Većina za tužbu protiv Hrvatske

Posle najave Beograda da će Hrvatskoj uzvratiti protivtužbom pred Međunarodnim sudom pravde za zločine počinjene u operaciji Oluja 1995. godine, parlamentarne stranke uglavnom podržavaju takav potez. Neke smatraju da je to Srbija trebalo i ranije da učini. Zvanična Hrvatska kaže da bi srpska kontratužba bila neosnovana.
Mesić: "Oluja" je bila legitimna

Dan posle najave kontratužbe, u Hrvatskoj se oglasio samo predsednik Stjepan Mesić. On smatra da bi tužba Srbije pred Međunarodnim sudom pravde protiv Hrvatske za ratne zločine počinjene u operaciji "Oluja", bila neosnovana.

"Mislim da je to pogreška, 'Oluja' je bila legitimna akcija hrvatske vojske i policije, jer svi predlozi koji su išli protivničkoj strani da se pregovorima reši pitanje ulaska čitave hrvatske teritorije pod naš ustavno-pravni sistem nisu uspevali. Jedina mogućnost je bila da se to reši vojnom akcijom", tvrdi hrvatski predsednik.

Međutim, za saborskog zastupnika iz Samostalne demokratske srpske stranke Milorada Pupovca najava kontratužbe je očekivana, a Srbi u Hrvatskoj bi, po njemu, mogli da budu aktivan učesnik u tom procesu.

Većina parlamentarnih stranka smatra da je sasvim opravdano Hrvatskoj odgovoriti kontratužbom pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Lista "Za evropsku Srbiju" uverena je da ćemo pronaći najadekvatniji odgovor na tužbu Hrvatske, ali i ističu da će konačnu odluku o tome doneti Vlada.

"O žrtvama smo razmišljali sve vreme. Činjenica da se dešavao građanski rat i da je u pitanju individualna odgovornost za ratne zločine, nas je rukovodila time da je jako važno da svi zločinci budu kažnjeni. Hrvatska nije bila spremna na to i mi ćemo naći način da odgovorimo", smatra šef poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija.


Trebalo i ranije reagovati

U parlamentu preovlađuje stav da i Srbija ima mnogo toga da kaže pred Međunarodnim sudom pravde, o genocidu i zločinima počinjenim nad Srbima u Hrvatskoj. Međutim, glavne zamerke su što Srbija nije ranije regovala.

"Slučaj je komplikovan. Hrvatska ga, iz ne znam kojih razloga, sada poteže, možda joj se čini da Srbija postaje uvaženi član mećunarodne zajednice pa bi želela to da spreči, ali je prilika izvanredna da se hrvatska ocrni pred međunarodnom javnošću i zbog zločina koje je počinila i zbog zločina koji sada čini time što ne dozvoljava da se Srbi vrate tamo odakle su proterani", rekao je šef poslaničke grupe "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić.

I lider Nove Srbije Velimir Ilić smatra da je trebalo ranije da reagujemo.

"Uvek neko pokrene, a mi uvek prelazimo u odbranu. Sada kad su nas pritisli, kada su oni podneli tužbu protiv nas i kada se sud oglasio nadležnim - mi pokrećemomo protivtužbu", kaže Ilić.


Tužba osnovana i lako dokaziva

SPS smatra da je tužba protiv Hrvatske potpuno osnovana, a SPO da iznosi stav da će se "etničko čišćenje Srba u akcijama 'Bljesak' i 'Oluja' lako dokazati i da nije potrebno raspirivati antihrvatske strasti u Srbiji".

Radikali saopštavaju da "Hrvatsku treba tužiti i za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu".

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, pak, kontratužbu Srbije smatra politikanstvom.

"Ne može se sa objektivnim zločinima počinjenim u ratovima devedesetih godina postupati tako da se oni u javnosti izvlače iz arhive u zavisnosti od dnevnopolitičke situacije. To je nedopustivo i vređa žrtve zločina", kaže Nenad Čanak.

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović najavio je da će ta stranaka tražiti da se o nameri Srbije da podnese tužbu protiv Hrvatske raspravlja u srpskom parlamentu.

"Tužba Hrvatske protiv Srbije odraz je vremena koja su bila određena politikom Miloševića i Tuđmana. Najava kontratužbe vraća Srbiju i naše društvo u atmosferu i političke poteze koji su bili karakteristični upravo za ta vremena", rekao je Jovanović.


Strani mediji: Male šanse za hrvatsku tužbu

Tužba Hrvatske protiv Srbije za genocid neće proći, ocenio je bečki dnevnik "Standard". "Svim učesnicima mora biti jasno da Hrvatska ne može proći sa tom tužbom i da će Srbija najverovatnije reagovati kontratužbom", piše bečki list ocenjujući da "inače loši bilateralni odnosi sada mogu dodatno da se pogorašaju".

"Standard" piše da je posle spora oko Euleksa, hrvatska tužba još jedan primer uplitanja međunarodnih aktera u svađe iz 90-tih godina na Balkanu koje se sada vode na simboličnom nivou, preko UN, ocenjujući da ta borba ne služi interesima građana.

Nemačka agencija DPA ocenjuje da je potpuno otvoreno pitanje da li će biti doneta presuda protiv Srbije i podseća da je prethodno već Bosna i Hercegovina doživela neuspeh sa svojom tužbom protiv Srbije za genocid.

Berlinski list "Tagescajtung" piše da je interesantno pitanje kako će sud oceniti uticaj Beograda na događaje u Hrvatskoj i dodaje da je još uvek neizvesno da li "neki od postupaka srpsko-jugoslovenskih trupa" u Hrvatskoj može da se okarakteriše kao genocid.

Nemački "Noje osnabriker cajtung" piše da glavnu političku odgovornost za užase koji su se desili na tim prostorima snosi bivši predsednik Slobodan Milošević. No pitanje je da li će Hrvati moći sudski da dokažu njegovu krivicu. "Milošević je ono što je znao odneo sa sobom u grob, a Beograd neće dostaviti nikakav kompromitujući arhivski materijal", zaključuje se u tekstu.