Klijenti ANB odigrali lošu predstavu

Kraj oktobra priredio je mnogo posla administraciji Baraka Obame, američkim diplomatama i rukovodstvu obaveštajne službe. Svaki dan morali su da se opravdavaju pred novom žrtvom špijunaže, a ponekad i da na njih svale krivicu.

Jedna od centralnih figura poslednje eskalacije špijunskog skandala postala je kancelar Nemačke Angela Merkel. Američke vlasti koje su se našle pod pritiskom međunarodne kritike za delatnost svojih specijalnih službi, bile su primorane da reaguju. Zvanično priznanje Agencije za nacionalnu bezbednost da je pratila lidera zemlje koja je strateški partner SAD, povuklo je za sobom odgovarajuću istragu američog senata. Barak Obama je sa svoje strane izdao nalog da se razjasne okolnosti događaja.

Međutim, sudeći po publikacijama vodećih američkih medija, priznavši po nešto, ugledni predstavnici američkih obaveštajnih krugova bukvalno su prebacili strelice na evropske partnere. Na primer, šef ANB Kit Aleksander je rekao da su informacije o telefonskim razgovorima građana Francuske, Španije i Italije prvo sakupljale, a zatim predavali Amerikancima specijalne službe ovih zemalja. Pri tome ukazani evropski resori ne ostavljaju bez budne pažnje SAD. Vrlo aktivno špijunira Amerikance Federalna obaveštajna i kontraobaveštajna služba Nemačke, saopštava Vašington post, pozivajući se na reči nekih upućenih izvora.

Ali ako šef ANB odgovara evropljanima u pomalo uvređenom infantilnom maniru: Vi ste sami to radili..., direktor nacionalne obaveštajne službe Džejms Kleper je direktno rekao da posmatranje, analiza i prognoziranje delatnosti čak lidera saveznih država uklapa se u obaveštajnu doktrinu SAD.

Istovremeno nije isključeno da su ANB i drugi tajni resori SAD zaista izašli van okvira svoje kompetencije. Ali čak u kontekstu tako grandioznog međunarodnog skandala ne sme se zaboraviti na to da je saradnja specijalnih službi NATO-a uspostavljena vrlo davno i nikuda neće nestati, primećuje profesor Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose RAN Nikita Zagladin.

- Naravno, oni sarađuju i razmenjuju informacije. Ali to ne opovrgava činjenicu da se centri prisluškivanja koji pripadaju ANB nalaze na teritoriji evropskih država. I ne samo evropskih, naravno.

Globalni sistem elektronskog praćenja Ešalon, koji su napravile SAD, danas obuhvata čitavu Zemljinu kuglu, rekao je za Glas Rusije glavni urednik francuskog sajta cors@ire, autor knjige Dolari za teroriste Rišar Labevjer. Posle tragedije 11. septembra 2001. godine tadašnji predsednik SAD Džordž Buš mlađi naredio je svim 16 američkim agencijama, uključujući ANB, da prisluškuju sve što direktno ili indirektno može da bude vezano za interese Vašingtona na terotoriji Amerike ili van njenih granica.

I mada sada kancelar Nemačke Angela Merkel izražava svoje vanredno negodovanje praćenjem koje je organizovano protiv nje, ona dobro zna da samo na teritoriji Nemačke bilo postavljeno šest stanica za elektronsko praćenje. Slične stanice su postavljene u Poljskoj, razbacane po svim zemljama Centralne Evrope, na teritoriji Australije, Kanade i drugih zemalja.

Uopšte ovu špijunsku predstavu najbolje je gledati filozofski. U svakom slučaju tako je postupio ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov. Po njegovim rečima, ovu temu je čak dosadno komentarisati, pošto su svi sve znali ili nagađali. Buka je podignuta zato što se za totalnu špijunažu saznalo u javnosti.

Nikita Sorokin,