Razvod Grenlanda i Danske

Najveće ostrvo na svetu „otiskuje se” od Kopenhagena, ali Danci uvažavaju volju Eskima i nemaju ništa protiv toga

Uz svaka tri glasa „za” i jednim „protiv”,39.000 stanovnika Grenlanda, najvećim delom Eskima, izjasnilo se u utorak za veću samostalnost najvećeg ostrva na svetu od Danske, koja njime upravlja bezmalo tri stotine godina (od 1721).

Referendum je krajnje neobičan – jer, postoji ideja da naftom i gasom bogat Grenlad sasvim okrene leđa Danskoj (2021, o tristagodišnjici kolonizacije, predlaže LarsEmil Johansen, jedan od dvojice njegovih predstavnika u parlamentu Danske), a još nema vesti da je Kopenhagen tamo poslao bar neku lađu s topovima. Recimo, da Eskimima skrene pažnju da traže nešto što je „odvajkada dansko”. Naprotiv, Danci čak ohrabruju težnju ostrva ka nezavisnosti, i nisu sprečili da ta njihova pokrajina, na primer, napusti Evropsku uniju (1985) – da bi (doduše, i u danskom interesu) mogla sama kontrolisati ribolov i ribolovna prava u ostrvskim vodama.

Referendum Grenlanđana ne obavezuje Dansku, ali njen parlament je još pre raspisivanja izjavio da će poštovati volju građana. Dabome, uz ukidanje daljeg slanja tri i po milijarde kruna subvencija grenlandskoj lokalnoj ekonomiji. Tih 588 miliona dolara u budžetu ostrva (dve trećine) moraće ubuduće sama da nadoknadi.

Inicijativa koja je ispilila referendum traje već dobrih pedeset godina, od 1953. kada je bivšoj koloniji priznat status danske pokrajine. Četvrt veka kasnije (1979) Grenland je učinjen autonomijom unutar Kraljevine Danske, s posebnim parlamentom i pravom da sam organizuje svoje zdravstvo, školstvo i socijalne službe. Još četvrt veka posle toga, obrazovana je jedna komisija i ona je afirmisala šest mogućnih izbora Grenlanda: da bude nezavisan, da se priključi nekoj drugoj zemlji, da ostane u tzv. slobodnoj asocijaciji (s Danskom), da (s njom) obrazuje federaciju, da još više proširi samoupravu ili da se, pak, sasvim integriše.

Prihvaćen je i (u utorak) izglasan plan šire samouprave, uz neporeknutu mogućnost da neki kasniji izbor postane i opcija grenlandske nezavisnosti. Šira samouprava podrazumeva odlučivanje u još trideset oblasti, uključujući samostalnost policije, sudstva, obalske straže, zatim glas u pitanjima spoljne politike, veće učešće u budućim prihodima od nafte i uvođenje grenlandskog jezika (eskimski-inuitski) za jedini službeni. Osim njega, u govornom opticaju su još danski i engleski.

Bilo je glasova protiv svega ovog, ali iz redova političke manjine u danskom parlamentu, umirene (januara 2008) izjavama premijera Hansa Enoksena, da još šira autonomija nije što i nezavisnost Grenlanda. Sami Grenlanđani nisu u ovom trenutku za nezavisnost – dok proces topljenja snega i leda na četiri petine ogromnog ostrvskog prostora (2.200.000 kvadratnih kilometara) ne stvori uslove da se u tle prodre naftnim bušotinama. O tom nastupajućem trenutku razmišljaju obe strane, a ključ podele katastrofom obećanog blaga utvrđen je – prvih 75 miliona kruna prihoda (trinaest miliona dolara) Grenlandu, a sve dalje pola-pola.

Referendumska odluka stupa na snagu 21. juna 2009, s namerom da se njome obeleži trideseta godišnjica grenlandske samouprave. Grenlanđani (njih, 56.000), nastanjeni u ukupno šest maloljudnih varoši i oko 120 širom raštrkanih kampova (ili, trgovačkih stanica) oko kojih se bave lovom i ribolovom, postaju međunarodno priznat narod, s jezikom zasnovanim na lokalnim dijalektima.

Ideja da bi oni u dogledno vreme mogli postati i sasvim državno suvereni – nije fiktivna. Lokalna vlada izjavila je da je referendumska odluka u tom smislu „veliki korak napred”. „Budućnost je nagoveštena”, ocenio je i Hans Jakob Helms, politički savetnik grenlandskog poslanika Johansena. „Ovo je stvorilo uslove da grenlandski narod sam odluči da li će, nekada kasnije, zatražiti i nezavisnost.„I konačno, nama možda i najneobičnije – u skoru nezavisnost Grenlanda najviše veruje predsednik vlade Danske Enoksen (52), govoreći kako se nada da će se to dogoditi za njegova života. Zašto? Kako? Pa, mogućno je zbog iskustva ljudi, da su obično najčvršće one veze iz kojih se slobodno može izaći.

Petar Popović