„Pravoslavni Svet je u opasnosti“.

Dopisnik: Aleksandre Aleksandroviču, ispričajte nešto o „Kosovskom Frontu“, iz kog razloga je osnovana ta organizacija, istoriju njenog stvaranja. Koji ciljevi i zadaci stoje pred njom?
     
     Kravčenko A.A.: Sveruski društveni pokret „Kosovski front“ je osnovan 18. februara 2008. godine, sutradan posle priznavanja tzv. „nezavisnosti“ Kosova. To je bio uzvratni korak ruske javnosti, njenih najširih slojeva, na spomenuti događaj na Balkanu.
     
     Ljudi koji nisu ravnodušni prema sudbini kosovskih Srba sada su razjedinjeni; jedan od prioritetnih zadataka „Kosovskog fronta“ je konsolidovanje takvih građana. A osnovni zadatak „KF“ je svestrano pružanje pomoći Srbima na Kosovu. Ranije su već postojale slične organizacije, ali su iz čitavog niza razloga slabo funkcionisale. Smatram da je osnivanje „Kosovskog fronta“ pravovremeno, aktuelno i dugoročno.
     
     Dopisnik: Priznavanje nezavisnosti Kosova od niza zapadnih zemalja 17. februara ove godine – kako to po Vašem mišljenju može uticati na međunarodnu zajednicu i na Rusiju?
     
     Kravčenko A.A.: Pitanje je višeplansko. Kosovski Albanci i njihovi zapadni pokrovitelji su 17. februara izveli taj korak, samim tim prekršivši sve norme uspostavljene od država i društva.
     
     Pravni aspekt. Priznavanje Kosova je potpuno srušilo međunarodnu pravnu bazu u pogledu suvereniteta i teritorijalne celovitosti nezavisne države, u ovom slučaju Srbije, uspostavljenu posle Drugog svetskog rata. Od Kosova su napravili nekakav drugi Minhen. Istovremeno su se SAD iz agresora pretvorile u oslobodioca.
     
     Moralno-etički aspekt. U rukovodstvo te „države“ su došli ljudi čije su ruke krvave sve do lakata a i preko toga. To su isti oni mashadovi, basajevi, radujevi, čije je mesto u zatvoru a ne u vladinoj fotelji. Priznavanje nezavisnosti Kosova takođe predstavlja i ponižavanje Srba u očima svetske javnosti. Sedamnaesti februar je dan koji je pokazao kuda se svet srozava.
     
     Dopisnik: Aktivisti Vaše organizacije su doneli program pod nazivom „Sedam kosovskih udara“. Ispričajte podrobnije šta je to, u čemu je njegova suština i konačni cilj.
     
     Kravčenko A.A.: Mi smo miroljubiva organizacija, ali ponekad koristimo vojnu terminologiju: sam naziv „Kosovski front“ i „Sedam kosovskih udara“. Ali, mi smatramo da nazivi odgovaraju situaciji. Trebalo bi da taj program i njegovo ostvarivanje daju snagu i onu energiju usmerenu ka napred, zahvaljujući čemu će Srbi, uz našu pomoć, moći da povoljno reše kosovsko pitanje.
     
     Program se sastoji iz:
     
     -- pokretanja ljudi koji nisu ravnodušni prema sudbini Srba, a takvih ljudi ima mnogo, na milione. Takav priliv će pružiti ogromnu moralnu podršku Srbima. I neprijatelj mora shvatiti -- kada nas je mnogo, kada imamo konkretne ciljeve i zadatke, mora uzeti u obzir našu snagu!
     
     -- finansijske podrške Srbima;
     
     -- pomoći Srbima u vojno-rodoljubivom vaspitavanju omladine, jer pre svega njoj predstoji da rešava globalna pitanja;
     
     -- podrške od strane ruskog rukovodstva procesu rešavanja kosovskog problema.
     
     
     Dopisnik: Vidimo da u tom smeru radi ne samo „Kosovski front“; koji su vam se još ljudi i organizacije priključili?
     
     Kravčenko A.A.: Otvorili smo podružnice u 20 gradova Rusije i Ukrajine koje prilično aktivno rade. Raduje nas činjenica što ima mnogo ljudi koji nisu ravnodušni prema sudbini Srba, i oni se srazmerno mogućnostima uključuju u rad. Mi sadejstvujemo s mnogim organizacijama i udruženjima, među kojima mogu istaći „Evroazijski savez omladine“, pokret „Naši“, „Savez Ruskog naroda“ i mnoge druge.
     
     Dopisnik: Malo o politici. Reakcija zvaničnog Kremlja. Da li je ona bila adekvatna onome što se 17. februara desilo? U čemu je uzrok -- u slabosti ruske političke elite ili u njenoj dalekovidosti?
     
     Kravčenko A.A.: Ne mislim da je reakcija ruskog rukovodstva bila neadekvatna. Rusija nije priznala Kosovo -- to je ono glavno. Po tom pitanju je potrebna dosledna i promišljena politika. Naravno, htelo bi nam se mnogo više, ali postoji niz problema. Prvo, kada bi Rusija ponudila Srbiji da smesti svoje vojne baze, njeno sadašnje rukovodstvo nikada se ne bi odlučilo na taj korak. Kao drugo, to je nekompetentnost i nepoznavanje unutrašnjih balkanskih stvari od strane pojedinih naših političara. Pre svega, treba odrediti prioritete: ko su „naši“ a ko neprijatelji, i u skladu s tim postupati.
     
     Dopisnik: „Kosovski front“ veliku pažnju posvećuje vojno-rodoljubivom vaspitavanju omladine. Šta se već sada radi, i kakvi su dalji planovi u tom pogledu?
     
     Kravčenko A.A.: „Kosovski front“ pridaje veliki značaj vojno-rodoljubivom vaspitavanju omladine, uglavnom u Srbiji. Pri tome se uzima u obzir izuzetno bogato iskustvo Rusije u tom pogledu, gde postoje stotine takvih klubova, u kojima su desetine hiljada mladih, duhovno i fizički zdravih ljudi. To je velika snaga, sposobna da promeni situaciju u Srbiji. Mnoge srpske rodoljubive i veteranske organizacije su dolazile u Rusiju radi sticanja iskustva u radu s omladinom. Održan je veliki zbor u letnjem logoru u Novosibirsku, uz učešće ruskih i srpskih instruktora i omladine. Ruski delegati su takođe odlazili u Srbiju. U doglednoj budućnosti je u planu održavanje velikog međunarodnog vojno-rodoljubivog pravoslavnog zbora uz učešće predstavnika Srbije, Rusije, Ukrajine, Bugarske, Rumunije i Grčke blizu granice Kosova. Mesto nije slučajno odabrano. Kosovski Albanci moraju znati da su naše namere ozbiljne. Jer, problem Kosova je problem čitavog Pravoslavnog Sveta.
     
     Dopisnik: „Monopolarni model“ savremenog ustrojstva sveta se posle događaja u Južnoj Osetiji poljuljao. Amerika je iznenada saznala da više neće samo ona rešavati bilo kakva globalna pitanja. Vojna mašina Rusije posle posrnuća iz 90-ih godina postepeno stiče pređašnju moć. Na diplomatskom frontu nema više nekadašnjeg izigravanja političke korektnosti. Da li će ta činjenica po Vama odigrati ulogu u rešavanju problema Kosova?
     
     Kravčenko A.A.: Svakako. Već sada igra. Mnoge političke snage su u nedavnoj prošlosti pozivale Rusiju da prizna nezavisnost Abhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja. Ali ona to iz niza razloga nije učinila. Sada se situacija korenito promenila. Rusija je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, Rusija je odlučno odbila da prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na sva uveravanja i nagovaranja Zapada. Amerika više nije komandant parade, kavkaski događaji to potvrđuju. Rešavanje kosovskog pitanja leži u istoj ravni. A njegovo rešavanje ima principijelnu važnost.
     
     Ako pogledamo, Rusija u Evropi ima samo jednog saveznika -- Srbiju i srpski narod. Mnogi znaju da su nezavisnost Abhazije i Južne Osetije dosad priznale Rusija i Nikaragva, ali retko ko zna da je to učinila i Republika Srpska Krajina. Jedan od predsedničkih kandidata na prethodnim izborima u Srbiji Tomislav Nikolić je, u slučaju da bude izabran, predlagao da se na teritoriji Srbije smeste ruske vojne baze. Istina, ishod izbora je bio drugačiji. Ali, da se vojne baze Rusije nalaze u Srbiji, kosovski Albanci bi se drugačije ponašali, njihova retorika bi bila drugačija. Potrebno je da Rusija podržava proruske političke snage u Srbiji, što će ubuduće ojačati njene pozicije u Evropi. Odgovarajući na Vaše pitanje, reći ću da je Južna Osetija približila dan oslobađanja Kosova.
     
     Dopisnik: Šta biste poželeli Rusima u Kazahstanu i u čitavom bližem inostranstvu?
     
     Kravčenko A.A.: Rusi u Kazahstanu, u bližem inostranstvu, pa i u čitavom svetu moraju znati da nam je naložena ogromna misija. Zlo nadolazi, Srbi su ga već u punoj meri iskusili, a i dalje ga osećaju. Pravoslavni Svet je u opasnosti i naš je zadatak da to Zlo zaustavimo. Spas nam je samo u našem jedinstvu i vernosti Pravoslavlju. Želeo bih da se sa svoje strane obratim ljudima s aktivnom životnom pozicijom, koji nisu ravnodušni prema sudbini Srba: ako ste spremni da koliko možete doprinesete našoj zajedničkoj stvari, „Kosovski front“ je spreman da pruži svu moguću pomoć. Želeli bismo da podružnice „Kosovskog fronta“ deluju i u Kazahstanu, i u drugim zemljama.