10 činjenica vezanih za Bitku naroda

"To je cena komandovanja gardom. Pa, zadovaljan sam", - rekao je grof Osterman-Tolstoj, izgubivši levu ruku u bici kod Lajpciga.

1. "Sve ili ništa!", – saopštio je Napoleon, odbacujući mirovne predloge sa koalicijom. U proleće 1813, između saveznika i Napoleona je bilo zaključeno primirje, koje je okončano krajem jula meseca. Ne želeći da ga produži, Napoleon je odlučio da nastavi borbu. Svoj slogan je učvrstio još jednom pobedom. 14-15. avgusta 1813. došlo je do bitke kod Drezdena. Saveznici su bili poraženi i u neredu su se povlačili. Njihovi gubici su bili tri puta veći od francuskih.

2. Osim Francuza, u Napoleonovoj vojsci su bili: Poljaci, Saksonci, Holanđani, Italijani, Belgijanci, Nemci Rajnskog saveza. Od 16. do 19. oktobra, na Lajpciškom polju, Napoleonova vojska se borila sa koalicijom, koja se sastojala od Rusa, Austrijanaca, Prusa i Šveđana. Do početka bitke, Napoleon je imao, prema različitim procenama, od 155 do 175 hiljada ljudi i 717 topova, dok su saveznici brojili oko 200 hiljada ljudi i imali 893 topa.

3. "Pogledaj na Barklaja i strah će nestati". Ove reči su postale vojnička krilatica. Za vreme borbi, Mihail Bogdanovič Barklaj de Toli bio je neobično hladnokrvan, zahvaljujući čime je, smatraju istoričari, jedinica kojom je komandovao i pobeđivala. Za svoje zasluge, komandant je bio odlikovan raznim ordenima, medaljama i titulama, među kojima je Orden Svetog Đorđa 1. stepena, kao i titula grofa.

4. "Četvorodnevna Bitka naroda... odredila je sudbinu sveta." Ovo su reči pukovnika pruskog Generalštaba, barona Mjuflinga. Ovu frazu, napisao je u izveštaju posle bitke kod Lajpciga. Nije poznato kako su ove reči postale tako široko poznate, ali su upravo one dale ime poznatoj bitci.

5. Taktičko precenjivanje svojih trupa i strateško potcenjivanje vojne moći saveznika. Istoričari veruju da su ove dve greške bile fatalne za Napoleona. Njegovi vojnici i oficiri su bili iscrpljeni borbama i dugim marševima. Zbog dobijene dezinformacije, Napoleon je sumnjao u prisustvu austrijske Bohemske vojske, a takođe je i pogrešno mislio da je rusko-pruska Šleska vojska severnije nego što je ona zaista bila.

6. "Strašna praznina je zazviždala centrom francuske vojske, kao da su joj isčupali srce". Tim rečima je opisivano odbijanje Nemaca da se bore na strani Napoleona. Čitava Saksonska divizija (3 hiljade ljudi, 19 topova), koji su se borili u okviru Napoleonovih snaga, prešla je na stranu saveznika. To se desilo za vreme boja. Malo kasnije, isto to su uradile i Badenska i Virtemberska jedinica.

7. Jedini stranac koji je dobio čin maršala iz ruku Napoleona prvog dana Bitke naroda, bio je knez Jozef Ponjatovski. Nakon povlačenja iz Rusije, on je ostao veran francuskom caru. Nadaleko je poznat aforizam, koji se pripisuje Napoleonu: "Svaki vojnik nosi u rancu maršalski čin".

8. Muzička slika za orkestar švedskog kompozitora Franca Bervalda - jedno je od prvih dela poznatih kompozitora, napisanih u spomen bitke kod Lajpciga.

9 . 111 metara dužine i 32 metra visine. To su dimenzije panoramske slike "Lajpcig 1813. Gungula u Bici naroda". Njen autor - nemački umetnik iranskog porijekla Jadegar Azizi. Panorama, koja je najveća na svetu, otvorena je u Lajpcigu u avgustu 2013.

10. Lajpciški kameni kolos je najveći spomenik u Evropi. On se uzdiže iznad južnog dela grada. Spomenik visine 91 metar, posvećen krvavoj bici kod Lajpciga, podignut je po projektu berlinskog arhitekte Bruna Šmita. Oktobra 18, 1913, na 100.-godišnjicu bitke, u prisustvu nemačkog cara, kralja Saksonije, nemačkih kneževa, kao i uglednih gostiju iz Rusije, Austrije i Švedske, svečano je otvaren memorijalni centar.