.

 

Posebno smešno deluje stalni medijski spin o patriotama u redovima SNS, o „Tominoj struji”, koja samo što nije skršila Vučića... Ako su to sve patriote moralnog kalibra jednog Milovana Drecuna, onda je jasno da se od njih ništa ne može očekivati. Uostalom, dajte da vidimo jedan patriotski čin ove „patriotske frakcije” SNS – pa da pričamo o njihovom patriotizmu.

 

Isto se odnosi i na tzv. Predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Pamti li neko neki njegov državnički i patriotski potez za ovih godinu i po dana vlasti? Jedino što vidimo jesu izneverena predizborna obećanja oko odbrane Kosova i Metohije i istraživanja izborne krađe. Navedite mi bilo šta, najmanje što je novi predsednik uradio za srpsku nacionalnu stvar, samo mi nemojte navoditi tabloidne najave da će on to jednog dana uraditi? Na osnovu čega onda da ga smatramo patriotom? Zbog toga što peče rakiju?

 

Evo, g. predsedniče, poštene ponude sa naše strane: izjasnite se, oglasite se konačno već jednom, recimo, da li ste za ili protiv GMO? Šta mislite o evroazijskim integracijama? Kada će Ustavni sud da se izjasni o ustavnosti Briselskog sporazuma? Kada ćete otkriti i kazniti vinovnike izborne krađe? Šta se desilo u Srebrenici? Jeste li za povlačenje tužbe protiv NDH? Da li će Veran Matić postati direktor RTS?

 

Na osnovu čega Vi, g. predsedniče, od nas, srbskih rodoljuba, očekujete da imamo bilo kakvo poštovanje prema Vama i da Vas ne smatramo običnom evroatlantskom krpom za potiranje srbskih nacionalnih i državnih vrednosti?

 

Ko veruje u patriotizam Tomislava Nikolića i čeka da se on oglasi i povuče makar jedan rodoljubivi predsednički potez, taj verovatno veruje i u to da na srbskoj političkoj sceni nema novih ljudi, ideja i organizacija, i da uvek iz početka treba da glasamo isključivo za pojedince i partije koje su izašle iz Brozovog, Miloševićevog ili DOSovog šinjela.

 

Poseban medijski spin koji se konstatno ponavlja jeste da na političkoj sceni Srbije nema niko nov, da nema novih političkih organizacija i ideja. Evo šta piše Politika od 10. novembra ove godine: „Poslednjih godina na političkoj sceni nema novih stranaka sa novim političarima. S druge strane, mnogi birači su razočarani celim političkim establišmentom i žele nova lica za koja bi glasali, ali ona se ne pojavljuju. Zašto u Srbiji nema novih političara i stranaka sa novim idejama?”

 

Ovo je odličan primer kako funkcioniše medijski mrak i cenzura u Srbiji. Kada se uzme u obzir da je Pokret Dveri, kao apsolutno jedina antisistemska novost na srbskoj političkoj sceni u poslednjih 10 godina, izašao na sve nivoe izbora: od lokalnih, preko pokrajinskih i republičkih, do predsedničkih, i, pritom, prešao izborni cenzus na republičkim izborima, da bi izbornom krađom bio spušten ispod cenzusa, da Dveri vode potpuno novi ljudi koji se nikada nisu bavili politikom i da su ponudili potpuno novu političku ideju porodične politike – kako jedan od vodećih dnevnih listova može da tvrdi da na političkoj sceni Srbije nema novih političara i ideja?

 

Šta su, dakle, Dveri za medijske analitičare u Srbiji? Nepostojeća organizacija. Morao je da se pojavio Leonid Rešetnjikov, direktor ruskog Instituta za strateška istraživanja iz Moskve, kao prvi politički analitičar koji je konstatovao postojanje Dveri i izbornu krađu zbog koje Dveri danas nisu u Skupštini Srbije. U intervjuu za Glas Rusije Rešetnjikov kaže: „Za vreme poslednje posete Srbiji bio sam potresen upravo mladima: to nisu galamdžije i ura-patriote, oni znaju svoju istoriju, interesuju se za slovenstvo, okreću se crkvi. Takva omladina dobila je politički pokret Dveri. Oni su, siguran sam, prevladali ovu petoprocentnu granicu na izborima, jednostavno im nisu dali do dospeju u Skupštinu. Mislim da srbski duh kako je živeo vekovima, tako će i živeti, sada je jednostavno kriza neizbežna, ali već postepeno započinje uspon. I doći će novi ljudi, iz iste te omladine, za 5-10 godina oni će smeniti one koji se transformišu iz jedne kategorije u drugu, idu od jednih ideala drugima”.

 

Ove reči Rešetnjikova su i naše Vjeruju, koje počinje da se ostvaruje.

 

 

U vremenu urušavanja svih nacionalnih institucija, ukidanja države i istorije Srba, rasprodaje svih preostalih prirodnih i privrednih bogatstava, ugrožavanja prehrambene i zdravstvene bezbednosti – luksuz je deliti se na patriotskom delu političke scene. Srbija se raspolutila na dve strane: sa jedne su svi oni koji su fanatično za ulazak Srbije u EU, bez obzira da li su na vlasti ili u tzv. opoziciji, a sa druge smo svi mi, srbski rodoljubi, koji smo za prekid pogubnog procesa pridruživanja Srbije EU. Šta još treba loše da se desi po državu Srbiju i srpske nacionalne interese da bismo se na ovom patriotskom frontu protiv EU svi ujedinili?

 

Smatram da na svim nastupajućim izborima ne smemo dozvoliti da bude bačen jedan patriotski glas, a kamoli više procenata patriotskog biračkog tela. Smatram da svi mi koji smo za odbranu Kosova i Metohije u sastavu Srbije, protiv NATO i Haga, koji smo jednostavno protiv vladajućeg režima SNS-SPS-DS-LDP-URS, treba da budemo na jedinstvenoj izbornoj listi i tako pružimo otpor daljem rasparčavanju i ponižavanju Srbije. Ako bilo ko od nas misli da to samostalno može da uradi – jednostavno se vara, da ne kažem da igra za drugu stranu. Naravno, za jedinstvo patriotskog bloka i stvaranje opštesrbskog opozicionog narodnog fronta potrebna je dobra volja svih učesnika na rodoljubivom polu političke scene. Što se Pokreta Dveri tiče, mi smo spremni i raspoloženi.

 

Pokret Dveri je u tom smislu u 2013. godini prešao sa reči na dela: organizacijom i učešćem u zajedničkim protestima protiv Briselskog sporazuma i Vlade Srbije, saradnjom u okviru širokog narodnog opozicionog fronta protiv šiptarskih izbora, podrškom jedinom opozicionom radiju Snaga naroda, i – konačno – formiranjem dve zajedničke patriotske izborne liste za lokalne izbore u Odžacima i na Voždovcu.

 

Na lokalne izbore na opštini Voždovac izlazimo na zajedničkoj izbornoj listi Dveri – Nova snaga Voždovca, Srbski sabor Zavetnici, Sabor srbskog jedinstva, Pokret veterana Srbije, Žene savest Srbije, Srbska Krajina, Udruženje privrednika Nacionalna svest, Slobodna Srbija, Pokret za Srbiju, uz podršku Srba iz Rasejanja, Ruske stranke, Srbskog liberalnog saveta, Unije monarhista Srbije i drugih rodoljubivih organizacija i niza istaknutih srbskih intelektualaca na čelu sa prof. dr Kostom Čavoškim, prof. dr Smiljom Avramov, prof. dr Milom Alečković, prof. dr Ljubomirom Protićem, dr Draganom Petrovićem, mr Slobodanom Jankovićem, Goranom Petronijevićem, Slađanom Mijaljevićem... Ovo je prvi put u novijoj političkoj istoriji Srba da deset i više srbskih rodoljubivih organizacija zajednički izlaze na jedne izbore.

 

Istovremeno, na lokalnim izborima u Odžacima Pokret Dveri inicirao je stvaranje Patriotskog bloka, koji čine DSS, Dveri, Srbska Krajina, uz podršku dela Srpske radikalne stranke, koji se usprotivio zabrani vrha stranke da uđe u Patriotski blok – kao jedino rešenje za zaustavljanje naprednjačkog talasa rušenja države. Ovo je takođe do sada jedinstven slučaj saradnje između po broju glasova najjačih patriotskih organizacija u Srbiji: DSS, SRS i Dveri, i prvi put da se na jedinstvenoj izbornoj listi nalaze kandidati za odbornike iz sve tri političke organizacije.

 

 

Na ovaj način 15. decembra, na kraju ove teške i porazne 2013. godine, možemo ostvariti prve vidljive rezultate saradnje i ukrupnjavanja na patriotskom delu političke scene i ovim primerom ući u 2014. godinu sa mnogo više nade. Nama je danas najpotrebnije jedinstvo među srbskim rodoljubima i jasno profilisana opozicija i alternativa vladajućem režimu, a to dobijamo stvaranjem opštesrbskog opozicionog narodnog fronta i patriotskog bloka. Rodoljubivo građanstvo to od nas traži i očekuje: da patriote u Srbiji vide svetlo na kraju EU tunela, da vide da Vučić i Dačić imaju jaku, složnu i ozbiljnu opoziciju, i podržaće nas. Nova snaga naroda koju Pokret Dveri pokreće predstavlja ključni elemenat očekivanja da sve nije propalo i da se vredi dalje boriti. Verujem da ovo mišljenje dele svi srbski rodoljubi, svesni da je ovo vreme ujedinjavanja i borbe protiv zajedničkog neprijatelja – aktuelne Vlade Srbije, dok sva naša međusobna programska i druga nadigravanja treba ostaviti za vreme kada Srbija ponovo bude slobodna.