GMO - mutacije i kontaminacija zemljišta

Počnimo od objašnjenja: „Šta je GMO?“ Genetski modifikovani organizmi - to su bakterije, biljke i životinje u koje su genetskim inžinjeringom „ugrađeni“ odnosno „umetnuti“ geni druge biljke ili životinje sa ciljem poboljšavanja kvaliteta njihovih svojstava. Na primer, kako bi zrno pšenice bilo otpornije na sušu, u njegovu genetsku strukturu se ugrađuje gen škorpiona. A kako bi paradajz ili višnja bili otporniji na mraz, u genetsku strukturu se umeće gen ribe iverak. Zvuči dobro, jedini je problem, što još uvek niko ne može sa sigurnošću da tvrdi kako će se ovaj „presađeni“ gen ponašati u drugoj kulturi.

Ova tehnologija genetskog modifikovanja podseća na odabir, selekciju semena. Odabir boljih i kvalitetnijih sorti semena sasvim je prihvaćena tehnika i svi je primenjuju. Pa ipak, gde je razlika? U prirodi se do novih, boljih svojstava dolazi pravim odabirom - po principu „opstaje jači i bolji“. Selekcija novih sorti se dobija ukrštanjem dva organizma istog biološkog vida i zasnovana je na prirodnim zakonima. Za razliku od genetske inženjerije, selekcija se ne meša u genotip organizama i ne narušava genski fond planete.

Nezavisno jedni od drugih, britanski, francuski, italijanski, nemački naučnici su sprovodili istrživanja. U tom smislu i ruske kolege, naučnici - O.A. Monastirski, A.V. Jablokov, A.S. Baranov, V.V. Kuznecov, I.V. Ermakova proučvalai su promene na eksperimentalnim životinjama koje su hranili genetski modifikovanim kulturama (soja, krompir, kukuruz). Sve promene uočene na eksperimentalnim životinjama su ako ne u prvoj generaciji, a onda svakako u drugoj ili trećoj bivale fatalne. Naime, eksperimenti na pacovima iz 2006.godine, pod rukovodstvom doktora bioloških nauka, gorepomenute I.V. Ermakove, pokazali su da već u prvoj generaciji životinje daju 60% manje potomstva. Treće pokolenje gotovo u potpunosti nije bilo u mogućnosti da se reprodukuje. Neki naučnici smatraju da je genetski modifikovana hrana već sada „krivac“ u 30% slučajeva od ukupnog broja svih parova u Evropi koji ne mogu da imaju potomstvo. Uznemiravajuće rezultate je dobio i francuski naučnik Žil Erik Seralini: upotreba GM kukuruza - 2 do 3 puta povećava rizik od pojave malignih ćelija. Naučni savetnik vlade Norveške profesor Terje Traavik, koji se bavi izučavanjem genetske inženjerije upozorava na mnoge nepoznanice. Naime, po njegovim rečima, moguća opasnost od GM za okolinu i jeste u tome što se ovi organizmi ne raspadaju, već se mogu nekontrolisano razmnožavati i mutirati.

Lidersku poziciju u oblasti genetske tehnologije zauzimaju SAD, gde su prvu GM biljku stvorili 1983. godine na osnovu razvoja biološkog oružja. Danas su SAD, Kanada, Argentina, Brazil, Paragvaj, Kina, Indija, Južnoafrička Republika države koje uzgajaju poljoprivredne GM kulture. A glavni svetski proizvođači GM semena su korporacije „Monsantno“ i „ Djupon“ iz SAD, zatim nemačke „BASF“ i „Bajer Krop Sajns“ ...

Oni koji smatraju da GMO hrana nije štetna, kao argument navode da bi GMO proizvodi trebalo da budu vidno obeleženi da bi potrošači znali šta kupuju. Pa ko voli- neka izvoli. Međutim, čak i američka štampa, konkretno, časopis „Scientific American” i autor Kevin Bonam navode nekoliko argumenata koji navode na razmišljanje. Dakle, koja je svrha od etiketiranja prehrambenih proizvoda? Što se tiče hranljivosti, podaci kojima nauka, podvlačimo- za sada raspolaže, govore da nema razlike između GM i običnih poljoprivrednih proizvoda. Takođe, obzirom da je ova tehnologija relativno mlada, nauka za sada opet nema dokaze kako ova GM hrana utiče na zdravlje ljudi u sledećim generacijama. Osim toga, bez da smo toga svesni, mnoge GM proizvode mi već konzumiramo u prerađenom vidu u uvoznim prehrambenim proizvodima. Prema tome, koja je stvarna korist od etiketiranja GMO proizvoda?

Čini se da bi ipak, bar dok nauka ovu tehnologiju dodatno ne prouči i ne usavrši, pametnije bilo upotrebu GMO proizvoda sasvim zabraniti. U Rusiji se za potpunu zabranu zalažu mnoge društvene i naučne institucije, jer ponavljamo - naučno je dokumentovano da je oblastima gde se gaje GM useva, došlo do potpunog nestanka čitavih grupa prirodnih stanovnika - insekata i biljaka. Sa druge strane na tim poljima su se pojavili novi mutantni oblici korova i insekata, a zemljište je ostalo biološki i hemijski kontaminirano, što je dovelo do postepenog nestanka biodiverziteta, posebno tamo gde su se gajile ove GM kulture.

U Rusiji je dozvoljena upotreba 14 vrsta GMO kultura od čega - 8 sorti kukuruza, 4 sorte krompira i po jedna sorta pirinča i šećerne repe - za prodaju i proizvodnju hrane. Ipak u Moskvi, Nižnjem Novgorodu i regionu Belgoroda na snazi je zakon koji zabranjuje prodaju i proizvodnju hrane za bebe sa upotrebom GMO. Industrijska proizvodnja GMO nije dozvoljena.

Jovana Vukotić,