Kumanovski sporazum prevaziđen

Izmena Kumanovskog sporazuma bi, pored svega što su srpske vlasti pozitivno uradile po pitanju Kosova, bila još jedna diplomatska pobeda Srbije i politički dobitak, ocenjuju vojni analitičari.

Posle najave  predsednika Srbije Borisa Tadića i načelnika generalštaba  Zdravka Ponoša da bi Kumanovski sporazum trebalo revidirati, stručnjaci ocenjuju da je taj dokument odavno prevaziđen i da ga je još ranije trebalo izmeniti.

Podsetimo , predsednik Tadić izjavio je "Politici" da  nema ni jednog razloga da se taj sporazum iz 1999. ne promeni  s obzirom na to da je Srbija u međuvremenu pokazala da je faktor stabilnosti u regionu .

Sa stavom predsednika Tadića da nema  bezbednosnog razloga da i dalje postoji zona zabranjenog leta, slaže se i načelnik generalštaba Zdravko Ponoš koji se sa zvaničnicima Natoa i Kfora već dogovorio o ekspertskim razgovorima o reviziji tog sporazuma.

Njime je 1999. godine  definisana  kopnena zona bezbednosti u kojoj nije smela da bude jugoslovenska vojska, a avioni nisu smeli da lete bliže od 25 km od administrativne granice sa Kosovom i Metohijom. 2001. godine posle oružane pobune albanskih ekstremista na jugu Srbije, srpske snage bezbednosti ponovo su na tom prostoru, a vazdušna zona bezbednosti smanjena je na pet kilometara.

Vojni analitičar Zoran Dragišić kaže da Kumanovski sporazum treba revidirati jer je to bio "mirovni sporazum između tadašnje SRJ i NATO-a, kojim se mi obavezujemo da prihvatamo misiju Kfora na Kosovu i kojim se definišu kopnena zona bezbednosti i zona vazdušne bezbednosti." Dragišić je naglasio da je taj dokument istorijski prevaziđen jer NATO i Srbija više nisu neprijatelji.

Prema njegovim rečima Kumanovski sporazum je "zreo za promenu" jer su se izmenile i druge okolnosti, kao što je samoproglašenje nezavisnosti Kosova koje su neke zemlje prihvatile.

"Bezbednosni rizici na terenu su se promenili. Ono što je važno je da ta inicijativa ide sa naše strane, u skladu sa onim što će najviše zadovoljiti državne i nacionalne interese Srbije", rekao je ovaj analitičar.

Radić: Izmena Kumanovskog sporazuma politički dobitak

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je da bi Srbija izmenom Kumanovskog sporazuma mogla da dobije pravo da "sama odlučuje o upotrebi svojih snaga na jugu Srbije bez ograničenja spolja".

Kako objašnjava Radić, Srbija po Kumanovskom sporazumu ne može "da uvodi teško naoružanje u Kopnenu zonu bezbednosti", kao i da postoji zona zabranjenog leta. Izmenom tog sporazuma mogao da bude ukinut i pojam Kopnena zona bezbednosti, koja obuhvata prostor od pet kilometara od administrativne granice sa Kosovom i Metohijom.

Za Radića izmena Kumanovskog sporazuma bila bi i "politički dobitak" i dokaz da je moguće postići dogovor "sa velikim silama o tome šta je srpski interes ako jasno definišemo zahteve i stanemo iza njih".

Krstić: Promenom sporazuma smanjenje vazdušne zone bezbednosti

Nekadašnji komandant Združenih snaga bezbednosti Ninoslav Krstić izjavio je da je Vojska Srbije već u kopnenoj zoni bezbednosti, a da je vazdušna zona smanjena sa 25 na pet kilometara, kao i da od promene Kumanovskog sporazuma očekuje ažuriranje "stanja na terenu".

Prema Krstićevim rečima Kumanovski sporazum već je trebalo revidirati, a najavljenim promenama može se očekivati i dalje smanjenje vazdušne zone bezbednosti.

Krstić je podsetio da je po vojno-tehničkom sporazumu predviđeno da, po stvaranju uslova, komandant Kfora ima pravo da kontrolu letenja nad Kosovom i Metohijom vrati u nadležnost kontrole letenja tadašnje Jugoslavije.

"To nije učinjeno i kontrola letenja nije vraćena Srbije, a po mojim saznanjima kontrolu letenja, pre godinu dana vodila je neka privatna firma iz Islanda", rekao je general u penziji Ninoslav Krstić.

On je podsetio da je 2001. došlo do pobune ekstremnih Albanaca u Kopnenoj zoni bezbednosti u opštinam Preševo, Bujanovac i Medveđa, kada je on bio komandant, i da je policija na tom prostoru bila praktično proterana.

"Tadašnja savezna vlada i republička vlada donele su odluku da formiraju koordinaciono telo na čijem čelu je bio Nebojša Čović i da se od vojske i policije formiraju združene snage bezbednosti", podsetio je vojni general u penziji.

Krstić je naglasio da je kopnena zona bezbednosti od marta do 31. maja 2001. praktično bez žrtava, bez stradanja civila "sa najnižim mogućim stepenom upotrebe vatre".

"Nizom sporazuma došlo se do toga da u kopnenoj zoni bezbednosti mogu da budu snage vojske i policije kao i sve vrste kopnenog naoružanja, osim radarskih sistema i sistema protivvazdušne odbrane", objasnio je Krstić i rekao da je uspostavljena odlična saradnja sa komandama i jedinicama Kfora tako da je, u slučaju incidenta, obostrana reakcija mogla da bude brza i efikasna.