Englezi upozoravali Đinđića

Džon Slejter, prekjuče u Beogradu (Foto Bojana Vukolić)

INTERVJU
Bivši načelnik Skotland jarda a sada policijski savetnik u balkanskim zemljama, gospodin Džon Slejter, bio je proteklog vikenda gost Beograda i učestvovao na međunarodnoj konferenciji o organizovanom kriminalu. U njegovoj biografiji piše da je diplomirao čistu matematiku i fiziku, a karijeru je započeo pre 35 godina kao pozornik u Londonu. Kao predstavnik britanske policije u Savetu Evrope u Strazburu, Slejter je 2001. godine postavljen za savetnika ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Kakva su tada bila Vaša saznanja o organizovanom kriminalu u Srbiji?

Više puta sam se sreo sa Zoranom Đinđićem i raspravljao sa njim o problemu organizovanog kriminala. Tokom 2001. i 2002. godine pomagao sam u osnivanju jedinice za istragu slučajeva organizovanog kriminala pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. To je finansirano sredstvima Velike Britanije i mnogo novca je dala Nemačka. Bilo je dosta teškoća u osnivanju te jedinice. Iz političkih razloga, zbog zahteva Amerike, insistiralo se da ta jedinica ne istražuje samo organizovani kriminal nego i ratne zločine. To nije doprinelo efikasnosti te jedinice, jer je u to vreme bilo mnogo ljudi u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji su pre toga bili umešani u delatnosti Miloševićevog režima i bilo je vrlo moguće da su neki od njih uključeni i u ratne zločine.

Da li ste imali saznanja o bezbednosnoj ugroženosti premijera?

Nemačka je bila zadužena da procenjuje rizik i ponudi savete. Oni su ukazali da je lična bezbednost premijera Đinđića ugrožena zbog ličnog interesovanja koje je on pokazao za borbu protiv organizovanog kriminala. Nemci su dali mnogo tehničkih uputstava i saveta državi o tome kako da se spreči moguće ubistvo premijera.

Da li je država primenila neke mere po tim uputstvima?

Kada je prvi put pokušan atentat u saobraćajnom incidentu, onda smo i stručnjaci iz Nemačke i ja lično, otvoreno ukazivali da je to prvo upozorenje pred atentat i dali smo mu mnogo vrlo konkretnih saveta o tome kako treba da promeni način života i rutinu da bi se zaštitio. Ali, on je rekao: „Ne, ja se neću uplašiti od njih, nastaviću tačno onako kako sam i dosad radio”. Kada se desio drugi saobraćajni incident, molili smo ga da napravi promenu. Ovog puta bio je i povređen, bio je na štakama i utoliko je bio ranjiviji jer ne bi mogao lako da pobegne ili da se skloni. Ali, i tada je ponovio da se neće uplašiti.

Veoma poštujem njegovu hrabrost i divim mu se, ali mislim da bi možda bio živ da je prihvatio neke od naših saveta. S druge strane, kada se razmotri činjenica ko je na njega pucao, kakvu vrstu obuke je ta osoba imala i kakvo oružje, može se ipak zaključiti da, ako su bili odlučni da ga sa takvim resursima ubiju, da bi ga oni ubili pre ili kasnije.

Znate li za aktuelne napise u nekim dnevnim novinama u Srbiji da je engleska obaveštajna služba umešana u ubistvo Đinđića?

To je običnakoještarija. Britanska obaveštajna služba i britanska policija, i ja lično, puni smo divljenja i poštovanja prema premijeru Đinđiću. Podržavali smo njegovu politiku. Bio je divan i vodio je Srbiju u prosperitet. Da je Zoran Đinđić živ, Srbija bi danas bila u mnogo boljem položaju nego što je sada. Možda bi već odavno bila u Evropskoj uniji, pre Rumunije i Bugarske. Gde bi bila dobit britanske obaveštajne službe u tome da ga ubije? Nikakvu korist Britanija time ne bi dobila.

---------------------------------------------------------

Kako je premijer povredio nogu

Džon Slejter je u razgovoru za „Politiku” rekao da je premijer Đinđić povredio nogu u drugom saobraćajnom incidentu, ali nije siguran da li je to bilo 21. februara 2003. godine kod Beogradske arene. Premijer je već hodao pomoću štaka kada se to dogodilo, a sva poznata svedočenja govore o tome da je tetivu povredio početkom februara, igrajući fudbal na Kopaoniku. Gospodin Slejter, međutim, govori drugačije.

– U prvoj saobraćajki automobil je sleteo s puta i nije bilo velike štete, a u drugom saobraćajnom incidentu došlo je do povrede. Postoje dve mogućnosti. Jedna je da je Đinđić koristio izgovor da je igrao fudbal i tako povredio nogu da ne bi zabrinuo javnost. Verovatno da je hteo od javnosti da sakrije činjenicu da mu je povređena noga u nečijem pokušaju da ga ubije. Druga mogućnost je da je on negde igrao fudbal sa tom povredom i pogoršao stanje, ali on je povređen u pokušaju ubistva. U to sam siguran. U svakom slučaju, bio je izuzetno svestan činjenice da je u toku priprema atentata na njega – kaže Slejter.

Aleksandra Petrović