KOMEMORACIJA POVODOM DANA PADA VUKOVARA 1991.

Na današnji dan pre 17 godina završena je po obimu ,na žalost i žrtvama najpoznatija ratna operacija građanskog rata 1991-1996.-operacija „Vukovar“.Predajom više od 2000 neprijateljskih vojnika trupama JNA okončana je 76-dnevna akcija legalnih oružanih snaga bivše SFRJ,protiv hrvatskih separatista. Nesrazmerna razaranja,kao i broj žrtava,ranjenih i nestalih na obe strane, nerazjašnjeni zločini, predmet su pažnje još uvek raznih institucija,organizacija i udruženja,a najbolnija svakako za rodbinu poginulih i nestalih.Glavni odbor PATRIOTSKOG FRONTA je kao i svake godine, odao počast žrtvama prisustvovanjem crkvenoj liturgiji u hramu Svetog Jovana Krstitelja i paljenjem sveća za postradale. U samoj operaciji učestvovala su cela dva korpusa bivše JNA,a na hrvatskoj strani tzv 204. brigada ZNG i još toliko naoružanih civila,pripadnika MUP-a i dobrovoljaca iz Hrvatske i inostranstva. Materijalna razaranja,procenjena od međunarodnih eksperata iznose preko 2 milijarede američkih dolara,nije postojao vojni ili civilni objekat na kome nisu ostali vidljivi tragovi razaranja.Prema podacima hrvatske strane,u tromesečnoj kako ono kažu „opsadi“Vukovara izginulo je ili ranjeno preko 600 hrvatskih vojnika u gradu, a u neposrednoj blizini još oko 1000. Broj civilnih žrtava procenjuju na 1100,a nestalih oko 2600. Po samom završetku operacije,na obližnjoj farmi još pod nerazjašnjenim okolnostima (suđenja u toku) streljano je oko 270 hrvatskih zarobljenika.Žrtve JNA, TO i ostalih učesnika na našoj strani njihovi izvori „procenjuju“ na 6-8000!???O istom događaju podaci naše strane govore sasvim drukčije. Poginulih vojnika, pripadnika hrvatskih paravojnih snaga i naoružanih civila bilo je oko 2500, a prema dostupnim podacima zarobljenih oko 1700. Većina ih je kasnije međudržavnim sporazumom razmenjena ili puštena.Što se tiče naših gubitaka, ono što se retko ili nikako ne spominje, a desilo se pre ili uoči samog oružanog sukoba je 70-tak ubijenih ili nestalih Srba,civila koji su hapšeni, na najsvirepiji način mučeni,a zatim ubijani i bacani u r.Dunav. U toku same ratne operacije i neposredno posle utvrđen je i broj poginulih i ranjenih. Smrtno je stradalo preko 1300 pripadnika naših oružanih snaga, a broj teže ili lakše ranjenih kretao se od 1800-2000 vojnika, uz nekoliko desetina nestalih.Država Srbija za sve ovo vreme nije položila niti jedan jedini venac na grobove ljudi koji su poštujući još tada važeći ustav i zakletvu danu JNA otišli…i nikada se nisu vratili.Sami, gotovo suprotni podaci dve sukobljene strane, govore da rat ni posle 17 godina još nije gotov-ovaj put „besomučni“rat brojkama.Vode ga oni koji ni onda ,a ni danas nisu imali hrabrosti za nešto drugo, da isti spreče, zaustave na vreme,a Vukovar sačuvaju razaranja.Uloga međunarodne zajednice u svemu ovome takođe nije zanemarljiva, jer se sve dešavalo pred očima tih istih svetskih dušebrižnika, koji su dobrim delom opštepoznato inicirali sam raspad SFRJ, dozvolili naoružavanje hrvatske paravojske,a zatim njenim priznanjem kao države podgrejali pakao građanskog rata na istom prostoru.Danas operaciju „Vukovar“ uglavnom pominju samo familije poginulih,ranjenih i nestalih…učesnici samog sukoba, a povremeno i zvaničnici obe zemlje, naravno povremeno i u trenutku unutrašnje-političke potrebe.