Ukratko o Olimpijadi

+12! Nove discipline na Igrama u Sočiju

U poređenju sa prethodnom Olimpijadom u kanadskom Vankuveru, program Igara u Sočiju uvećan je za celih 12 disciplina. Pojaviće se takmičenja kao skokovi sa skakaonice za žene i mešovita štafeta u bijatlonu, gde će sportistkinje učestvovati ravnopravno sa muškarcima. Promene očekuju i tradicionalne vidove sporta. Sada u štafeti sankanju i u umetničkom klizanju učestvuju čitave reprezentacije. Tako u komandnom takmičenju u umetničkom klizanju učestvovaće 10 takmičara – jedan par, jedan duet i dva pojedinačna takmičara. Pobednik će se određivati po ukupnom broju poena koji sakupe sportisti jedne zemlje. Publika će prvi put videti paralelni slalom u snoubordu. Pobediće onaj par koji najbrže savlada spust. Još jedno novo takmičenje za snoubord je sloupstajl, gde prilikom spusta treba prevladavati prepreke. Kod skijaša će se on takođe pojaviti – sportista će morati da izvede seriju akrobatskih skokova na skakaonicama, piramidama, ogradama, postavljenim duž čitave trase.

Maratonac na automobilu i drugi kurioziteti olimpijada

Istorija Olimpijskih igara zna mnoštvo zabavnih slučajeva koji su se desili zbog problema sa sportskim inventarom. Tako u Kalgariju 1988. reprezentacija Jamajke u bobu je imala probleme sa vozilom. Sportisti su se snašli – nosili su bob na rukama i tako došli do finiša. Ovaj slučaj su iskoristi zatim scenaristi holivudskog filma Strmi okreti. Drugi transportni kuriozitet desio se na Olimpijadi u Solt Lejk Sitiju 2002. godine na takmičenjima u skijaškom spustu. Francuskom sportisti Pjeru Emanuelu Dalsenu desila se nevolja – otprilike 30 metara pred finiš izgubio je jednu skiju. On se nije zbunio, balansirajući na jednoj nozi uspeo je da preseče liniju finiša. Rezultat su uračunali i Francuz je zauzeo čak 10. mesto! Ipak najunikalniji slučaj desio se na Igrama 1904. u SAD. Amerikanac Fred Lorc je prešao veći deo maratonske staze kolima! Sportista se toliko umorio za vreme trke da je jedan od navijača rešio da mu pomogne i odvezao ga skoro do samog finiša.

Crno more

Crno more na čijim obalama će biti održana Olimpijada 2014. godine je isto ono kojim su Jason i Argonauti plovili u Kolhidu po Zlatno runo. Prema jednoj od verzija istoričara, događaji biblijskog Potopa dešavali su se tamo gde je sada Crno more.

Crno more je jedinstveno. Ono je jedino na planeti bez tvrdog dna, na njemu skoro da nema ostrva, trova ili stena. U Crnom moru prevladavaju dubine preko 2 kilometara. Ali samo na površini na dubini od 150-200 metara ima života: i neobičan vid planktonskih algi koje mogu da svetlucaju, i najmanja ajkula na svetu kostelj koja praktično nikada ne prilazi obali i jedna od najstarijih riba – pauk belac. U dubinama Crnog mora zbog velike koncentracije vodonik-sludfida živi samo nekoliko vrsta bakterija.

Zašto se Crno more zove crno? Za to ima nekoliko objašnjenja.

Turci koji su pokušali da pokore stanovništvo obale naišli su na žestok otpor, zbog čeka su nazvali more Kara-Dengiz – crno, negostoljubivo. Tobože monrari su ga nazvali Crno zbog jakih oluja za vreme kojih voda tamni. Ali jake oluje na Crnom moru se dešavaju retko i jaki talasi od preko 6 stepeni su najčešće 17 dana u godini.

Jedna hipoteza se zasniva na tome što su sidra spuštena duboko i zadugo bila prekrivena patinom crne boje zbog dejstva vodonik-sulfida.

Drugo objašnjenje je vezano sa označavanjem strana sveta pomoću boja, uobičajenim u nekim azijskim zemljama, gde je crno značilo sever. Crno more je severno.