Zašto je „ratno stanje“ u Kijevu za Evropu normalno izražavanje mišljenja?

Po priznanju evropskih medija, Evropska unija je doživela dosad najveći spoljnopolitički poraz u istoriji, kada je pre nekoliko dana Ukrajina neposredno uoči očekivanog potpisivanja sporazuma o pridruživanju odlučila da okrene leđa Briselu i okrene se Rusiji i budućoj Evroazijskoj uniji. Takođe, javna glasila ističu da je to izazvalo pometnju u briselskim kancelarijama, a ovom prilikom je posebno interesantno videti kako su evropske birokrate ocenile demonstracije u Kijevu, to jest kako su zamenili teze - proglasivši nasilnike žrtvama.

Naime, kada se stvari nisu odigrale po očekivanjima briselske administracije, ukrajinske pristalice evrointegracija su organizovale burne demonstracije koje još uvek traju, a evropski zvaničnici su dali niz izjava u kojima su se stavili na njihovu stranu, optuživši ukrajinsku vlast koja se drznula da im okrene leđa. Međutim, pogledajmo u kolikom su raskoraku njihove izjave i stvarni događaji u Kijevu.

Na primer, Maja Kocijančić, portparol nama dobro poznate grofice Ketrin Ešton, je izjavila da ukrajinske vlasti moraju pokazati uzdržanost, i još je izrazila „podršku slobodi govora i okupljanja“. U istom tonu je bila i poruka šefa nemačke diplomatije Gida Vestervelea, koji je demonstracije opisao kao „impresivno izražavanje proevropskog mišljenja stotina hiljada Ukrajinaca“, a predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je optužio ukrajinske vlasti koje su odbile da se priključe Evropskoj uniji, sa rečima da oni treba da saslušaju svoje građane na ulicama, te pozvao ukrajinsku Vladu da se, kako je rekao, „pridržava svojih međunarodnih obaveza i poštuje slobodu izražavanja i okupljanja“.

Međutim, pogledajmo sada kako je zaista izgledalo njihovo izražavanje mišljenja, kojeg tako odlučno brane briselski zvaničnici. Naime, proevropski demonstranti su povredili preko 100 policajaca,na koje su bacali kamene kocke, suzavac i eksplozivne naprave, a ispred zgrade Vlade su podigli barikade od kanti za smeće i žardinjera kako bi sprečili zaposlene da uđu u zgradu.

Takođe, pristalice ekstremističke partije „Sloboda“ su nasilno zauzeli zgradu kijevske gradske administracije, zahtevajući od aktuelnog predsednika i Vlade da podnesu ostavke, a po izveštavanju Asošijeted presa – opozicioni lider je izjavio doslovno sledeće: „Naš plan je jasan - Ovo nisu demonstracije. Ovo je revolucija“, na šta su i svi okupljeni uzvikivali „Revolucija“. Takođe, agencija Rojters je navela da je grupa demonstranata pokušala upaljenim bakljama i bagerom da probije metalnu ogradu ispred zgrade predsednika Ukrajine.

Pa ipak, i pored svega, mnogi briselski zvaničnici, poput predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza, zatražili su od ukrajinskih vlasti da poštuju „pravo na okupljanje i mirne demonstracije“, iz čega bi se moglo zaključiti da Evropska unija teško može da se pomiri sa odlukom Ukrajine da krene nekim drugim putem.

Sa druge strane, ruski predsednik Putin je nerede u ukrajinskoj prestonici nazvao sasvim drugačijim imenima, rekavši da ga to sve podseća na pogrom i dobro pripremljene akcije, a još je dodao i da se radi o pokušaju opozicije da uzdrma aktuelnu legitimnu vlast u zemlji.

A zanimljivo je i kako su srbski mediji izvestili o demonstracijama u Kijevu i Kišinjevu, uoči skupa u Viljnusu. Naime, o kijevskim demonstracijama za potpisivanje sporazuma sa EU je izveštavano nesrazmerno više i opširnije od demonstracija koje su održane u Kišinjevu, na kojima se okupilo 50.000 građana koji su protiv pridruživanja Moldavije Evropskoj uniji, gde je poručeno da „vlasti Moldavije pred potpisivanje sporazuma u Vilnjusu ignorišu mišljenje javnosti i parlamenta, grubo kršeći Ustav zemlje, te da je Moldavija sposobna da samostalno gradi demokratsku državu bez evropskih standarda koje joj nameće Zapad“, kako je tada rečeno na tom mirnom skupu bez incidenata. Ali to je prošlo relativno nezapaženo, što baš i nije u skladu sa načelima medijskih kuća, kao na primer sa sloganom Radio-televizije Srbije, koji glasi – «vaše pravo da znate sve».

Ratko Paić,