Protiv politike sve ili ništa

Specijalne veze Bosne i Hercegovine sa Srbijom, Hrvatskom i Crnom Gorom bitno bi uticale na političku stabilnost i prosperitet celog regiona, jer bi podstakle sve oblike saradnje, tim pre što između naših građana ne postoji jezička barijera, reči su predsednika SDA


Verujte, stalno dobijam neke prijetnje s raznih strana. Ja se ne bojim, jer kad ste političar nemate pravo da se bojite. Oni koji se boje, neka traže drugi posao. Što se tiče mojih stavova, moje politike i svega za šta se zalažem i radim, mogu reći da zastupam ono za šta mislim da je najbolje za Bosnu i Hercegovinu i sve njene građane. Nikada ne bih poželeo ili učinio drugima što ne želim sebi i svojoj djeci. S druge strane, nikada neću podržati ništa što je nezakonito, nemoralno, nečovečno. Očito je da to nekima smeta.

Ovako je na naše pitanje – da li se, posle pretnji koje su upućene njemu i potpredsedniku Federacije BiH Mirsadu Kebi oseća ugroženo i da li su za njega pretnje potvrda da vodi ispravnu politiku – odgovorio lider Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić, koji je istovremeno i zamenik predsednika Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH. Inače, pretnje smrću Tihiću i Kebi su usledile posle sporazuma koji je o najbitnijim unutrašnjopolitičkim pitanjima postigao s predsednicima Saveza nezavisnih socijaldemokrata Miloradom Dodikom i Hrvatske demokratske zajednice BiH Draganom Čovićem.

Da li ste očekivali da će pojedine partije, pre svih Stranka za BiH, oštro kritikovati sporazum o principima promena Ustava BiH, popisu stanovništva, statusu Brčko distrikta i rješavanju položaja izbeglih, raseljenih i povratnika?

Očekivao sam da Stranka za BiH iznese određene rezerve na sporazum koji smo postigli predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik, lider Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović i ja. Ali nisam vjerovao da će ponoviti salve uvreda, neargumentovanih kritika i praznih parola kao što je bio slučaj kada su se obrušili na aprilski paket ustavnih amandmana. Očito je da ta stranka nema sposobnosti i spremnosti za dogovore i kompromise. Ali zato ima snage da djeluje destruktivno. Ponovo ih javno pozivamo da naprave bolje predloge za koje mogu osigurati saglasnost političkih predstavnika srpskog i hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini, pa ćemo Stranka demokratske akcije i ja to uvijek podržati. Dogovor sa samim sobom ne znači ništa!

Šta su osnovne vrednosti sporazuma – principi koje ste usaglasili o promenama Ustava BiH, popisu stanovništva, statusu Brčkog i drugim pitanjima ili fakat da je u BiH moguć dijalog i dogovor i o najkrupnijim unutrašnjopolitičkim pitanjima?

Ovaj sporazum je otvorio vrata za rješavanje ključnih pitanja o državnoj imovini, popisu stanovništva, statusu Brčko distrikta i uspostavio okvir za ustavnu reformu. Iskreno se nadam da će ovo biti preteča drugih dogovora domaćih političara u interesu građana i države Bosne i Hercegovine koji će uslediti.

Slažete li se sa stavom da rešenja do kojih se u BiH dođe unutrašnjim dijalogom imaju više izgleda da izdrže probu vremena od rešenja koja nameću međunarodni zvaničnici?

Slažem se da pitanja i probleme moramo rješavati prvenstveno unutrašnjim dijalogom i kompromisom. A dijalog i kompromis znače da se sve tri strane – bošnjačka, srpska i hrvatska – moraju ponečeg odreći da bi, na kraju, svi dobili. Takođe mislim da pri tome treba da koristimo stručnu i drugu pomoć naših prijatelja iz međunarodne zajednice.

U kojoj meri je dogovor trojice lidera uticao na definisanje nove strategije Evropske unije prema BiH, kojom je nagovešteno i zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika i time priznavanje „političkog punoletstva” BiH?

To ćemo tek vidjeti. Dogovor predstavlja značajan uspeh u procesima dogovaranja u Bosni i Hercegovini jer kreira novu atmosferu, duh kompromisa, dijaloga i međusobnog uvažavanja. To je samo po sebi veliki korak napred. Ipak, treba sačekati realizaciju dogovora i vidjeti njegove efekte.

Očekujete li da će, kada budu pretvoreni u zakonske predloge, principi sporazuma iz Odžaka dobiti potrebnu većinu u Parlamentarnoj skupštini BiH?

Očekujem da Savet ministara uskoro izađe s predlogom zakona o državnoj imovini, popisu stanovništva, statusu Brčko distrikta, a da se lideri političkih stranaka dogovore o programu i dinamici procesa ustavne reforme.

Šta Vam govori činjenica da oni koji osporavaju sporazum iz Odžaka uopšte ne pominju njegov deo koji se odnosi na pomoć za povratak i održivi ostanak, kao i pomoć svim raseljenim licima od iduće do 2014. godine?

Oni koji osporavaju sporazum iz Odžaka, u principu su protiv bilo kakvog dogovora. Njihova politika je sve ili ništa, što se u principu svodi na ništa! Zato ne čudi da upravo zagovornici takve filozofije ignorišu istinsku pomoć povratka i održivog ostanka za sve izbjeglice i raseljena lica u Bosni i Hercegovini! Ta vrsta političara najbolje živi od tuđe nevolje!

Kazali ste da niko ne može ukinuti Republiku Srpsku bez pristanka njenih političkih predstavnika i da se nijedan entitet jednostrano ne može odvojiti od BiH. Znači li to Vašu potpunu privrženost osnovnim odredbama Dejtonskog sporazuma?

U cjelosti ostajem pri onome što sam izjavio u Narodnoj skupštini Republike Srpske! To je potpuno legalistički pristup u skladu s Dejtonskim sporazumom.

Verovalo se da će koalicija SDA i Stranke za BiH uticati na smanjivanje razlika između dve najsnažnije bošnjačke partije i tako doprineti povećanju kapaciteta dogovaranja u BiH. Šta je dovelo do toga da se razlike povećaju po gotovo svim pitanjima – od ustavne i reforme policije, preko ugovora sa SPC, do popisa stanovništva, dvojnog državljanstva s Hrvatskom...?

I ja sam očekivao da će posle zaključenja koalicionog sporazuma doći do ublažavanja razlika između SDA i Stranke za BiH. Međutim to se nije dogodilo. Naprotiv, razlike su sve veće. Osnovna razlika je u karakteru i načinu vođenja politike, unutrašnjoj organizaciji i funkcionisanju SDA i Stranke za BiH. Stranka demokratske akcije je pobornik realne politike – korak po korak, ali stalno naprijed i to na osnovu konsenzusa. Stranka demokratske akcije je istinski demokratska stranka koja odluke donosi prema statutarnim procedurama i u okviru organa stranke. Stranka za BiH radi i funkcioniše drugačije. Kod njih nema procedura, stranačkih organa... Njihovi ciljevi često ne uvažavaju realne odnose i stanje u Bosni i Hercegovini.

Često ste upozoravali da bi unutrašnji odnosi u BiH bili stabilniji i da bi njen put prema Evropskoj uniji bio mnogo brži da su u aprilu 2006. godine usvojeni amandmani na Ustav BiH. Šta bi njihovim usvajanjem BiH dobila i šta je one koji su glasali protiv amandmana rukovodilo da se izjasne protiv njih?

Da je usvojen aprilski paket ustavnih amandmana iz 2006. godine, mnoga danas sporna pitanja ne bi postojala. Bosna i Hercegovina bi bila funkcionalnija, a entiteti prihvatljiviji za sve bosanskohercegovačke građane i narode. Do sada bismo verovatno napravili drugu fazu ustavnih amandmana i riješili još neka neusaglašena pitanja. Rušenjem aprilskog paketa srušena je politika dogovaranja i kompromisa (o čemu sam prethodno govorio) koja je jedina realna u Bosni i Hercegovini. I to je, uvjeren sam, mnogo veća šteta. Došlo je do radikalizacije, eksploatacije etnonacionalističke retorike, što nas je ponovno vratilo u vremena za koja smo taman bili pomislili da su trajno iza nas.

Vaš nedavni odlazak u Beograd i razgovor s predsednikom Srbije Borisom Tadićem naišli su na žestoku osudu Stranke za BiH i njenog lidera Harisa Silajdžića. Imate li utisak da je za Silajdžića bilo važnije da kritikuje Vaš odlazak u Srbiju i razgovor s njenim predsednikom nego Tadićeva osnovna poruka – da je nacionalni interes Srbije da BiH sačuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet?

Mislim da ova izjava predsjednika Tadića ima veliki značaj! Prilikom našega nedavnog susreta, kada je to rekao meni, zamolio sam ga da to i javno kaže. Tri dana kasnije, on je to i učinio rekavši da „Srbija snažno podržava integritet Bosne i Hercegovine”, odnosno da Srbija „neće dati podršku razgradnji Bosne i Hercegovine”, niti će podržati „razgradnju entiteta”. Smatram da nije dobro da Bosna i Hercegovina već dve godine nema kontakte sa Srbijom na najvišem nivou, posebno nakon izborne pobjede predsjednika Tadića. Srbija je strateški partner Bosne i Hercegovine.

Bez obzira na to šta se događalo u prošlosti, mi moramo gledati u budućnost i razvijati prijateljske odnose. Moje lično iskustvo mi daje za pravo da ovako govorim i mislim. Bio sam zatočen u logorima u Batajnici i Sremskoj Mitrovici i kada sam nedavno putovao u Beograd na razgovor s predsjednikom Tadićem, prolazio sam pored oba mjesta. Prisjećao sam se svega, svakog detalja, svake minute patnje. To je u meni još više podstaklo i učvrstilo želju da se borim da se to više nikada i nikome ne dogodi! Zato sam potpuno opredeljen da radim na unapređenju i razvijanju bilateralnih odnosa između Bosne i Hercegovine i Republike Srbije.

Rekli ste da su za Vas i SDA prihvatljive specijalne veze BiH sa Srbijom i Hrvatskom. Važi li to i za Crnu Goru? Da li bi uspostavljanje specijalnih veza bitno uticalo na političku stabilnost ovog dela Balkana, kao i bolju ekonomsku, naučnu, kulturnu, sportsku i svaku drugu saradnju?

Svakako! To se odnosi i na Crnu Goru. Specijalne veze Bosne i Hercegovine sa ovim zemljama bitno bi uticale na političku stabilnost i prosperitet celog regiona. Sigurno je da bismo time podstakli svaki oblik kulturnog, istorijskog, geografskog, ekonomskog povezivanja i saradnje. Tim pre što između naših građana ne postoji jezička barijera!

Iako su oficijelni odnosi BiH i Srbije od 2006, kada je bošnjački član Predsedništva BiH postao Haris Silajdžić, lošiji nego prethodnih godina, ekonomska saradnja je, ipak, u usponu. Srbija je vodeći strani investitor u BiH. Koliko su obe strane izgubile zbog dvogodišnjih loših odnosa službenog Sarajeva s Beogradom?

Obe države su sigurno na gubitku zbog loših odnosa službenog Sarajeva i Beograda. Mislim da je ipak Bosna i Hercegovina izgubila više jer je naš strateški interes da ti odnosi budu bolji ne samo zarad sadašnjosti, nego i budućnosti. Ja ne vidim opravdanih razloga za zahlađenje bilateralnih odnosa. To mogu biti samo razlozi neke druge prirode. Pogotovu u kontekstu činjenice da je Srbija dobila novu vladu i da je za predsednik republike ponovo izabran Boris Tadić. On i sadašnja vlada su najbolje što se Srbiji dogodilo od 1990. nadalje. To je i za Bosnu i Hercegovinu najbolje kada je o našim bilateralnim odnosima riječ. Zato sam, u svojstvu predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Predsedništvu postavio delegatsko pitanje na koje još čekam odgovor.

Boro Marić
[objavljeno: 16/11/2008]