Briselski recepti protiv nezaposlenosti

Mnogi Italijani koji su se vratili sa odmora našli su se na ulici. Njihove firme su bankrotirale. Tako nešto se u Italiji dešavalo i ranije, ali ove godine bankrotstva su postala pravilo.

Uznemiravajuća statistika povodom nezaposlenosti se odnosi ne samo na Italiju. U briselskim koridorima vlasti jedinstvene Evrope problem vide i pokušavaju da traže recepte prevladavanja ove bolesti koja za sada ne podleže lečenju. Recepti su, istina, više kozmetički.

Prema saopštenju nemačkog lista Frankfurter Alemajne Cajtung saradnici kancelarije evropskog komesara Olija Rana pristupili su realizaciji ideje svog šefa o promeni metodike proračuna budžetskih deficita. Cilj je da se umanji pokazate tako da zemlje sa visokim nivoom nezaposlenosti kao što su Španija i Grčka mogu da smanjuju deficite sa manje napora. Znači, njima će se postavljati i manje strogi zahatevi povodom pojedinih reformi.

Iz meseca u mesec raste broj deklarativnih izjava u kojima se ponavljaju pozivi da se napusti politika stroge štednje kao takva – piše, na primer austrijski Viner Cajtung. U Evropskom paralamentu, Evropskoj komisiji, većini prestonica zemalja članica EU sve glasnije se čuju zahtevi da se uzimaju u obzir socijalni aspekti prilikom rešavanja problema jačanja ekonomskog i valutnog saveza. Uzrok uznemirenosti je očigledan. U drugom kvartalu 2013. godine nivo nezaspolenosti u Italiji je izneo rekordnih 13,7%, a u celini po zoni evra – 12. U nizu regiona sve veće razmere stiče opasnost od siromaštva.

Već pomenuti Viner Cajtung je saopštio ovih dana o inicijativi sa kojom je istupio komesar EU za socijalna pitanja Laslo Andro. Ne dovodeći u sunjmu neophodnost borbe protiv budžetskog deficita, on istovremeno smatra da je neophodno uzimati u obzir prilikom određenja troškova i sadržaja reformi socijalne parametre. Konkretno Andor predlaže da se u nacionalnim budžetima pojave takvi indikatori kao što je nezaposlenost i nivo siromaštva. Uopšte evropski komesar bi hteo da vidi u EU neki mehanizam koji bi omogućio da se u slučaju uvećanja nezaposlenosti podrže pojedine države, kao što se sada čini prilikom podrške banaka.

Između ostalog, kako se saznalo, šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozu i komesar za valutu i finansije Oli Ren izrazili su sumnju da će sličnu inicijativu odobriti lokomitive Evrope. Posebno se to odnosi na Nemačku. Ipak, po rečima Lasla Andora, on će narednih dana predstaviti konkretne predloge.

Ipak profesor Visoke škole ekonomije Ivan Rodionov ne smatra efikasnim pokušaje činovnika da reše problem administrativnim putem.

- Pitanja zaposlenosti nisu pitanja države, već biznisa, kaže profesor. U suštini ima dva načina. Jedan je da se daje nešto malo budžetskog novca, što je nedalekovido i neefikasno. Drugi, normalni je da se pomaće biznisu da se razvija, i tada će on osiguravati zaposlenost sam po sebi. U Evropi se sada kriza prevladava, za dve-tri godine sve će biti u redu, u krajnjoj liniji u razvijenim zemljama. Ali politički je korisno prodiskutovati na tu temu.

A dok eksperti spore, nemački nezavisni Internet-portal NOVAYO pita se: koliko dugo će evrokrate mučiti svojim neuspelim projektom Evropa nezaposlene, u prvom redu mlade, u istoj toj Španiji ili Grčkoj? I odgovara: očigledno dok ulice prestonica ovih zemalja ne budu obuzete plamenom. Tu nije više do finansijske kozmetike.

Oleg Severgin,