Obama-Mekejn: Dan odluke

Sudar demokrata i konzervativaca posle osam godina stagnacije američkog ekonomskog i spoljnopolitičkog uticaja. Posle administracije Džordža Buša, koja je prema brojnim analizama bila najgora u istoriji demokratije u toj državi, Americi svaka promena dobrodošla. Registrovano više od 150 miliona birača.

Konačni obračun između nove velike zvezde američke politike, Baraka Obame i vremešnog veterana Vijetnamskog rata Džona Mekejna uslediće posle najduže i najskuplje predizborne kampanje u istoriji američke demokratije, iz koje su, vremenom, jedan za drugim ispadali političari mnogo većeg početnog rejtinga, poput Hilari Rodam Klinton, Mita Romnija, Džona Edvardsa ili Rudolfa Đulijanija.

"Odmetnik", kako glasi šifrovano ime koje je Obami nadenula američka tajna služba, početak glasanja dočekuje kao apsolutni favorit, obzirom da Mekejn, kao republikanac, nosi teško breme brojnih promašaja adminstracije Džordža Buša, teret godina, te prilično nepopularnog stava da vojnike SAD ostavi u Iraku do "konačne pobede", od čega je velika većina Amerikanaca već odavno odustala.

Mekejn, ili "Feniks", kako je sam sebe krstio, uprkos prilično lošem rejtingu, nada se glasovima tradicionalnih konzervativaca, pa je gro kampanje skoncentrisao na pozivanje na lik i delo najpopularnijeg među republikanskim predsednicima, Ronalda Regana, te je i jedna od predizbornih debata kandidata te stranke održana u "svetilištu konzervatizma u SAD", Reganovoj predsedničkoj biblioteci u Kaliforniji.
Kontroverzni izborni sistem

Američki predsednik se bira prema indirektnom izbornom sistemu, odnosno, pobednika ne odlučuje apsolutni broj glasova birača, već broj glasova elektora u takozvanom elektorskom, odnosno izbornom koledžu. Izborni koledž ima 538 elektora, a pobedu na izborima odnosi kandidat koji je osvojio najmanje 270 elektorskih glasova. Elektorski glasovi dobijaju se na osnovu pobede u svakoj od saveznih država. Osim u državama Nebraska i Mejn, sve elektorske glasove u ostalim državama dobija kandidat koji osvoji veći broj glasova.

Osvajanje većeg ukupnog broja glasova, međutim, ne znači i obavezno i pobedu na izborima. Na izborima 2000. godine, kandidat demokrata Al Gor osvojio je 48,38 odsto glasova, ali je Buš sa poverenjem 47,87 odsto, ipak postao 43. predsednik SAD, jer je dobio 271 elektorski glas, naspram 266 Ala Gora. Ključnu ulogu, kako se ispostavilo, odigrao je nezavisni kandidat Ralf Nader koji je dobio poverenje 2,74 odsto birača. Osim Obame i Mekejna, u trci za predsednika učestvuju i nezavisni kandidat Ralf Nader i liberal Bob Bar, ali se pretpostavlja da neće imati skoro nikakvog uticaja na konačan ishod. Osim njih dvojice, prijavljena su još dva kandidata, Čak Boldvin iz Ustavne stranke, te predstavnica Zelenih Sintija Mekini. U SAD registrovane je ukupno 153,1 miliona birača, ili oko 73 odsto stanovnika koji imaju pravo glasa.

Istovremeno, Mekejn je vešto izbegavao javne nastupe sa Bušom, nadajući se da će na taj način uspeti da se izmakne od poražavajućeg nasleđa sadašnje administracije, te je popularnost gradio ponajviše patriotskim pokličima da će američke vojnike iz Iraka vratiti kao "pobednike i uzdignutog čela". U pokušaju da popravi rejtinge, Mekejn za potpredsedničkog kandidata izabrao malo poznatu senatorku sa Aljaske, Saru Pejlin. "Pejlin efekat" je, suštinski, uspeo da ispuni zadatak, i trku za Belu Kuću je njenim pojavljivanjem postala neizvesnija.

Obamin izbor za potpredsednika, Džo Bajden predstavlja odgovor na kritike da je previše neiskusan da bi vodio najmoćniju državu sveta, te je za prvog saradnika odabrao verovatno najiskusnijeg demokratskog senatora, bar kad su u pitanju spoljnopolitički problemi.

Ključni elementi kojima će se američki birači rukovoditi prilikom glasanja su finansijska kriza koja je proteklih meseci uzbiljno uzdrmala samopouzdanje Amerikanaca, ali i čitav niz bezbednosnih i spoljnopolitičkih problema, koji će, takođe, uticati na opredeljenje glasača.

Suštinske probleme američke spoljne politike, koju je Bušova administracija prilično trapavo vodila u poslednjih osam godina, predstavljaju ratovi u Iraku i Avganistanu, iranska nuklearna kriza, ozbiljno uzdrman Pakistan, koji je i najozbiljniji saveznik SAD u ratu protiv terorizma, nastavak palestinske krize, uvek osetljivi Liban, neprijateljski raspoložena Sirija, ali i rastući uticaj anti-američkih snaga u Južnoj Americi.

Istovremeno, novi predsednik SAD suočiće se sa već dugogodišnjim problemom zavisnosti Amerike od stranih izvora energenata i, na koncu, milionima nelegalnih useljenika, koji sveke godine upadaju na teritoriju SAD u potrazi za "američkim snom". Najznačajniju "uzgrednu" temu predstavljaju brakovi između osoba istog pola.
Feniks - Džon Mekejn

Američki istoričari već naširoko raspredaju da li će Buš biti zapamćen kao najgori predsednik u istoriji Amerike, koji će u udžbenike ući kao čovek koji je, uz ozbiljne promašaje na skoro svim frotnovima, uspeo da i podeli naciju, poput Ričarda Niksona, Andruja Džonsona, Herberta Huvera ili Džejmsa Bjukenena, koji je nimalo laskavu titulu "najgoreg" nosio do sada.

U trenucima u kojima se Amerika suočavala sa velikim teškoćama, Bjukenen, Endrju Džonson, Huver i Buš ne samo što su uspeli da izazovu duboke podele, već su vladali loše i naslednicima ostavili SAD u gorem stanju nego što su je zatekli.

Barak Obama je, prema poslednjih istraživanjima javnog mnenja, na najboljem putu da se uvrsti na listu velikana američke istorije, rame uz rame sa čitavim nizom legendi koje su, svaka na svoj način, ustajući protiv nepravde, ili poput Roze Parks, ostajući da sede, doprineli razvoju demokratije i razbijanju, verskih, rasnih i svakakvih drugih dogmi.

Njegovi protivnici gro kritika izražavaju bojama, postavljajući pitanja da li je Obama "dovoljno crn", zbog činjenice da mu je deda bio belac, dovoljno spretan da pobedi u "crvenim" - republikanskim državama, te, na koncu, nije li previše "zelen" da bi bio postavljen na čelo američkih oružanih snaga.


Džeki Robinson američke politike

Tamnoputi senator iz Ilinojsa bi izborom za predsednika SAD, kako navode analitičari, dobio status Džekija Robinsona američke politike, aludirajući na slavnog igrača bejzbola koji je pojavivši se u dresu "Dodžersa", tada tima iz njujorškog Bruklina, u paramparčad razbio 80 godina dugu rasnu barijeru u američkom profesionalnom sportu. Da bi dostigao slavu dvojice naznačajnijih afro-amerikanaca, Martina Lutera Kinga ili Malkoma Iksa, međutim, potrebna su stvarna dostignuća.

Obamini politički nastupi ocenjuju se prema značajno višim standardima, jer kao "prvi od različitih" mora nastupati ubedljivije i bez greški koje bi Amerikanci bez problema oprostili drugim kanditatima, popu njegovog rivala Džona Mekejna.

Poput inauguracionih govora Abrahama Linkolna i Franklina Delano Ruzvelta, ili Kenedijevog istupa o religiji iz 1960. godine koji je označio početak kraja ozbiljnih veza crkve i države u SAD, Obama je u jeku kampanje uzdrmao američki politički establišment i javnost neočekivano hrabrim nastupom o rasnim podelama u SAD, opredelivši se radije za uklanjanje barijera među rasama, koje u toj velikoj državi i dalje postoje, nego za "ziheraško" podilaženje širokim narodnim masama, čemu obično naginju predsednički kandidati.

"Ukoliko tom problemu sada okrenemo leđa, ako se svako zavuče u svoj ćošak, nikada nećemo biti u poziciji da se nađemo na istoj strani pri rešavanju ozbiljnih problema poput zdravstvene zaštite, ili obrazovanja, ili potrebe da se svim Amerikancima obezbede dobri poslovi," rekao je Obama.

"To je bio jedinstven trenutak - prvi crni kandidat sa dobrim šansama da bude nominovan za mesto predsednika, u državi u kojoj rasno nepoverenje ima duboke korene i o čemu se često ćuti, upustio se u kritičnom delu kampanje u nešto što bi se moglo izroditi u najznačajniju javnu raspravu o rasnim odnosima poslednjih decenija," objavio je "Njujork tajms" u hvalospevu tamoputom političaru iz Ilinoja.

Rasnu barijeru, međutim, na predsedničkim izborima Barak Obama oborio je već jednom pre ravno 18 godina, kada ga je prestižna revija pravnog fakulteta na univerzitetu Harvard, odabrala za predsednika - prvog crnca u 122 godine dugoj istoriji te institucije.

"Ali važno je da priče poput moje ne budu zloupotrebljene kako bi se reklo da je za crnce sve u redu. Morate se setiti da na svaku osobu poput mene, dolaze na stotine ili hiljade talentovanih crnih studenata koji nikada ne dobiju šansu za uspeh," rekao je tada Obama.