Lekari ucenjuju žene koje čekaju veštačku oplodnju

Pozvali su me iz „Narodnog fronta” i rekli da odmah mogu ući u proceduru vantelesne oplodnje o trošku države u privatnoj ginekološkoj ordinaciji „OB Medical centar” u kojoj radi dr Eliana Garaleić, inače načelnica steriliteta u GAK „Narodni front”. Zbog poslovnog puta, morala sam da odbijem. Međutim, odgovorili su mi da ću u tom slučaju tek za godinu dana stići na red u državnoj klinici. Pošto na zakazane konsultacije u privatnoj ordinaciji nisam otišla, lekari iz „Fronta” su me skinuli sa liste čekanja, priča za „Blic” tridesettrogodišnja G. M.

Početkom oktobra Republički zavod za zdravstveno osiguranje omogućio je da se vantelesna oplodnja o trošku države može raditi i u šest privatnih bolnica. Od tada lekari koji rade u državnoj i privatnoj ustanovi koriste to i na silu prebacuju pacijente u privatne bolnice ili ih ucenjuju. Tako je dr Garaleić iz „Narodnog fronta” istog momenta poslala svim ženama dopis da mogu vantelesnu oplodnju da urade u privatnoj ustanovi u kojoj ona već radi kao biolog.
Još ima lekara koji rade i u privatnim i državnim klinikama. Tako, dr Aleksandar Ljubić iz GAK „Višegradska” radi i u ginekološkoj bolnici „Jevremova”. Vlasnik Specijalističke bolnice „Intermedikus bis” supruga je dr Nebojše Radunovića, direktora GAK „Višegradska”, dok dr Vesna Kopitović iz Instituta za ginekologiju Novi Sad radi u privatnoj bolnici „Genesis”. Jedino specijalne bolnice „Beograd” u Jovanovoj i „Ivanović” nemaju nikakvih dodira s državnim bolnicama.
Sagovornice „Blica” koje čekaju veštačku oplodnju pretpostavljaju da se od njih očekuje da daju novac kako bi došle što pre na red ili da je interes pojedinih lekara da određenim privatnim klinikama dovedu što više pacijenata i tako ostvare neki procenat od sume koju država za ove namene prebacuje na njihove račune. Takođe, ovo je siguran način da privatne klinike dugoročnije obezbede sigurnu zaradu.
- Ono što može biti problem je potencijalni sukob interesa. Svesni smo šta je napravila dr Garaleić. Međutim, to drugi nisu radili. Zbog toga smo održali zajednički sastanak. Ovo je osetljiva oblast i zato svi moramo biti obazrivi, pre svega da bi zaštitili interese žena, a da nijednim potezom ne dovedemo u pitanje celu stvar. Naša prvobitna želja nije bila da ugovaramo veštačku oplodnju sa ustanovama u kojima rade lekari koji su već u državnom sektoru. Ali pošto ima samo dve ustanove koje nemaju nikakav dodir sa državnim sektorom, to ne bi bilo dovoljno da se reše liste čekanja. Zbog toga smo dali šansu i drugima, bez obzira na potencijalni sukob interesa - priča za „Blic” Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Fond je preuzeo da vodi listu čekanja za proceduru, tako da će oni od sada obaveštavati žene kako bolnice ne bi birale pacijente po svom nahođenju.
- I tu je nastao problem. Kada smo tražili da nam dostave liste čekanja, dobili smo 20 različitih. Čak su i podaci bili drugačiji, koje mi sada moramo da sređujemo ispočetka. Trenutno deset mladih lekara, volontera iz Fonda, pokušavaju da srede te liste. Oni zovu žene da bi utvrdili u kojoj su fazi. Da li su započele bilo kakve analize ili preglede - ističe dr Vukajlović.
Tridesetpetogodišnja L. M. već dva meseca pije kontraceptivne pilule, a na listi čekanja je dve godine.
- Sama sam otišla u bolnicu da bih saznala kada ću ući u program. Rekli su mi da uradim sve potrebne analize. Kada sam sve obavila, počeli su da me pripremaju za postupak. Dali su mi kutiju kontraceptivnih pilula i rekli da se javim kada ih popijem. Nakon mesec dana opet su mi produžili terapiju, rekavši mi da se oplodnja još ne radi jer se čekaju sredstva iz Fonda za kupovinu injekcija za stimulaciju ovulacije, kao i da se liste čekanja ažuriraju. Šanse da ostanem trudna su verovatno male, ali pošto pijem pilule za kontracepciju, sada su potpuno nestale. Zašto moram da ih pijem, kada sam potpuno zdrava - pita se L. M.
Svetlana Vukajlović objašnjava da se moraju napraviti prioriteti i videti ko je započeo proces, a ko ne.
- Uočili smo da su neke žene koje su se u avgustu prijavile već ušle u proces oplodnje, a da neke čekaju dve godine. Te liste čekanja nisu vođene kako treba. Žene koje su pripremljene dobiće ovih dana pismo u kojima će im biti naznačeno da mogu da izaberu ustanovu u kojoj će uraditi oplodnju i kome treba da se jave - precizira Vukajlovićeva.
Od momenta kada žene prođu komisiju, Fond će im se obratiti. Imaće mogućnost da biraju ustanovu u kojoj će raditi veštačku oplodnju. Ona žena koja se bude opredelila da joj intervencija bude urađena u državnoj ustanovi, neće izgubiti svoj red.

Provera uspešnosti ili raskid ugovora
Uspešnost vantelesne oplodnje u državnim ustanovama je oko 25 odsto. Ipak, najbolja uspešnost je u Institutu za ginekologiju u Novom Sadu. Privatne ustanove koja ne bude imala dobar procenat uspešnosti neće više imati ugovor sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje. Prva provera rezultata biće za godinu dana.

Cijena oplodnje 280.000 dinara
Privatne ginekološke bolnice su prihvatile cenu RZZO za tri metode vantelesne oplodnje, od kojih svaka košta 280.000 dinara. U cenu su uvršćene sve pripremne analize, kao i sama oplodnja. Parovi neće plaćati ništa iz svog džepa, već će privatne bolnice fakturisati sve troškove RZZO. Procenjuje se da u Srbiji ima 70.000 do 100.000 žena koje imaju potrebu za veštačkom oplodnjom. Prema nekim istraživanjima, svaki šesti bračni par(oko 200.000) ima problema sa plodnošću. Svaka deseta žena izašla je iz perioda plodnosti, a da nije rodila dete.