Disciplina u školi garant uspeha u životu

Šta je bolje za učenike – prut ili medeni kolač? Zapadni pedagozi koji se odlikuju lojalnim odnosom prema učenicima, sve češće gledaju iskustvo svojih strožih kolega u drugim zemljama. Eksperti su skloni mišljenju da odsustvo bubanja, obaveznih domaćih zadataka i bratimljenje sa učiteljem često dovodi do toga da deca gore usvajaju znanja i manje su uspešna u odraslom životu.

Zapadne škole gube pozicije. Na međunarodnim olimpijadama iz matematike prva mesta zauzimaju Kinezi ili učenici iz Južne Koreje. U konkursima iz engleskog pravopisa pobeđuju učenici iz Indije. U zemljama gde se pridržavaju strogih metoda obuke deca pokazuju više rezultate nego tamo gde se plaše da pretovare dete i dozvoljavaju mu da samo odredi obim materijala za učenje. U mnogim školama Francuske, Nemačke, SAD čak tablicu množenja ne zadaju da se nauči, već nude. I često ovaj proces traje godinama. A školski kurs se nastavlja. Problemi se nagomilavaju. Na kraju učenik napušta školu sa vrlo oskudnim znanjima. Istovremeno u Kini, Indiji, tačnije tamo gde učenike obavezuju da uče mnogo, obrazovni temelj je jak, ističe dopisni član Ruske akademije obrazovanja Aleksandar Abramov.

- Zna se da učenici mnogih evropskih zemalja i SAD ne blistaju u mnogim predmetima. Ali tamo je sasvim drugačija ideja. Tamo je najvažnije vaspitanje građanina, u SAD učenik je patriota zemlje sa svim posledicama koje odatle proističu. Tamo su drugi prioriteti. To pokazuju rezultati međunarodnih ispitivanja. A ako se govori o očiglednim dostignućima obrazovanja, onda je to Kina, između ostalog Hong-Kong, gde je stroži sistem školovanja.

Međutim u Rusiji se u poslednje vreme u mnogome preuzima iskustvo zapadnih škola. Do slobodnog hodanja učenika po razredu za vreme časa i obraćanja učitelju na ti još nije došlo, ali zahtevi su očigledno postali lojalniji. Program, ranije obavezan za sve, sada se deli po pravcima. Između ostalog pre je učenik specijalne škole učio sve dispcipline u običnom obimu plus je poklanjao povećanju pažnju nekom pravcu. Sada već u srednjoj školi počinje specijalizacija kada se uče intenzivno neki predmeti, a sa ostalima se samo upoznaje. Takav prilaz negativno utiče na razvoj deteta, smatra akademik Aleksandar Abramov.

- Čitavo iskustvo sovjetske škole pokazuje da je učenje u prvom redu veliki trud učenika i učitelja. I kada je sada naglo smanjen prag zahteva, to je vrlo loše. Svi shvataju da nivo obrazovanja u školi pada. U čemu je glavni razlog? Analizirao sam stepen teškoće zadataka i obim radova koji su ispunjavali učenici 50-ih i 60-ih godina. Tako radovi koje su izvodili učenici prema savremenim udžbenicima matematike za klasu su niži nego što su bili tada. Uspesi sovjetskog matematičkog obrazovanja određivali su se time što su tada učenici više radili. Ljudski mozak je savršeni instrument, čije mogućnosti ne treba potcenjivati, treba ga opterećivati stalno. Mislim da se sada nalazimo ispod prirodne granice zahteva i opterećenja.

Indikativan primer. U muzičkim školama, sportskim, tačnije tamo gde je jasno postavljen cilj, učenici i pedagozi kako u Rusiji, tako i u inostranstvu, i dalje su uporni u svom radu. Ne žele uvek deca da ispune zahteve učitelja ili trenera, ponekad dolazi do suza, ali zatim svi do jednog ostaju zahvalni nastavnicima na upornosti. I čak ako zatim ova deca ne postanu poznati muzičari i sportisti, oni postižu veće uspehe u životu nego njihovi vršnjaci koji je prođu kroz takvu školu.

Natalija Kovaljenko,