BitLab hosting
Početna stranica > Novosti
Branko Rakočević

UKRAJINA NOMINOVALA FILM „PARDŽANOV“ ZA OSKARA

 UKRAJINA NOMINOVALA FILM „PARDŽANOV“ ZA OSKARA
02.10.2013. god.

Ukrajinski oskarovki savet je izabrao  film koji će predstavljati Ukrajinu u nominaciji „Film na strAnom jeziku „ nagrade Oskar za 2013.g. koju dodeljuje  Američka akademija  filmske umetnosti i nauke.Većinom glasova (10:6) odlučeno je da to bude film“Paradžanov“, debitantski igrani film  prijatelja Paradžanova,francuskog reditelja i glumca, Serža  Avedikjana, dobitnika „zlatne  palme „ u Kanu za kratkometražni film „Ostrva koja laju „ i Jelene Fetisove iz Ukrajine koja je  i producent i pisac scenarija.

Film je snimljen u koprodukciji čak četiri zemlje:Ukrajine,Francuske, Gruzije  i Jeremenije uz podršku  Državne agencije Ukrajine za film, ARTE FRANCE, te Gruzijskog i Jermenskog filmskog centra.Sa ukrajinske strane producent filma je filmkski studio „Interfilm“.

Ukupan budžet filma je iznosio 2 miliona evra, a sniman je 5 godina.

U filmu-drami „Paradžanov“, pored Avedikjana koji nastupa u naslovnoj ulozi, igraju i Julija Peresild,Karen Badalovnoj  ,Mihail Pšenični i drugi.

„Paradžanov“,   je imao  svetsku premijeru na Festivlu u Kralovim Varima u julu ove godine  gde je prikazan kao predstavnik Ukrajine na osnovnom međunarodnom programu East of the West.

Na nedavno održanom, četvrtom  po redu Odeskom međunarodnom festivalu,  film  „Paradžanov“ je dobio glavnu nagradu kao najbolji ukrajinski dugometražni film.

Po rečime scenaristkinje, producentkinje  korežisreke,Jelene  Fetisove, najteži deo posla bio je snimanje u koloniji strogog režima u kojoj je ekscentični filmski genije  koji  je neprikidno bio u sukobu sa sovejtskim vlastima, proveo pet godina, osuđen  za krivično delo pedersatije po članu  121. krivičnog zakonika RSFSR.

„Nismo hteli da pravimo spekulacije na tu temu,ali ukoliko su takvi odnosi imali mesta u životu Sergeja Paradžanova,ne bi bilo u redu da se pravimo kako to nismo primetili.Smatram da smo dovoljno delikatno provukli tu liniju u filmu „izjavila je  Jelena Fetisova.

Ukrajinskog  kandidata za Oskara moći će da vidi domaća publika u bioskopima već od čevrtaka, 3.oktobra.

Da podsetimo:nominati za „Oskara“ u 24 kategorije biće objavljeni 16.januara 2014., a sama, 86.po redu, ceremonija uručivanja najprestižnijih svetskih  nagrada za filmsko stavralaštvo, biće po tradiciji održana 2.marta  u   Dolly Thetru u Los Anđelosu.

Film „Pradžanov“je  posvećen 90. godišnjici rođenja filmskog čudotvorca  Sergeja Paradžanova  koja će se obeležiti 2014.

Manifestacije posvećene Paradžanovu

U svetu je poslednjih godina održano nekoliko manifestcija posvećenih filmom stvaralaštvu ovog reditelja i slikara raskošnog talenta koji su kao Londionski festival o Paradžanovu (pre dve godine) koji je ztrajao dva i po meseca, a posebno prošlogodišnji  Moskovski omaž slikaru Paradžanovu   imale zanačaj međunarodnih kulturnih događaja prvoga ranga.

„DOM U KOME ŽIVIM“-  OMAŽ  PARADŽANOVU  SLIKARU U MOSKVI

Naziv je izmislila Marina Lošak, za njega, Paradžanova, ali  i za svoj startni projekat na funkciji umetničkog direktora „Manježa“.Izložba je priređena zajedno sa Zavenom Sarkisjanom,direktorom Muzeja Paradžanova u Jerevanu.

Paradžanov je „Novome Malježu „ pomogao više nego  on njemu.

Istorija duše jednog velikog reditelja ispričana njegovim ličnim predmetima iz svakodnevnog života i crtežima,kolažima, lutkama i konačno filmovima.

Više od izložbe:istorija  duše  jednog velikog režisera

U Novom Manježu-nova izložba.Iz jerevanskog muzeja Srgeja Paradžanova pozajmljeno je 70 eksponata, mahom kolaži poznatog režisera i slikara,kao i  retke fotogafije

Tako je muzejski kompleks „Manjež“na čijem je čelu je odnedavno u funkciji  umetničkog direktora Marina Lošak predstavio prvi projekat svog principijelno novog izložbenog programa.

Izložba je nazvana „Sergej Paradžanov. Dom u kome živim“i predstavlja nešto više od izložbe –to je istorija duše jednog velikog režisera,ispričana njegovim ličnim predmetima iz svakodnevnog života, crtežima, kolažima, lutkama, fotogafijja i konačno filmovima.

Posetioce   su 21. septembra, kad je izložba otovrena, na vratima sretali domaćini u  jeremenskim narodnim nošnjama  i  nudili ih voćem iz Jerevana.A i sam gostoljubivi domaćin Seregej Paradžanov je „pozivao“ goste u  svoj „Dom u kome živim „, iako su eksponati iz doma u kome je domaćin boravio svega nekoliko puta, a živeti u tom domu nije mu se dalo.Muzej je u Jerevanu otvoren  godinu dana posle  smrti Sergeje Josifoviča, 1991.a ukrašen je  crtežima, kolažima, skulpturama i drugim eksponatima.

Kustos izložbe, već pominjana Marina Lošak, lično je putovala u Jerevan da bi od hiljdu i po eksponata izabrala ovih 70 za moksovskui izložbu. -Eksponati su odbarani za Dom u kome  bi mogao živeti  taj umetnik.I u njemu je atmosfera potpuno domaća.Zajedno sa saradnicima muzeja bila sam tronuta i zadivljena, svakog dana oni ručavaju za velikim stolom u kuhinji u kojoj sami pripremaju jela-kaže Marina Lošak.

Svestrani talenat

Talenat Paradžanova nikad nije bio ograničen rampama filmskog platna.On je bio ekspert  za mnoge  umetničke oblasti kakav se retko sreta. Odlično je crtao, uspešno se snalazio  na keramici,staklu, porcelanu,srednjevekovnoj umetnosti,uživao je  je neprikosnoveni autoritet među juvelirima.Odlično se razumevao u areheologiju, istoriju, etnografiju,folklor,književnost Dalekog Istoka.Pri svemu tome za njega je predstavljalo sitnicu da kupi  neki rartitet,da proda, da zaradi nekoliko  hiljada, u to vreme nezamisliva svota, da kupi preskupu antikvarnu sobnu garnituru i da je pokloni čoveku koji mu je dok je bio  na robiji darivao tortu-to je mogao samo on.

Pri kraju života nastavio aktivno da radi na flimu

Poslednjih  nekoliko  godina svog života Paradžanov je nastavio da aktivno radi na filmu.Godine  1986. snima dokumentarni film „Arabeske na temu Pirosmanije „, a dve godine kasnije igrani film „Ašik-Kerib“na osnovu istoimene poeme Jurija Ljermontova.Gdine 1989. radi na filmu „Ispovest“ koji je trebalo da bude njegova autobiografija.

Nažalost, nije uspeo da ga završi pošto se tada razboleo  od raka na plućima, od kojeg je operisan u Moskvi, ali se stalje nije poboljšalo,pa se 17. jula 1990. vraća u Jerevan gde nakon samo tri dana umire.

Ovenčan svetskom slavom, ali do kraja nikad  shavćen i prizant  u svojoj otadžbini

Ovenčan svteskom slavom, ali do kraja nikad shavećn i priznat u svojoj otadžbini,snimio je 8 filmova, tri puta bio osuđivan i  hapšen,rodio se u Tbilisiju, umro u 66. godini u Jerevanu, Paradžanov je napisao desetak filmskih scenarija, uradio stotine kolaža,instalacija, slika,crteža,predmeta   u keramici. Pritiv njega su pokretane istrage,oduševljavali su se njime i nisu mu davali  da radi,voleli su ga i mrzeli,uvažavali ga i bojali ga se.Ponašao se veselo i cinično, delovao eksprsivno,ranjivo... Ali, ako se odstarne sve suvišen reči,ostaje samo jedna-genijalan. I ova izložba na Manježu podseća i opominje:i kad je Paradžanov otišao iz života,život je ostao u njemu i nastanaio se u njegovim delima.

Snimao sopstvenu sahranu

Zaven Srakiosjan, direktor Jerevenaskog muzeja družio se sa Sergijem Paradžanovim 12 godina i često ga je fotografisao.Poznati režeser je obavezno potpisivao fotografije, a ideje za njih  su često i poticale od njega. Takva je  na primer, fotografija njegove sahrane (dve su izložena u Manježu) kad je on bio živ i zdrav, ali je zahtevao da kadrovi budu originalni,pravi-i pogrebna procesija, suze.Prema smrti Paradžanov je uopšte imao poseban odnos.Kao i prema životu, uostalom.I prema stvaralaštvu.

Bolestan od lepote

Govrio je da  je „bolestan od lepote „.U tome je bio sličan  Tinu Ujeviću koji se  u „Kolajni“ žalio :“Noćas se moje lice žari/ Noćas se moje veđe pote/ A moje lice san ozari/ “Umreću noćas od lepote „.Zato Paradžanov stvara lepotu od svega čega  god se dotakne-od novina, dugmadi,razbijenih bokala,stolica.Čak i četke za pranje posuđa pretvarali su se posle njegove „obrade“ u umetničke proizvode.

Bio je blistaviji čak i  od svoje umetnosti

„Ko je znao Pardžanova, taj može potvrditi da je on sam bio blistaviji čak i  od   svoje umetnosti.Bila je to zadivljujuća ličnost.Imao je očaravajući glas, ponašanje.Voleli su ga i uvažavali i u zatvoru  i zato nije čudo što su ga premeštali iz jednog lagera u drugi, kako bi mu što više naudili.Promenio je tri  lagera  dok je bio u progonstvu u Ukrajini“, ističe ditrektor muzeja Paradžanova u Jerevanu.

Paradžanov je bio osuđen 1973.g. po  fabrikovanoj optužbi za homoseksualiazm. Sve četiri godine koje je proveo  na robiji  on je radio, crtao, smišljao scenarije za nove filmove

Teško bolestan je naparavio svoju poslednju lutku „Paradžanov u raju „.I to je vrlo potersno.Sve je shvatao, razumeo šta će se desiti.I snimio genijalne filmove.Koji će takođe na ovoj izložbi biti prikazani.Pa čak ukoliko  i ne budu svi projektovani, ako se  svaki kolaž i ne  bude razgedao kroz lupu, svejedno, Paradžanova tajna se i onako ne može odgonetnuti do kraja. Zato što u njegovoj umetnosti postoji nešto neobjašnjivo.Filmovi mu ne gube nikad na aktuelnosti, a muzej mu  je najposećeniji u Jerevanu.

 

 


 





Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »