Idemo na suđenje sa Hrvatima!

Međunarodni sud pravde u Hagu najverovatnije će odbiti predlog Srbije da se oglasi nenadležnim po tužbi Hrvatske protiv naše zemlje zbog navodnog genocida - rečeno je juče Glasu javnosti u srpskom pravnom timu.

Prema nezvaničnim informacijama kojim raspolažu srpski pravnici, gotovo je izvesno da će Sud odbiti sve srpske prigovore. Po svemu sudeći, Srbiji predstoji višegodišnje suđenje sa Hrvatskom u kojem će morati da dokazuje da nije počinila genocid.

Sud u Hagu svoju odluku o (ne)nadležnosti saopštiće u utorak, 18. novembra. Međunarodni sud pravde, podsetimo, održao je javnu raspravu od 26. do 30 maja ove godine o nadležnosti tog suda po tužbi koju je Hrvatska pre devet godina podnela protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) za kršenje konvencija o ratovanju.

Hrvatska je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde protiv SRJ zbog navodne povrede Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida počinjenih na području Hrvatske od 1991. do 1995. godine. Ova zemlja je zatražila da Sud u Hagu presudi da je Jugoslavija (odnosno sada Srbija, kao pravna naslednica) počinila navodni genocid u Hrvatskoj i da su građani Hrvatske bili „žrtve tog genocida“. Hrvatska je tužbom tražila „da SRJ kazni sve počinitelje genocida koji se nalaze na njenoj teritoriji i da učini sve da se dozna potpuna i prava istina o nestalim hrvatskim braniteljima i civilima“. Takođe se traži i „vraćanje kulturnih dobara“, a na kraju i „da SRJ nadoknadi štetu pojedincima i državi“. Tužba se temelji na kršenju Konvencije iz 1948. godine o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.


NEJASNI KRITERIJUMI SUDA

Ukoliko se Međunarodni sud pravde oglasi nenadležnim, posebno će biti zanimljivo videti gde je to Sud našao „rupu“ u zakonu i kojim se to „kriterijumima“ rukovodio kada su svi ključni argumenti apsolutno na strani Srbije!
Hrvatska tužba zasniva se na članu 9 Konvencije o genocidu i to je jedina osnova za nadležnost. Savezna Republika Jugoslavija je insistirala na kontinuitetu bivše SFRJ i da je on prihvaćen, pomenuti član bi važio. Međutim, pošto je čitav svet glatko odbacio kontinuitet SRJ sa SFRJ, pa je SRJ postala nova članica Ujedinjenih nacija, tako je odbačena i hipoteza da bismo mi nastavili članstvo bivše SFRJ i za Konvenciju o genocidu. Prema tome, mi nismo vezani za taj član. Takođe, kad je spor započet, odnosno kad je Hrvatska 1999. godine podnela tužbu, SRJ nije bila ni članica UN, pa ni Statuta suda, a poznato je da se ne može tužiti zemlja koja nije članica Statuta suda. Na kraju, Srbiji u prilog ide i činjenica da Haški tribunal nikoga nije optužio, a kamoli osudio za genocid u Hrvatskoj.
Jasno je, dakle, da Sud nema ama baš nijedan valjani pravni argument, pa ako presudi da je nadležan, to može značiti samo jedno - u pitanju je isključivo politička odluka!


PROTIVTUŽBA

Šef srpskog pravnog tima pred Sudom u Hagu profesor dr Tibor Varadi u ranijem intervjuu našem listu rekao je da je srpska protivtužba spremna.
„Paralelno sa pitanjem nadležnosti suda, naši pravni stručnjaci proučavali su hrvatsku tužbu i spremali protivtužbu. Ako se sud proglasi nadležnim, tada politički vrh Srbije mora da odluči da li će protivtužba biti podneta, jer to nije stvar pravnih stručnjaka. Mogu samo da kažem da je protivtužba veoma kvalitetna, argumentovana i da se na njoj, za svaki slučaj, godinama ozbiljno radilo“, rekao je profesor Varadi.

Iako je na petodnevnoj majskoj raspravi naša zemlja celokupnu taktiku bazirala na tezi da je Sud nenadležan, jer u vreme podnošenja hrvatske tužbe SRJ nije bila članica Ujedinjenih nacija, članica Konvencije o genocidu kao ni članica Statuta Suda - a samo država koja ispunjava sve ove uslove može biti tužena - sigurno je da će u slučaju da se Sud ipak oglasi nadležnim strategija i odbrana Srbije morati da budu promenjene iz korena.

Ako se obistine strepnje srpskih stručnjaka, tek sada se vidi da su česta upozorenja dr Milana Bulajića, predsednika Fonda za istraživanje genocida, da je neophodno da Srbija hitno podnese protivtužbu protiv Hrvatske, trebalo shvatiti znatno ozbiljnije.

„Zbog političke nespremnosti nismo podneli protivtužbu za brojne užasne zločine koje su Hrvati počinili nad Srbima, iako smo to morali da uradimo! Ovako ispada da je sama Srbija kriva za „Bljesak“ i „Oluju“ i za progon 250.000 Srba iz Krajine i Hrvatske - ističe Bulajić za naš list. On kaže da je u protivtužbi trebalo podsetiti na kontinuitet genocida nad Srbima od 1945. godine, posebno u periodu od 1990. do 2005. godine (zločini u Gospiću, na Koranskom mostu, Bjelovaru, Medačkom džepu, Maslenici, Lori...).

Naša zemlja je prošle godine, podsetimo, pred Međunarodnim sudom pravde već uspela da dobije sličan spor. Tada je po tužbi Bosne i Hercegovine za navodni genocid, Srbija dokazala da nije kriva i da nije počinila najteži zločin.