Batina iz Lovćenca

Nema sumnje da se već može napisati nekoliko magistarskih teza i doktorskih disertacija na temu anti-srpskog i anti-crkvenog delovanja pojedinih organizacija i medija u Srbiji i u onim novonastalim državama koje nazivaju njenim ''okruženjem''. Nisam, naravno, rekao ništa novo i do sada nečuveno. Nema sumnje da će se budući istoričari, sociolozi i drugi naučnici itekako baviti ovom interdisciplinarnom temom. Taj posao neće biti ni brz, ni lak, ni jednostavan. Za nove generacije i za istoriju beščašća valja pripremiti spisak svih anti-srpskih organizacija, programe njihovog anti-srpskog delovanja, anti-srpske publikacije koje su objavljivali i besplatno delili, klevetničke izjave koje su njihovi predstavnici davali, ali i prljave partijske biografije njihovih čelnika. Njihove biografije moraju biti komletne, a ne samo od vremena uspostavljanja Miloševićevog režima. Biće to zamašan, interesantan i važan posao. Budući istraživači će najlakše sakupiti broj članova tih organizacija s obzirom da su tačna i interesantna samo imena njihovih predsednika pošto su članovi uglavnom njihovi ukućani, tetke, strine, ujaci, ujne i ostala rodbina i to samo u onom broju koji, za registraciju takvih NVO, zahtevaju važeći propisi.

Iz jednot istog, anti-srpskog centra daju se logistika i navigacija i takvim organizacijama i medijima koji ih prate i, stvarajući virtuelnu sliku, fatamorganizuju ih u ''moćne institucije civilnog sektora''.

Tako je to i sa famoznom i fantomskom nevladinom psevdo-crnogorskom organizacijom ''Krstaš'' iz Lovćenca na čijem je čelu jedan ugostitelj. Ta nevladina organizacija je samo jedna u nizu o kome je reč. Postupak je bio složen i slojevit. Prvo je napravljen kafić, pa je pripremljen ugostitelj, pa je registrovan ''Krstaš'', pa je pokušano ''preobraženje'' nevladine organizacije u tobožnju ''crnogorsku crkvu u Srbiji''. Kad je poslednje propalo onda nije preostalo ništa drugo nego da se registruje politička partija. Dok se kafedžija zaklinjao da iza njega stoji tma i tušta od preko 400 hiljada nacionalno neizjašnjenih Crnogoraca u Crnoj Gori i oko 70 hiljada izjašnjenih Crnogoraca u Srbiji bližili su se izbori na kojima je kafedžija bukvalno deklasiran. Ta tema ne interesuje onih 400 hiljada neizjašnjenih Crnogoraca iz Crne Gore, a, kako se pokazalo, ne interesuje ni onih 70 hiljada izjašnjenih Crnogoraca u Srbiji. U Lovćencu je dobio oko 200 glasova (dobrim delom i mađarskih), a u Srbiji tek negde oko desetog dela od jednog jedinog i celog procenta!!! Izborni fijasko nisu mogli da spreče ni delovi crnogorske UDB-e, ni raspop Dedeić, a ni mediji koji su ga forsirali. Izjašnjeni Crnogorci koji žive u Srbiji su, jednostavno, bili neumoljivi, nepreverljivi i neprevarljivi.

Mi smo sve to znali. Godinama govorimo da je reč o jednoj petini ljudi koja pokušava da manipuliše najtananijim ljudskim osećanjima. Ali, pojedine medije to nije interesovalo. Kafedžija je iskorišćen kao batina za Srbiju – da je pljuje, kleveće i prikazuje kao diskriminatorsku. Pomogli su mu, na žalost, i pojedini neodgovorni Mađari iz Malog Iđoša!

Pre neki dan sam sa Mitropolitom Amfilohijem i učenicima Cetinjske bogoslovije posetio Lovćenac povodom slave tamošnjeg hrama u izgradnji. Hram je posvećen Sv. Petru Cetinjskom i intezivno se radi na njegovom završetku. Po blagoslovu nadležnog Episkopa Bačkog dr Irineja, služili smo svetu liturgiju, a hram i njegova porta su bili prepuni žitelja Lovćenca, koji su poreklom iz Crne Gore. U popodnevnim časovima, u krcatoj sali obližnjeg vrbaskog bioskopa održana je i duhovna akademija. Susret je bio potresan i dirljiv, a kafedžije i medija nije bilo nigde.

A baš smo ih se poželeli! Nadam se da ćemo ih dogodine videti pošto slava nije samo ove nego svake godine.