Iran-šestorka: minimalni napredak, stara neslaganja

Izgubljene nade? Optimizam, s kojim predstavnici šestorke, i sami Iranci su prišli redovnoj rundi pregovora o nuklearnom programu Teherana (Ženeva, 20.-22. novembra) za sada se ne potvrđuje. Iran traži hitno ukidanje osnovnih sankcija – naftnih i finansijskih, Izrael i Vašington istupaju kategorično protiv takvog prilaza. Na šta su se nadale zemlje, izjavljujući o skoro neminovnom potpisivanju sporazuma? U čemu je uzrok propasti - orijentalske igre Teherana ili nesuglasice među posrednicima.

Postoji napredovanje – ujedno ima nesuglasica. Na otklanjanju tih protivrečnosti Iran i šestorka će raditi i dalje, izjavio je šef iranskog MSP Mohamad Džavad Zarif. Pregovori o nuklearnom programu Teherana u Ženevi se odugovlače. Velikom preprekom za pregovorni proces je Teheran nazvao nepoverenje iranskih pregovarača, koje je posledica odsutnosti zajedničkog stava kod šestorke.

Međutim, pre početka pregovora raspoloženje učesnika je bilo optimističko. Prvi put tokom desetogodišnjih konsulatcija šestorke i Irana čak su zapadni posrednici uveravali: sporazum će biti najzad potpisan. Mada, mora da se prizna, zajedničku sliku je kvario neki haos u izjavama posrednika. Pariz je, recimo, bezuslovno podržao stav Izraela: nikakvo smanjenje sankcija, dok nuklearni program ne bude obustavljen. Da ublaži oštar stav francuskih kolega, objasnivši suštinu predloga Vašingtona, pokušao je američki lider Barak Obama.

- Suština sporazuma je u tome, što će Iran zaustaviti radove u svom nuklarnom programu. On će odmaknuti neke elemente, koji su ga doveli suviše blizu stvaranja atomskog oružja. Oni će pristati na strože inspekcije svojih nuklearnih objekata. Za uzvrat predlažemo neko ublaživanje sankcija s određenim rokom, recimo, u toku 6 meseci, tokom kojih ćemo se mi – SAD, Izrael, međunarodna zajednica - ubediti da Iran ne stvara nuklearno oružje. Međutim, naš predlog ne obuhvata glavne sankcije – naftne i finansijske.

Ranije su u Beloj kući izjavili: ako predstavnici šestorike i Islamske Republike postignu sporazum povodom nuklearnog programa, mogu da budu deblokirani iranski aktivi u iznosu najviše 10 milijardi dolara. To mora da izvede ekonomiju Irana iz teškog stanja zbog međunarodnih sankcija. Teheran je reagovao na to svojom izjavom: pregovori mogu da budu uspešni samo u slučaju potpunog ukidanja zabrana – i na izvoz nafte, i na bankarske operacije. Dakle, još pre ženevskog susreta oblast nesuglasica je postala striktna.

Bez obzira na blažu u poslednje vreme retoriku, Iran ne menja svo tradicionalnu taktiku pregovora. Ta je taktika rezultat osnovane zabrinutosti Irana za svoju bezbednost, smatra glavni urednik portala Evroazija Valerij Korovin.

- U današnjem svetu suverenom može da se oseća samo država, koja ima nuklearno oružje. To je jedino, što zaustavlja danas SAD od toga da razori jednu ili drugu državu. Iran je svestan da se neće održati na drugi način, osim ako stekne nuklearni arsenal. To traži od njega odugovlačenje pregovora da bi doveo obogaćivanje uranijuma do određenog nivoa.

Prema poslednjem referatu MAGATE, Iran je tokom poslednja tri meseca znatno usporio širenje svojih kapaciteta za proizvodnju obogaćenog uranijuma. Istovremeno, ističu u MAGATE, za tri meseca je Iran za 5 odsto povećao zalihe visokoobogaćenog uranijuma na 196 kiograma.

Razumljivo je da situacija u tom regionu (između ostalog, u Siriji) ne doprinosi opuštanju. Tradicionalna razmena izjava o eventualnom preventivnom napadu između Teherana i Tel-Aviva ne doprinsi ni mirovnom raspoloženju. Međutim, izgleda, uzajamne garancie bezbednosti će takođe biti jedna tačka budućeg sporazuma. Mada mora da se istakne, da o suštini pregovora ima malo informacija, što inače svedoči o ozbiljnosti namera strana, - smatra ekspert Centra političkih istraživanja Andrej Baklicki.

- S medijima se ovog puta radi strogo, novinarima saopštavaju minimalne informacije. To svedoči da su pregovori ozbiljni. Strane zaista pokušavaju da postignu dogovor bez iznošenja informacija unapred – da ne bi došlo do negativnog efekta u Iranu ili SAD-ama. Zato u zemljama, koje vode ozbiljne pregovore, postoje različite poglede, prilaze rešenju iranskog nuklearnog problema. Pregovori su veoma složeni – tu su prisutni interesi ne samo Irana, već i Saudijske Arabije, drugih bliskoistočnih država, koje pokušavaju da vrše pritisak na šestoricu.

U Moskvi izražavau nadu da će pregovori ipak biti uspešni. Pre početka ženevskog susreta predsednik RF Vladimir Putin je istakao u razgovoru s predsednikom Irana Hasanom Rouhanijem: Teheran ima realnu šansu da nađe rešenje višegodišnjeg problema kontrole od strane međunarodne zajednice iranskog nuklearnog programa. Bilo bi dobro da se ta šansa iskoristi.

Igor Silecki, Andrej Smirnov,