PS NATO - savladavanje ekonomske krize, aspekti proširenja i „zelene“ strategije

Parlamentarna skupština NATO, koja se upravo završila u Dubrovniku, prema pisanjima hrvatskih medija, pozdravila je pregovore Beograda i Prištine i pozvala na sprovođenje sporazuma o normalizaciji odnosa, koji je bio potpisan u Briselu u aprilu. Na sastanku su takođe razmatrane i posledice ekonomske krize na vojni sektor zemalja članica Alijanse, kao i „zelene“, odnosno ekološke strategije razvoja odbrambenog sektora u budućnosti. Naravno, na dnevnom redu se našlo i uvek aktuelno pitanje proširivanja.

NATO smatra da je sprovođenje briselskog sporazuma „ključno za stabilnost celog regiona", što je i, kako se navodi, glavni uslov za približavanje Srbije EU. Lokalni mediji u tom smislu navode da su evroatlntska stremljenja jedan od strateških ciljeva aktuelne vlade u Beogradu. Srbija je vojnu neutralnost proglasila 2007.godine, kao i to da nije kandidat za ulazak u NATO, a saradnju sa Alijansom sprovodi kroz program Partnerstvo za mir. Odnose Srbije i NATO komenatriše srbski vojni analitičar Aleksandar Radić:

- Prema Srbiji postoji jedan vrlo diskretan odnos od strane NATO-a. Najpre zbog toga, jer mislim da se uvažava činjenica da je najveći deo javnog mnenja odlučno protiv članstva u Alijansi. Sa druge strane, ipak deluje da sadašnja srbska vlada, pa i ona prethodna, imaju nameru da se približavaju NATO. Srbija vodi igru na dva koloseka, od kojih se na jednom priprema za kvalitetnu saradnju sa NATO. Srbija naime učestvuje vrlo dinamično u raznim aktivnostima Severnoatlantske alijanse. Dalje, izvršila je reorganizaciju i reformske korake u vojsci koji su na fonu članica NATO. A zatim pokazuje i ambiciju da sudeluje u misijama koje čak i neke članice NATO izbegavaju, kao što je odlazak u zaštitu trgovačkih brodova koji voze hranu direktno u Mogadiš. Doduše, ove misije su zvanično pod okriljem EU i tako srbska vlada kroz ovakve akcije ima mogućnost da na neki način omekša reakciju javnog mnenja. I zbog svega toga mislim da se Brisel trudi da poruka koju upućuje Srbiji bude jasna, utoliko što se govori o regionu koji ne može da bude mimo ostalih, ali sa druge strane da poruka ipak ne bude toliko otvorena da bi provocirala burnu reakciju u javnosti koja verovatno ni u budućnosti ne bi podržala projekat ulaska Srbije u NATO.

Izvesno je da se samit NATO iduće godine u Londonu neće baviti proširenjem na nove članice, no u rezoluciji Parlamentarne skupštine se apeluje na nastavak politike otvorenih vrata, kao „temelja za ostvarenje stabilnosti, slobode i mira cele Evrope".

Uz čestitke Hrvatskoj na ulasku u EU, u zaključcima iz Dubrovnika se ističe napredak Crne Gore i Gruzije u ispunjavanju kriterijuma za članstvo. Ipak, možda kao nikad do sada u svojoj istoriji, NATO savez je počeo da obraća pažnju na ekonomski aspekt, ali i ekološke strategije razvoja, govori Zijad Bećirović, politikolog iz Institua za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane:

- Nedavno održani sastanak PS NATO u Dubrovniku poslao je snažnu poruku u vezi sa postojećom ekonomskom krizom koja je zadesila i same države članice NATO. Radi se jednostavno o tome da se upravo usled ekonomske krize i sam vojni sektor mora racionalizovati. Drugim rečima, troškovi u odbramenom sektoru se moraju smanjiti, a da se istovremeno vojni sektor mora prilagoditi i civilnim namenama. Znači, sve ono što spada u odbrambeni sektor, jednostavno dobrim delom mora biti moguće upotrebiti u samom civilnom sektoru- dakle za same građane, za same pojedinačne države i na tome će ubuduće morati raditi sve članice države Alijanse.

Naravno, bilo je na dnevnom redu i pitanje takozvane „zelene“ odbrane. Naime, povećavaju se energetski troškovi i zato je potrebno smanjiti troškove za energiju i obratiti pažnju na energetsku efikasnost. Sa tim u vezi pomenimo primer da je prilikom invazije na Irak, prosečno, po glavi jednog vojnika trošeno 103 litra goriva, a tokom Drugog svetskog rata svega 6. Dakle, NATO se i energetski mora prilagoditi- ne samo zbog brige o životnoj sredini, već i zbog toga što države članice usled krize ne mogu finansirati potrošnju kao do sada.

Ovo je zasedanje dakle bilo u senci same ekonomske krize i podizanja energetske efikasnosti. Naravno, raspravljalo se i o uvek aktuelnim pitanjima proširenja- ovog puta najviše o Crnoj Gori i Gruziji, mada mislim da će zapravo eventualno proširenje ipak sačekati izvestan period vremena.

Jovana Vukotić,