U ratu budućnosti pobednika neće biti

U svojoj Poslanici parlamentu ruski predsednik Vladimir Putin je pomenuo temu munjevitog udara. Po njegovim rečima Moskva pažljivo prati odgovarajuće planove i niko ne treba da gaji iluzije u pogledu mogućnosti vojne nadmoći nad Rusijom.

Radi se o američkoj koncepciji PGS, Prompt Global Strike (brzi globalni udarac). Glavna ideja je da postoji mogućnost nanošenja neatomskog udarca u bilo kojoj tački Zemaljske kugle u roku od najviše 60 minuta nakon donošenja odluke.

Koncepcija PGS predviđa najmodernije tehnologije. Od već poznatih tu su međukontinentalne balističke rakete sa super preciznim neatomskim borbenim blokovima. Od savremenih – supersonični udarni sistemi i kinetičko oružje. To su teško topljive osovine od volframa duge nekoliko metara koje se s velikom preciznošću izbacuju iz orbite oko Zemlje. Od tehnologija budućnosti – sredstva za daljinsku neutralizaciju nuklearnog punjenja protivnika na osnovu fizike visokih energija.

Scenario PGS ne liči na već uobičajeni scenario nuklearne katastrofe kojim su neki plašili čovečanstvo u toku cele druge polovine prošlog veka. Rat budućnosti neće biti manje katastrofalan, ali će se odvijati po sasvim drugačijem šablonu.

„Klasična“ međukontinentalna balistička raketa ima čitav niz nedostataka. Pre svega, lako se otkriva njen start. Druga stvar su krilate rakete. U jake strane ovog oružja spadaju skrivenost starta, veliki domet i odlična preciznost. U slabe strane krilatih raketa koje olakšavaju borbu s njima spadaju niska brzina leta, veliki vremenski „zamah“ plotuna po različitim ciljevima i komplikovano programiranje letnog zadatka. Sad Amerikanci pokušavaju da izađu na kraj s ovim nedostacima, smatra glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“ Igor Korotčenko:

- Novi tipovi američkih krilatih raketa poseduju vrlo važne mogućnosti. Kao prvo, mogućnost reprogramiranja u toku samog leta. I druga važna osobenost jeste to da je moguće programiranje udara na takav način da se ciljevi pogađaju istovremeno, u zadatom vremenskom trenutku. Rakete se lansiraju s podmornica, s navođenih brodova, s aviona strateške avijacije. A ciljevi su različiti s različitim vremenom doletanja do svakog od njih. Amerikanci žele da sinhronizuju nanošenje udara do sekunde. U slučaju masovnog leta ako se lansira 500-600 krilatih raketa tehnički je nemoguće pogoditi sve. Osim toga, koristiće se udarne bespilotne letelice za nanošenje udaraca po pozicijama sistema PVO i radiolokacionim stanicama za kontrolu vazdušnog prostora. To je koncepcija momentalnog globalnog zaslepljujućeg udara posle kojeg nastupa haos.

Jedna od glavnih teza koncepcije PGS se sastoji u ograničenom ili potpunom odricanju od primene nuklearnih bojevih glava. Amerikanci već danas običnim sredstvima naoružanja mogu da postignu isto to, samo na višem tehnološkom nivou. Ipak, analitičari ne isključuju mogućnost da odmah posle momentalnog globalnog udara konflikt pređe u uobičajenu termonuklearnu ravan.

U svakom slučaju, koncepcija PGS na kojoj se radi u Pentagonu već je postala novi remetilački element u odnosima između Rusije i SAD. Stranama su potrebne dodatne mere poverenja. Inače će globalni paritet biti narušen, smatra Igor Korotčenko.

- U prethodnom periodu je stvorena ravnoteža potencijala sile koja se u mnogome zasivala na tome da su Rusija i SAD izjednačile svoje šanse u eventualnom ratu zahvaljujući nuklearnim arsenalima obe zemlje. Globalni svetski rat je postao praktično malo verovatan. Rizik od međusobnog uništenja je uslovio uzdržanost u ponašanju. Međutim, programi koje u toku poslednjih godina realizuju SAD – između ostalog, globalna PRO, kao i programi vezani za stvaranje potencijala za munjevit globalni udarac po običnim oružanim snagama – sve to podriva stratešku stabilnost i dalji razvoj situacije čini nepredvidivim.

Miran period koji je počeo sredinom prošlog veka, kad je čovečanstvo uspelo da izbegne zapadanje u globalni rat, bio je moguć upravo zahvaljujući garantovanoj mogućnosti međusobnog uništenja. Verovatno bi bilo bolje da se mir na planeti ne zasniva na strahu. Ali, nažalost, nije tako. U novom veku se ništa nije promenilo: u ratu budućnosti, kao i u tradicionalnom termonuklearnom konfliktu, neće biti pobednika.

Sergej Duz,