Evo, pročitao sam iskreno i potresno pismo Ane i Sanje Božinovski, naslovljeno "Krik dece: Srbijo, pusti našeg nevinog tatu iz zatvora"!
Deco, znajte da je ova današnja Republika Srbija dosta nasledila od pred(nj)aka: Motiv neverne žene opevan u pesmama "Ženidba kralja Vukašina", "Banović Strahinja". Tu je i večna "krivica" jednog Vuka Brankovića za ono što (ni)je uradio. Kriv je zbog činjenja i nečinjenja!!! Najveća tuga i žalost je što se mnogi starci u vlasti danas raduju kada mladi ljudi, poput moga mladoga kolege Zorana Božinovskoga nađu, pravi-zdravi, u hapsani. Zašto? Mnogi lažu da su otišli u inostranstvo jer "behu izloženi režimskim represijama zbog svoga slobodoumlja", a odlazili su van Srbije na Dan Republike - 29. novembra, odmah posle Titagine seobe iz najboljeg od svih svetova u vasioni u večni život gde valja Bogu polagati račun! Aluzije su sasvim jasne, draga deco Ana i Sanja i Vaše javno obraćanje "pilo" bi vode kada bi mogli u ovom (ne)vremenu imati više ljudi koji stvarno žele videti Zorana kao slobodnog čoveka, a ne raditi u rukavicama i u službi frakcija Državne bezbednosti! Da, da, mnogi će lepo zaraditi na Zoranovoj muci i borbi, ali ostaje nam za utehu pesma sa porukom: "A bre, makedonče, kade se spremaš? Borba te čeka, borba za sloboda!" No, u vazduhu lebdi pitanje da li se vredi boriti za narod koji ne izlazi na miting podrške slavuju koji ga budi... ovaj tekst napisah na dan rođenja moje drage, divne i plemenite majke Hane, sa nadom da će mi ove reči podrške bit upisane kao dobro delo veličine najviše planine ovog sveta! Ne klonite duhom, ja sam sa Vama! Pozdravlja Vas, iskren i učtiv, Senahid Nezirović, član Društva novinara Bosne i Hercegovine, prevodilac i pisac!
(Senahid, 04.12.2013. 11:36:44) [14036]