Jedan proces za dve tužbe

Građani Vukovara na dan kada je u grad ušla JNA - 18. 11. 1991. (Foto V. Dimitrijević); Zbeg Srba iz Krajine posle akcije „Oluja” - 7. 8. 1995. (Foto A. Kelić)

Spor između Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu najranije bi mogao da bude završen za četiri-pet godina. Naravno, pod uslovom da u međuvremenu između dve države ne bude postignut neki vid vansudskog poravnanja. Za sada ni jedna od strana ne razmatra (bar ne javno) mogućnost dogovora van suda.

Prema rečima sagovornika „Politike”, stručnjaka za međunarodno pravo i rad suda u Hagu, Srbiji će relativno brzo biti dat rok u kome bi trebalo da odgovori na hrvatsku tužbu za genocid. Taj rok neće biti kraći od godinu dana.

Srbija će u tom periodu sudu poslati odgovor na hrvatske tvrdnje o navodnom genocidu koji je, kako je navedeno u tužbi, zvanični Beograd počinio u Vukovaru, regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije.

Međutim, uz odgovor na hrvatske navode stajaće i protivtužba Beograda, kako je to već i najavio ministar inostranih poslova Vuk Jeremić.

U ovom trenutku niko od članova pravnog tima Srbije nije spreman da govori o tome šta će sve biti sadržano u odgovoru i protivtužbi Beograda sa obrazloženjem da bi to bilo samo nepotrebno otkrivanje „karata” na štetu Srbije. Tako će sve do početka usmenog dela rasprave pred sudom u Hagu ovi dokumenti ostati tajna za najširu javnost.

Nakon što u sud stignu odgovor i protivtužba Beograda, hrvatskoj strani će biti dato šest meseci da odgovori na ono što je u njima navedeno. To je takozvano pravo na repliku. A zatim će Srbija imati pravo da, takođe u roku od pola godine, uzvrati na hrvatsku repliku. Posle toga sud zakazuje usmenu raspravu.

Prema proceni našeg sagovornika ovaj deo postupka uslediće tek za dve do tri godine. Postupak suda po hrvatskoj tužbi i našoj protivtužbi objedinjen je i neće se voditi dva procesa.

Sagovornik „Politike” procenjuje da sama usmena rasprava neće trajati dugo, jer će u ovom slučaju, (za razliku od spora po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije takođe za genocid), Hrvatska i Srbija sudu dostaviti „sveže podneske”, odnosno u pisanim odgovorima na tvrdnje protivničke strane biće sve rečeno tako da će usmeni deo biti od manjeg značaja. U „bosanskom slučaju” bilo je upravo suprotno – usmeno sučeljavanje srpskih i bosanskih zastupnika bilo je od većeg značaja, jer su podnesci bili stariji, a u međuvremenu su završeni i neki procesi u Haškom tribunalu koji su bacili novo svetlo na sukob u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici. Usmeni deo rasprave u sporu BiH i Srbije, da podsetimo, sa povremenim prekidima trajao je od 27. februara do 9. maja 2006. godine.

Protest Srba ispred američke ambasade (FotoTanjug); Dan sećanja u Vukovaru (Foto Beta)
Po završetku usmenog dela rasprave između Srbije i Hrvatske presuda će, kako procenjuju stručnjaci, najverovatnije biti doneta za godinu dana. U sporu sa BiH taj period je bio čak i kraći, jer je presuda pročitana 26. februara 2007. godine, deset meseci posle okončanja usmenog sučeljavanja.

Naš sagovornik, takođe, ističe da će zločini počinjeni u toku Drugog svetskog rata na teritoriji takozvane NDH biti deo našeg odgovora i protivtužbe kao istorijski kontekst kako bi se lakše razumela dešavanja tokom devedesetih godina prošlog veka, odnosno stradanja i progon Srba iz Hrvatske posebno u „Oluji” i „Bljesku”. Naša strana će pokušati da dokaže povezanost između dešavanja tokom Drugog svetskog rata i onih iz devedesetih godina u smislu da su se posle dolaska na vlast HDZ-a i Franje Tuđmana Srbi uplašili da bi zločini iz vremena NDH mogli da se ponove.

Naš sagovornik, međutim, napominje da se Hrvatska ne može tužiti za zločine u Drugom svetskom ratu, jer je Konvencija o genocidu doneta tek 1948. godine tako da niko ne može biti optužen za genocid počinjen pre te godine. Naša zemlja je inače prva i jedina zemlja u istoriji ovog suda koja je optužena za genocid.

-----------------------------------------------------------

Sporenja o ratnoj odšteti

Pitanje ratne odštete između Hrvatske i Srbije potegnuto je prvi put posle demokratskih promena u Srbiji. Jednom prilikom hrvatski predsednik Stjepan Mesić je rekao da će od SR Jugoslavije tražiti 15 milijardi evra odštete. Na to je tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić uzvratio da Hrvatska, u stvari, treba da plati ratnu odštetu Srbiji, i to u iznosu od 150 milijardi evra. Hrvatska je, kako je rekao, „200.000 ljudi iz istočne i zapadne Slavonije, ni krivih ni dužnih, ’migovima’ i mitraljezima izbacila iz svojih kuća”.

„Vlasti u Beogradu mogle bi tražiti i odštetu za imovinu svojih državljana koji su pošteno pravili kuće na Hrvatskom primorju, a bez te imovine su ostali na vandalski način”, poručio je Đinđić. Na to je Mesić uzvratio da „Hrvatska nikoga nije proterala, a svim hrvatskim građanima kojima su u ratu srušene kuće one će biti obnovljene. Prema tome, Hrvatska svojim građanima nadoknađuje štete učinjene za vreme rata. Međutim, ukoliko se dokaže da je Hrvatska samo jednu kuću srušila u Srbiji, onda možemo o tome razgovarati”.

Jelena Cerovina

-----------------------------------------------------------

Mesić: Protivtužba Srbije ne može uspeti

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je najavu srpskih zvaničnika da će Srbija podneti tužbu Međunarodnom sudu pravde za zločine počinjene u akciji „Oluja” na prostoru Krajine ocenio da bi ona bila „neutemeljena”, jer je to bila „legitimna akcija Hrvatske vojske”, te da su „zajedno sa JNA i mnogi hrvatski građani srpske nacionalnosti napustili taj prostor”. Mesić je u intervjuu Hrvatskoj radio-televiziji izjavio da se „Oluja” ne može upoređivati sa tužbom Hrvatske protiv Srbije.

„Slažemo se da treba kazniti sve koje su počinili ratni zločin. Hrvatska je u tom smislu učinila sve što se od nje očekivalo i tražilo. Hrvatska vojska nije počinila genocid, Hrvatska vojska nije ušla u Srbiju, nije razarala sela u Srbiji, logori za građane Srbije nisu bili u Hrvatskoj, dok su u Srbiji postojali logori za Hrvate”, rekao je predsednik Hrvatske.

M. A.

-----------------------------------------------------------

Pupovac: Tužba vraća u devedesete

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 19. novembra - Današnji hrvatski mediji listom prenose najavu Srbije da će odgovoriti protivtužbom protiv Hrvatske za genocid počinjen nad Srbima u Hrvatskoj, ali reakcija na to još nema. Činjenica je da cela ova priča dolazi baš na godišnjicu obeležavanja vukovarske tragedije, ali i u vreme prepucavanja o merama za ublažavanje ekonomske krize koja preti sa svetskih vetrometina, što utiče da ova tema trenutno nije usamljena na udarnim stranama medija, pa time i u pažnji najšire javnosti.

Sve ovo dodatno je oneraspoložilo i Srbe u Hrvatskoj o čemu je u intervjuu u sutrašnjem „Globusu” detaljnije progovorio predsednik Srpskog narodnog veća i saborski zastupnik SDSS-a Milorad Pupovac. On smatra da je hrvatska tužba pred Međunarodnim sudom pravde „vraćanje u devedesete”, ali da „najviše razloga za tužbe imaju Srbi u Hrvatskoj, a znamo i zašto i prema kome”.

„I oni koji su tu tužbu radili znaju da u njoj, srećom, nema materije za tužbu protiv genocida. Ima materije za ratne zločine, o čemu sudi haški sud i o čemu su naši sudovi već podigli oko 4.000 optužnica. Međutim, neko je odlučio da se poigra sa strašnim iskustvom genocida koji se dogodio u Drugom svetskom ratu. Nekome je očito trebalo da za tim posegne još jedanput i da to iskoristi u današnje, odnosno ondašnje (u vreme kada je tužba bila podnesena) političke svrhe”, kaže Pupovac precizirajući da „misli na ustaški genocid koji se onda dogodio, a nekome je trebalo da kaže da se on dogodio i 1991-1995”.

Na pitanje kako ovu situaciju doživljavaju Srbi u Hrvatskoj, Pupovac odgovara: „Ne da nisu ravnodušni, nego bi se - kad bi ih neko pitao i kad bi neko tražio njihovo mišljenje - sigurno ozbiljno i značajno angažovali, kao što sam i ja u protekle tri godine pokušavao da se angažujem u toj materiji. Ali njih niko ne pita. Oni u toj stvari, nažalost, ovoga trenutka, kao što to nisu bili ni devedesetih, nisu subjekt političkih zbivanja, iako se to zapravo najviše njih tiče. Oni su ti koji imaju najviše razloga za tužbe i verujte da znamo i zašto i prema kome”.

Radoje Arsenić

-----------------------------------------------------------

Dinkić: Ne treba nam zaoštravanje odnosa s Hrvatskom

„Vrlo sam uznemiren zbog svih ovih dešavanja u vezi sa odnosima Srbije i Hrvatske. Mislim da bi zaista konačno trebalo da zaboravimo prošlost i mi i oni i da gledamo u budućnost. Drugim rečima, mislim da bi najbolje bilo da Hrvati povuku svoju tužbu, a da mi ne podnosimo kontratužbu, jer nas ovo nikuda ne vodi. Trenutno politiku u Srbiji vode generacije koje nikakve niti odgovornosti, niti veze imaju sa događajima iz devedesetih godina”, kaže Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i predsednik G17 plus.

Prema njegovim rečima, „najbolje bi bilo da dva predsednika i dva premijera (Tadić, Cvetković, Sanader, Mesić) sednu i da se dogovore da se okrenemo budućnosti, a ne prošlosti, jer imamo mnogo drugih problema da bi se sada vraćali u prošlost. Bilo je dovoljno izvinjenja sa svih strana”, ističe Dinkić.

Gostujući juče u „Politikinom” Poslovnom klubu, Dinkić je rekao da Vlada Srbije nije raspravljala o reakciji Srbije na tužbu koju je Hrvatska podnela Međunarodnom sudu pravde protiv naše zemlje, ali, kako je naveo, verovatno će to pitanje već na prvoj sednici vlade pokrenuti Ministarstvo spoljnih poslova.

- To jeste jako važna tema, tako da se ne sme izbeći. Mislim samo da ni mi ni oni ne treba da ulazimo u paranoju zaoštravanja odnosa, jer nas to nikuda neće odvesti - naglašava Dinkić.

Na pitanje da li G17 plus stoji iza ovakve politike koju vodi Vuk Jeremić, Dinkić kaže da bi mera kontratužbe bila iznuđena i da nas Hrvatska u tom smislu stavlja pred svršen čin.

- Kada uradite nešto u iznudici to ne znači da je to optimalno i dobro, ali je ponekad neizbežno - ocenjuje on dodajući da je sa pravnog aspekta kontratužba sasvim sigurno opravdana.

B. B.

-----------------------------------------------------------

Brisel za istinsko pomirenje

EU ne brinu povišeni tonovi Beograda i Zagreba

Brisel, 19. novembra - U Evropskoj komisiji za sada ne misle da su povišeni tonovi zvanične Srbije i Hrvatske nešto što izlazi iz okvira bilateralnih odnosa dve države, ali podsećaju na to da je dobrosusedska saradnja ključni uslov evrointegracija.

„Pozivamo sve zemlje da nastave svoje napore za održavanje dobrosusedskih odnosa u regionu. To je ključni uslov za njihov napredak na putu evrointegracija. Podsećamo zemlje koje se kreću putem evrointegracija na važnost bavljenja nasleđem prošlosti i dostizanje istinskog pomirenja u regionu”, kazala je danas Kristina Nađ, portparol evropskog komesara za proširenje Olija Rena, na molbu da za „Politiku” prokomentariše učestalu upotrebu teške retorike u diplomatskim odnosima Beograda i Zagreba.

Zapadni mediji izvestili su danas o nameri Srbije da tuži Međunarodnom sudu pravde Hrvatsku za genocid učinjen tokom „Oluje”, citirajući izjavu Vuka Jeremića, šefa srpske diplomatije. Oni su podsetili da je Zagreb već tužio Srbiju za genocid, ali još nije bilo komentara o naglom pogoršanju odnosa dve susedne države.

V. J.

-----------------------------------------------------------

U BiH razmišljaju da opet tuže Srbiju

Nakon što se Međunarodni sud pravde proglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid počinjen tokom rata u Hrvatskoj, pravni zastupnik Bosne i Hercegovine u procesu koji je pred ovim sudom vođen protiv nekadašnje Srbije i Crne Gore Sakib Softić najavio je da postoji mogućnost obnavljanja ove tužbe.

Softić je za sarajevski „Dnevni avaz” izjavio da uprkos tome što je Međunarodni sud pravde prošle godine odbacio tužbu BiH protiv Srbije za genocid „postoje šanse da u slučaju hrvatske tužbe na površinu isplivaju novi dokazi koji bi BiH mogli pomoći u pokretanju i dobijanju eventualnog novog spora pred sudom u Hagu”. On je ocenio da su „Hrvati u prednosti u odnosu na BiH”, jer je u poslednje dve godine na scenu „isplivalo mnogo toga u vezi s ovim slučajevima”.

- Ponavljanje postupka tražićemo samo ako u ovom procesu iskrsnu dokazi koji su po kvalitetu takvi da čine realnim dobijanje spora protiv Srbije - pojasnio je Softić.

M. A.