Stabilan mir u nestabilnoj državi

Od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma prošlo je 13 godina i za mnoge u državi on je temelj postojanja BiH, dan državnosti i „jedan od najuspešnijih sporazuma u istoriji savremenog čovečanstva“, dok je za druge samo okvir koga treba menjati. Međutim, svi se slažu u jednom – najbolja strana Dejtona jeste to što je prekinuo jedan od najkrvavijih sukoba u 20. veku.

Predsednik RS Rajko Kuzmanović kaže za „EuroBlic“ da Sporazum predstavlja izuzetan međunarodni dokument jer reguliše dve bitne stvari – uspostavljanje mira i državno i društveno uređenje BiH. „Mnogo smo postigli u ostvarivanju odredaba Sporazuma za 13 godina njegovog postojanja. Međutim, mirovni Sporazum, a to znači i Ustav BiH, i dalje treba dograđivati, pod uslovom da se čuvaju njegovi temelji, po kojima je BiH složena država od dva entiteta i tri konstitutivna naroda“, kaže Kuzmanović. Prema njegovim rečima, zbog ovoga bi BiH 21. novembar trebalo da proslavlja kao dan državnosti, jer je to „najvažniji datum u novijoj istoriji BiH i RS“.
Predsednik RS napominje da je došlo do izvesnih promena Dejtona, ali je uveren da suština Sporazuma nije promenjena i da to RS neće dozvoliti ni ubuduće.
Predsednik SDS Mladen Bosić kaže da je Dejtonski sporazum bio veliki uspeh kada je potpisan, jer je, pored zaustavljanja rata, postavio osnove međusobnih odnosa na Zapadnom Balkanu, ali veruje da to sada nije slučaj.
„Nažalost, posle potpisivanja, nastupila su razna tumačenja da je to samo okvir koga je dozvoljeno menjati kako ko hoće. Imali smo vremena nasilne promene Sporazuma koji sada u mnogim segmentima ne liči sam na sebe. Prvobitna ideja bila je da se čvršće, čak i konfederalno, Federacija BiH vezuje preko specijalnih veza sa Hrvatskom, a RS sa Srbijom i da unutar BiH one budu vezivno tkivo celog regiona. Sada je nešto sasvim drugo“, kaže Bosić uz napomenu svi moraju prihvatiti izborni Sporazum, ako žele da on još „živi“. Njegova promena, dodaje predsednik SDS-a, moguća je samo uz dogovor.
Lider PDP Mladen Ivanić kaže da je Dejtonski mirovni sporazum „jedan od najuspešnijih sporazuma u istoriji savremenog čovečanstva“ i dodaje da je veliki zagovornik njegovog opstanka. „Sporazum je relativno brzo i efikasno uspeo zaustaviti jedan od najtežih sukoba u 20. veku. Mislim da je to Sporazum koji omogućava sasvim normalno funkcionisanje BiH, jer je sa ovim ustavom država napravila određene reforme i približila se EU. Vrlo sam rezervisan prema svim pokušajima promene Dejtona, jer mislim da bi se time ozbiljno ugrozili mir i stabilnost u BiH“, kaže Ivanić.
Poslanik HDZ u parlamentu BiH Velimir Jukić ističe da je Dejtonski sporazum sve do sada davao dobre rezultate, ali da je postao ograničenje napretku BiH. „Njegova rešenja nisu kreirana na duži period. Došlo je vreme da se pravi novi Ustav BiH, koji će prihvatiti svi kao rešenje za evropski put zemlje. Treba nam novi početak u BiH“, kaže Jukić.
Predsednik SDA Sulejman Tihić kaže da je Dejtonski sporazum postigao svoju svrhu jer je uspostavljen trajni mir koji nikada nije narušen. Osim toga, dodaje, Sporazum je doveo do značajnih procesa u BiH, kao što je integracija prema EU i NATO i reforma odbrane. „Nakon 13 godina pokazuju se ograničenja u smislu funkcionisanja ustavnog političkog sistema jer je Ustav BiH nastao mirovnim sporazumom, što znači da se nije mnogo vodilo računa o detaljima. Pokazuju se veći ustavni problemi u FBiH, a manji u RS, te određeni problemi na nivou države. Zbog toga sve ustave u BiH moramo menjati, ali po predviđenim procedurama“, kaže Tihić.

ANKETA: Šta je Dejtonski sporazum doneo građanima BiH?
Duško Ilić, službenik
Dejtonski sporazum nam je doneo mir i to je njegova najveća vrednost. Trinaest godina posle privreda je na kolenima, gase se firme, niko ne radi, a mladi odlaze, jer nemaju budućnost.
Budimir Mitrović, privatnik
Dejtonski sporazum nam je doneo najveću dragocenost, mir. Tačno je to da su mnoge fabrike zatvorene, da su radnici otpušteni, da nema posla za hiljade njih. Ipak, nešto se i gradi.
Bojan Miskin, konobar
Mišljenja sam da je Sporazum dokument koji RS daje pravo na entitet, te da bi svako njegovo menjanje išlo na ruku političarima iz Federacije, koji nedvojbeno pokazuju da žele ukidanje Srpske.
Predrag Kovačević, poštar
Dejtonski sporazum je garant mira u BiH i uveren sam da će tako i ostati, da ga ne treba menjati. Moguće su samo manje korekcije, jer je prošlo mnogo vremena od potpisivanja.
Bojan Šehovac, pravnik
Dejtonski sporazum je u datom momentu bio dobro rešenje, mada je napravljen na štetu Srba, naročito sarajevskih. Bitno je da je zaustavio rat, ali nije dovoljan garant za Republiku Srpsku.
Gordana Samardžija, novinarka
Izvorni Dejtonski sporazum je bio koliko-toliko dobar, a sve ono što je menjano bilo je na štetu Srba. To bi se trebalo zaustaviti, jer bi moglo narušiti RS, pa i mir i stabilnost u BiH i šire.
Slavko Dakić, radnik
Trinaest godina mira je prošlo tako brzo, čini mi se da je rat stao juče. To nam govori da nismo mnogo postigli i da u državi ništa nije rešeno. Ne znam da li je ovo prividan mir ili pritajeni rat.
Ludvig Kata, radnik
Jeste vredan mir ali on nije stabilan, kao što je bilo moje očekivanje. Ovde svaki ludak može izazvati rat i gde smo onda?! Stalno nam je politika važna za život, a to je loša poruka.
Milan Bejat, elektroinženjer
Sporazum je dobar jer je doneo mir i ipak nekakvu budućnost ako se političari dogovore. Međutim, vidimo da mnogo toga nije urađeno, pogotovo za raseljene, invalide i borce.
Mišo Mandić, alatničar
Dejtonski sporazum doneo nam je samo mir. Međutim, budućnost nije u promeni Sporazuma. Potrebno je samo da se ispunjavaju njegove odredbe, koje su sasvim jasne.


Precenjena uloga Srbije i Hrvatske
Stručnjak za međunarodne odnose dr Filip Turčinović kaže da se Dejtonski sporazum ni u kom slučaju ne sme menjati, jer to bi to značio otvaranje Pandorine kutije. „Sporazum spada u grupu visokog značaja, jer je njime zaključena prošlost koju bi svi dobronamerni ljudi želeli videti iza sebe. U BiH se vraća suživot, normalne aktivnosti i gradi se neka vrsta poverenja”, kaže Turčinović. On kaže da je uloga Srbije i Hrvatske u potpisivanju i očuvanju Dejtona precenjena, jer ih je međunarodna zajednica uvukla u ovu priču samo zbog toga što su bili direktni akteri rata na Balkanu.