Ruska industrija će boriti za svoja prava u STO

Ruski biznis se sprema da brani svoja prava na stranom tržištu. U prvoj godini članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji je registrovano 79 aktivnih diskriminacionih mera u odnosu na ruski izvoz u zemlje STO. Ovi podaci su izneseni na sednici upravnog odbora Ruskog saveza industrijalaca i poslovnih ljudi (RSPP). Privrednici sada nameravaju da ubrzaju rešavanje sporova u regulatornim organima STO i podnesu žalbe za svaku identifikovanu protekcionističku meru.

Prvo iskustvo učešća Rusije u STO je pokazalo da članstvo u organizaciji ne garantuje automatsko isključivanje zaštitnih mera ruskog izvoza. Mnoge zemlje, pokušavajući da zaštite svoje proizvođače, narušavaju pravila. Lider po broju protekcionističkih mera je Evropska unija, pa onda SAD, Indija i Kina, kaže generalni direktor Centra za međunarodnu trgovinu (CMT) Vladimir Salamatov:

- Ove mere se, pre svega, primenjuju u oblasti hemijske industrije, metalurgije, proizvodnje cevi i drugih grana privrede. Ponovno razmatranje energetskih korekcija, koje primenjuje EU za veliki broj naše robe, će omogućiti da se skine čitav niz od ovih 79 identifikovanih mera. Zadatak biznisa je da postavlja pitanja, sarađuje u procesu istrage, sprema dosije. A, vlada, na inicijativu biznisa, treba da odradi neophodne pravne poslove u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Privrednici predlažu da se ovaj proces počne sa razradom specijalnog propisa o uzajamnoj saradnji države i biznisa po pitanjima STO. Dokument će omogućiti da se brže reaguje na pokušaje diskriminacije ruske robe u inostranstvu.

Što se tiče domaćeg tržišta, ovde se, prema podacima RSPP, negativne prognoze nisu obistinile. Za godinu dana članstva Rusije u STO, uvoz robe iz inostranstva, izražen u pogledu vrednosti, nije porastao više od tri procenta. To znači, da nije došlo do naglog priliva uvozne robe na rusko tržište posle stupanja u STO. Samo nekoliko grana je manje-više osetilo značajnije posledice. Posle godine članstva Rusije u STO 86% ruskih preduzeća, koje je anketirao RSPP, za sada nisu osetili promene, ali je to nateralo kompanije da razmisle o povećanju svoje efikasnosti, kaže direktor RSPP Aleksandar Šohin:

- Već mnogo ruskih kompanija smatra da članstvo u STO zahteva izmene po nekoliko pozicija. Na primer, u kadrovskoj politici, povećanju zahteva za kvalifikacije radnika. 70% kompanija smatra da je realna posledica stupanja u STO povećana konkurencija.

Pojedinim sektorima industrije je potrebna pomoć. To je, na primer, metalurgija, industrija poljoprivrednih mašina i poljoprivreda. Do 2020. godine u Rusiji dejstvuje povlašćeni režim, tako da još ima vremena za adaptaciju ovih grana na uslove slobodnog tržišta, kaže Aleksandar Šohin.

- Imajući u vidu da će u Rusiji još oko 8 godina trajati prelazni period za niz pozicija, mi imamo mogućnost da zajedno sa vladom i zakonodavcima preduzmemo mere za zaštitu domaćeg tržišta, koji su u skladu sa pravilima i normama STO i da ocenimo njihovu efikasnost.

Država sada podržava grane kojima je najviše potrebna pomoć, tako što nadoknađuje deo troškova za uplatu kamata za kredit. Mašinska industrija se može pomoći tako što će se povećati carina na produkciju mašinske industrije do maksimalnog nivoa, koji je utvrđen i nalazi se na spisku obaveza koje je Rusija preuzela sa ulaskom u STO, i to na teritoriji celog Carinskog saveza. Stručnjaci, takođe, predlažu da se naprave i uvedu tehnički propisi kvaliteta uvozne produkcije. To će omogućiti da se izbegne jeftini uvozni falsifikat i, ujedno, poveća potražnja za kvalitetnom ruskom robom na domaćem tržištu.

Tatjana Golovanova,