Genetski modifikovana hrana osvaja Srbiju - nadležni ne reaguju

Uprkos zakonu koji to izričito zabranjuje Srbija već godinama na više hiljada hektara uzgaja genetski modifikovanu soju. Nadležni državni organi uopšte ne reaguju, a nema ni evidencije o količini uvezenih GMO useva. Nova opasnost od širenja GMO proizvoda će biti za tri meseca kada stupa na snagu liberalizacija srbskog tržišta.

U Srbiji se već godinama na više hiljada hektara uzgaja genetski modifikovana soja, uprkos zakonu iz 2009. godine koji izričito zabranjuje sađenje takvih biljaka i promet proizvoda za stočnu i ljudsku ishranu sa sadržajem GMO. Šta više, nadležni državni organi uopšte ne reaguju i ne uništavaju tu soju, a da zlo bude veće, Srbija danas uopšte nema evidenciju o količini uvezene GMO soje iz SAD, Brazila, Argentine i drugih zemalja. Istovremeno u prodavnicama je sve više proizvoda koji nisu označeni da sadrže sirovine od GMO, poput jeftinih mesnih prerađevina koje stižu iz Crne Gore, BiH i Makedonije, susednih zemalja koje nemaju razvijenu prehrambenu proizvodnju da bi bile izvozno orjentisane, već očigledno meso uvoze po dampinškim cenama koje vodi poreklo od stoke hranjeno GMO sojom.

Prema podacima novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, samo prošle godine je u Srbiji, mimo zakona, zasejano oko 5.000 hektara genetski modifikovane soje, mahom u Vojvodini i nekim delovima Mačve, a neodlučnost države da uništi te useve doprinela je da se broj hektara pod GMO sojom svake godine povećava. Istovremeno je kontrolom Ministarstva poljoprivrede utvrđeno da je genetski modifikovana soja posejana na svega 23 hektara, što je i bilo očekivano pošto je je nečijom odlukom rešeno da se pregleda samo 1.300 njiva.

Iz svega ovoga se nameće zaključak da u celoj ovoj priči i državni organi i srbski naučnici već godinama zabijaju glavu u pesak i drže se po strani, zbog čega im se često, ne bez razloga lepe etikete da su plaćenici GMO lobija, pre svega najvećeg svetskog proizvođača ovih biljaka kompanije Monsanto. Svojevremeno se najviše pominjalo ime bivše ministarke poljoprivrede Ivane Dulić Marković, koja je i sama priznala da je za vreme njenog ministrovanja bilo uvoza GMO useva, ali i da je sama nekoliko puta išla na plaćena putovanja u Ameriku gde su promovisani upravo GMO proizvodi.

Pritisku na Srbiju se ne tako retko proteklih godina priključivala i direktno američka ambasada u Beogradu, čak saopštavajući da ako Srbija ne promeni svoj Zakon o genetski modifikovanoj hrani, neće moći da uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju, a što će biti i značajna prepreka bilateralnim odnosima Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.

Ono što se i te kako prećutkuje o Monsantu jeste činjenica da je ova kompanija od 1965. do 1969. godine za potrebe američke vojske proizvodila "agent orange", otrov koji je ubio preko 400.000 vijetnamskih civila, i prouzrokovao deformitete kod pola miliona dece koja su rođena nakon trovanja ovim Monsantovim proizvodom.

Ovih dana je u Vojvodini završena mlaka dvomesečna kampanja protiv GMO koju je sprovela stranka Zeleni Srbije. Prikupljeno je oko 20-tak hiljada potpisa građana koji peticijom od Skupštine Vojvodine zahtevaju donošenje Deklaracije za Vojvodinu bez GMO. Zeleni su i Skupštini Srbije još u februaru predali Deklaracija za Srbiju bez GMO, ali ova tema za sada nije uvrštena u dnevni red parlamenta. Za utehu je da je od februara ove godine, oko 70 opština i gradova, među kojima i Novi Sad, odlukom lokalnih parlamenata proglašeno, bar na papiru, za teritorije bez GMO.

Ali niko za sada u Srbiji zvanično ne reaguje na još jednu opasnost koja se približava iz Evropske Unije. Za tačno tri meseca stupiće na snagu potpuna liberalizacija tržišta Srbije, kada će 96 odsto evropskih poljoprivrednih proizvoda u Srbiju moći da se uvozi bez carine.

Ukidanje uvoznih carina najverovatnije neće osetiti potrošači kroz povoljnije cene, ali sigurno hoće poljoprivrednici iz Srbije, koji nisu spremni za konkurenciju iz Evrope. Samo u poslednjoj deceniji u Srbiji je nestalo 150 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, a kada stupi na snagu liberalizacija bankrotiraće sigurno još toliko, pre svega seoskih domaćinstva koja nisu orijentisana na visokodohodnovnu proizvodnju. A sve to zajedno predstavlja očiglednu pripremu terena za GMO hranu, zbog koje će svaka druga vrsta poljoprivredne proizvodnje u Srbiji postati nerentabilna.

Igor Gojković,