Šta će biti posle „ukrajinskog proleća“?

To što se dešava trenutno u Kijevu ne može se nazvati protestima proevropskog stanovništva. To je državni udar sa očiglednim znaicima spoljne intervencije. Kada pripadnici ultranacionalističkih organizacija pokušavaju da zauzmu na juriš administraciju predsednika, a opozicija stvara u zauzetoj kijevskoj gradskoj većnici paralelne organe lokalne vlasti, nema smisla govoriti o političkoj borbi.

Scenario odvajanja Ukrajine od Rusije uz pomoć asocijacije sa EU polako je prerastao u pravo „ukrajinsko proleće“. Sada je već očigleedno da će postojeću ukrajinsku vlast pokušati da smene ili liše mogućnosti da utiče na događaje u zemlji, tačnije izbor se vrši između žestokog i „blagog“ prevrata. Da su pripadnici desničara koje su pripremili zapadni instruktori uspeli da zauzmu administraciju predsednika, Jacenjuk i Kličko bi već proglasili sebe novim zakonitim vlastima Ukrajine. Neuspeh juriša i odlučna dejstva Janukoviča su promenila njihov diskurs, i sada oni moraju da govore o nekim provokatorima koje su očigledno u Kijev dovezli marsovci, a ne galicijski „evrointegratori“.

U nastaloj sitauciji postoji jedan ozbiljan plus: Janukovič, njegovo najbliže okruženje i što je najvažnije značajni deo Partije regiona već su spoznali ili se nalaze u procesu spoznaje da više nemaju povratka. Ako Janukovič gubi vlast, očekuje ga zatvor ili sudbina Gadavija. Njegovo najbliže okruženje očekuju iste perspektive. Na desetine hiljada „regionala“ na licu mesta u grču zamišlja šta će sa njima i njihovim porodicama uraditi „evrointegratori“ koji dođu na vlast sa upečatljivim nacionalističkim sklonostima. Za ove hiljade funkcionera sasvim lojalnih Janukoviču, gubitak dužnosti i biznisa biće najmanja posledica dolaska na vlast „novih narandžastih“.

Prelazak nekih oligarha koji su se nedavno nalazili u koalicionim ili kvazineutralnim odnosima sa Janukovičem na stranu evromajdana izveo je prirodnu „čistku“ predsednikovog okruženja. Na nedavnom vanrednom savetovanju u Mežgorju sa predsednikom je radio samo najbliži krug proverenih saradnika. To može da se smatra signalom da je Janukovič prestao da traži balans između nekoliko grupacija i da odustaje od kompromisa. U tom kontekstu ukrajinskom predsedniku veoma bi koristila finansijska nezavisnost od oligarha. Mogućnost da se dobije ova nezavisnost postoji, ako Moskva dozvoli da se prebace finansijski tokovi od prodaje gasa u Ukrajini na Janukoviča, potpuno uklonivši iz sheme ukrajinske oligarhe. Glasine o sličnom razvoju događaja uporno cirkulišu u kijevskoj sredini bliskoj politici. Ako ovaj scenario bude realizovan, Janukovič će moći da pređe na gušenje snaga i grupacija koje prete ukrajinskom ustavnom uređenju. Snage Partije regiona, nadahnute čvrstom verom da ih centralna vlast neće izdati i neće pokleknuti pred Zapadom, sasvim će izaći na kraj sa tim zadatkom.

Ako evrointegratorima ipak pođe za rukom da zazmu vlast u Kijevu, to se ne može smatrati krajem borbe za Ukrajinu. Stanovništvo Juga i Istoka, pod rukovodstvom lokalnih „regionalaca“ ima sve šanse da pređe na scenario građanskog rata. Oni više neće imati šta da gube, pošto će ih nova vlast garantovano lišiti vlasništva i slobode. Svojim zahtevima aktivisti „evromajdana“ radikalizuju one regione zemlje čiji stanovnici su protiv evrointegracija i zalažu se za zbližavanje sa Rusijom. U uslovima uspostavljanja otvoreno rusofobske vlasti u Kijevu, regionalni rukovodioci Juga i Istoka mogu da je ne priznaju i da preduzmu konkretne mere za odvajanje svojih regiona od Ukrajine. Rascep zemlje je faktički već oslikan. Postoje jasne „demarkacione linije“ koje očigledno dele Ukrajinu po etničkoj, lingvističkoj i političkoj pripadnosti. Na koji način će Rusija uticati na procese u tim regionima u slučaju realizacije ovog scenarija otvoreno je pitanje. Scenario raspada Ukrajine nosi kolosalne rizike za sve geopolitčke faktore u Evropi, što ostavlja određenu nadu u kompromisno rešenje ukrajinskog pitanja.

Evromajdan se odvija u vreme vrlo nepovoljno po Rusiju. Ona treba da osigura zimski tranzit preko ukrajinskog sistema za transport gasa u Evropu. U tom kontekstu za Moskvu je vrlo važno očuvanje bar relativnog mira u Ukrajini i sigurnosti da ga zapadne oblasti neće blokirati.

Naredni dani će pokazati čime će se završiti „ukrajinsko proleće“: stvaranjem uporišta rusofobije i poligona NATO-a u Ukrajini, njenim raskolom ili pretvaranjem Janukoviča u oštrog političara koji gradi tvrdu vertikalu vlasti bez uticaja oligarhije.

Valentin Mindrešesku,