Seul stupa u trku nosača aviona

Južna Koreja može da izgradi svoj nosač aviona do 2036. godine i da kupi lovce vertikalnog uzletanja i sletanja za baziranje na svojim univerzalnim desantnim brodovima tipa Dokdo već do 2019. godine, saopštilo je izdanje Defens Njuz. Ovaj korak utiče na ukupnu vojno-političku situaciju u Aziji, ističu ruski eksperti.

Sada korejska flota ima jedan univerzalni desantni brod tipa Dokdo pune tonaže od oko 19 hiljada tona, koji može da nosi 10 helikoptera. Pri tome projektom je predviđeno specijalno pokriće palube koje može da izdražva visoke temperature prilikom poletanja aviona vertikalnog uzletanja i sletanja, kao što je F-35B. Dokdo se razmatra kao element buduće korejske velike okeanske flote.

Aktualnim planovima predviđena je serija od dva broda. Prema podacima Defens Njuz, drugi brod u seriji će biti opremljen tramplinom, koja olakšava poletanje avionima i tako će postati pravi lak nosač aviona. Do 2036. godine moguća je izgradnja dva laka nosača aviona kapaciteta oko 30 hiljada tona. Prototip zanjih će biti italijanski nosač aviona Cavour, koji može da nosi 30 letelica.

Program izgradnje nosača aviona danas se realizje u drugim zemljama regiona. A Aziji počinje trka izgradnje nosača aviona, koja podseća na trku izgradnje drednota u Evropi pred Prvi svetski rat. Tada su praktično sve velike pomorske sile počele da grade uglavnom linijske brodove principijalnog novog tipa koji se tek pojavio – takozvane drednote. Sada sličnu ulogu igraju nosači aviona.

Japan ima već tir razarača-nosača aviona, koji poseduju sve karakteristike lakih nosača aviona, mada sada se na njima baziraju samo helikopteri. Indija u potpunosti obnavlja svoje snage nosača aviona uz pomoć Rusije. I Filipini su pre izvesnog vremena razmatrali mogućnost kupovine u Španiji otpisanog lakog nosača aviona Princ Austrijski.

Prvi nosač aviona potpuno kineske izgradnje sada se oprema u Šangaju, a dograđeni bivši sovjetski brod Varjag pretvoren je u nosač aviona Laonin, i aktivno se koristi za obuku. Kina takođe radi na avionima daljnje radiolokacione detekcije za nosače aviona, koji podseća na američki E-2S Hawkeye.

Od svih azijskih zemalja samo Kina realizuje u potpunosti samostalan program nosača aviona. Indija se trenutno oslanja na Rusiju, koja pruža pomoć u izgradnji drugog indijskog nosača aviona snagama nacionalne industrije, i isporučuje palubske avione MiG-29K/KUB. Južna Koreja i Japan uvoze američku mornaričku tehniku i u slučaju da reše da pretvore svoje brodove koji nose avione u prave nosače aviona, mogu da se okrenu američkom iskustvu.

Sa jedne strane, to jača tehnološku nezavisnost Kine i služi kao opravdan povod za gordost. Sa druge strane ako trka flota u Aziji ojača, Kinezi mogu da zaostanu. Njihovi suparnici uz postojanje finansijskih resursa mogu da kupe već gotovu tehniku i gotova tehnička rešenja u inostranstvu od vodećih svetskih proizvođača naoružanja. Kina mora da troši vreme na razradu i dovođenje do savršenstva opreme koja je već napravljena u drugim zemljama.

Sada jedini nosač aviona koji ima Kina, Laonin, nije opremljen katapultima, što ozbiljno ograničava uzletnu težinu lovaca J-15 koji su na njemu bazirani. Tako nije isključeno da u slučaju da flote Japana i Južne Koreje prime u naoružanje avione F-35B, balans ratne mornarice u regionu osetno može da se pomeri ne u stranu Kine. Kineske nade mogu da budu vezane za drugi nosač aviona koji se gradi i buduće velike nosače aviona na nuklearni pogon. Ali za njihovu izgradnju je potrebno vreme, a druge zemlje mogu da odgovore na njihovu pojavu kupovinom nove tehnike u SAD.

Vasilij Kašin,