Snaga za štitnu žlezdu

Neki ljudi imaju sreću da brzo sagore unete kalorije, dok se kod drugih vidi sve što pojedu i uz to stalno osećaju umor. Da li ćete pripadati prvoj ili drugoj grupi, zavisi od vaše štitne žlezde. Uz pomoć nekoliko jednostavnih trikova možete sami da podstaknete lučenje hormona vitkosti i rad metabolizma.

Vaša prijateljica može da jede koliko god hoće a da ne nabaci nijedan gram, puca od energije i ruke i noge joj nikada nisu hladne. Za razliku od nje, vi osećate umor već u prepodnevnim časovima, iscrpljeni ste i brzo se gojite iako vodite računa o kalorijama i izbegavate masnu hranu i slatkiše.

Možda je za sve kriva vaša štitna žlezda. Ovaj minijaturni organ na prednjoj strani vrata nije veći od oraha, a ipak je jedan od najvažnijih u organizmu. Ako štitna žlezda ne funkcioniše kako treba, onda ništa ne funkcioniše. Ova žlezda luči važne hormone (neurotransmitere) koji prosleđuju informacije ćelijama. Trijodtironin (T3) i tiroksin (T4) podstiču metabolizam i regulišu potrošnju energije u stanju potpunog mirovanja.

Štitna (tiroidna) žlezda utiče na rad srca, varenje, telesnu temperaturu i koncentraciju. Kada proizvodi suviše hormona, utrošak energije raste, a posledice su: gubitak težine, vučja glad, povećanje telesne temperature i ubrzani rad srca. U slučaju da proizvodi manjak hormona, na primer, zbog nedostatka joda, metabolizam je usporen, a posledice su: gomilanje kilograma, nizak pritisak i umor. Simptom smanjene funkcije štitne žlezde je i struma, to jest, uvećanje tiroide.


Jod pomaže
Da bi naša štitna žlezda optimalno funkcionisala i mogla da luči hormone potreban joj je jod. To je esencijalni element u tragovima, što znači da organizam ne može sam da ga proizvede, već ga je potrebno redovno unositi preko hrane. Rezerve joda u štitnoj žlezdi dovoljne su za dvomesečnu proizvodnju hormona. Ako organ duže vreme nema dovoljnu količinu joda na raspolaganju, organizam počinje da nadoknađuje deficit povećanjem žlezdastog tkiva, a posledica je uvećanje štitne žlezde, to jest, struma. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 200 miliona ljudi širom sveta pati od nedostatka joda.

Šta možete da učinite: Svakodnevno preko hrane unesite 200 mikrograma joda! Ljudi u proseku unesu svega 80 mikrograma joda dnevno, i to iako većina koristi jodiranu so. To, očigledno, nije dovoljno. Najveći izvor joda je riba, na primer, mladi bakalar (170 mg), riba list (190 mg) i crni bakalar (200 mg). Potrudite se da vaša štitna žlezda dobije sve što joj je potrebno. Isecite plan ishrane u četiri koraka i zalepite ga na frižider. Tako ćete se s vremenom navići na njega.


Plan ishrane
Ako hoćete da poboljšate rad štitne žlezde evo plana ishrane.
Jednom dnevno sveže voće i povrće!
Najmanje jednom dnevno pojedite porciju svežeg voća i povrća, na primer voćnu salatu za doručak, sveže sirovo povrće ili voće za užinu, ili salatu za ručak. Vodite računa da voće i povrće bude sveže. Pored vitamina i minerala, ono sadrži i flavonoide, biljne pigmente koji pomažu štitnoj žlezdi da stvori rezerve joda.

Ne zaboravite ribu!
Najmanje dva-tri puta nedeljno jedite morsku ribu, spremljenu sa što manje masti, na primer, losos u foliji.
Tri puta dnevno belančevine!
Da bi štitna žlezda pravilno funkcionisala, osim joda, potrebno je da redovno unosite belančevine. U slučaju nedostatka neke od važnih aminokiselina koje ulaze u sastav proteina, na primer tirosina ili histidina, štitna žlezda ne može da proizvodi hormone. Zato je potrebno da tri puta dnevno unesete belančevine u organizam, na primer, sir ili živinsko meso.


Funkcija štitne žlezde
Minijaturni organ koji utiče na mnoge procese u organizmu: hormoni štitne žlezde utiču na rad mozga, srca i creva, koncentraciju, hormone, rad srca, telesnu temperaturu i varenje.

Proverite svoju štitnu žlezdu
Oboljenje štitne žlezde može da dijagnostikuje jedino lekar. Ovaj test će vam pomoći da utvrdite da li nešto ukazuje na poremećaj rada ovog organa.



Rešenje: Ako ste na više od tri pitanja odgovorili sa „da“, moguće je da je funkcija vaše štitne žlezde smanjena. Porazgovarajte s lekarom o tome, naročito ako ste primetili da vam je žlezda uvećana ili da imate čvorić u predelu vrata. Analiza krvi i pregled ultrazvukom pokazaće da li su sumnje osnovane. Što se pre utvrdi poremećaj rada štitne žlezde, to će lečenje biti uspešnije.