U dvorcu Evrope čuće Rusiju

Glavna pitanja koja namerava da pokrene Rusja na jesenjem zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope su prekid krvoprolića u Siriji, ukidanje diskriminacionog monitoringa Rusije od strane Saveta Evrope i kršenje ljudskih prava, vezanih sa dostupom SAD personalnim podacima građana niza evropskih zemalja. Prvi put za 17 godina od kako je Rusija ušla u ovu organizaciju na Skupštini istupa predsednik donjeg doma ruskog parlamenta Sergej Nariškin.

Strazburški Dvorac Evrope, gde je u ponedeljak otvoreno jesenje zasedanje Paralmenarne skupštine SE zaslužuje posebnu pažnju. Zgrada napravljena od kamena, stakla i čelika spolja liči na tvrđavu – nizovi prozora liče na puškarnice. Na ulazu se vijore zastave zemalja članica Evropskog saveta. U njemu radi Savet Evrope – prva međunarodna Parlamentarna skupština koja objedinjuje evropske države na osnovu poštovanja ljudskih prava. Zamisao arhitekte Anreija Bernara je bila da se preko spoljne plastike zgrade prenese ideja snage jedinstva zemalja. Samo jedinstvo ne polazi za rukom uvek, sve češće se vidi podela na demokratije prvog i drugog reda.

Dolazak Sergeja Nariškina u Parlamentarnu skpštinu SE se mogao desiti i ranije, ali je 2012. godine poseta morala biti otkazana – predsednik Državne dume odbio je da ide u Strazbur. Pre godinu dana Parlamentarna skupština SE je usvojila rezoluciju o situaciji u Rusiji, gde ni jedna primedba ruske strane nije bila uzeta u obzir. Mada je za skoro 20 godina monitoringa Moskva ispunila sve preuzete obaveze, proces se pretvorio u beskrajnu proceduru. Rusija predlaže da se pređe sa monitoringa zemlje na tematski monitoring. To znači da monitoring treba da se vrši u nekoliko država odjednom o konkretom problemu. Šef ruske delegacije u Parlamentarnoj skupštini SE Aleksej Puškov je izjavio za Glas Rusije:

- Nameravamo da postignemo to da se posmatranje vrši ne u pojedinim zemljama, već po konkretnim temama. Na primer, uslovi držanja zatvorenika. Povodom ove teme vrši se monitoring, recimo, u Rusiji, Estoniji, Nemačkoj, Bugarskoj i Italiji. Tematski monitoring pruža mogućnost da se razmatraju sve zemlje Saveta Evrope kao ravnopravne. A monitoring po zemljama je forma kontrole država. Mada znamo da posebno poslednjih godina, u uslovima krize, mnoga prava, i politička i građanska, i socijalna, u zemljama „klasične demokratije“ se krše.

Prvog oktobra predsednik Državne dume Rusije je odgovorio na pitanja evorpskih parlamentaraca koja se tiču odnosa između Rusije i EU. Pitanja su najrazličitija – od situacije u Južnoj Osetiji Abhaziji, do sirijske krize. Kako je istakao Aleksej Puškov, na zasedanju Biroa Parlamentarne skupštine SE bila je doneta odluka o tome da se 3. oktobra održe hitne debate posvećene sirijskom problemu sa usvajanjem rezolucije.

Ne samo da se u sali za sednice traži zaustavljanje krvoprolića u ovoj bliskoistočnoj zemlji. Ispred zgrade Dvroca Evrope održavaju se demonstracije i izložba plakata sa zahtevom za mir u Siriji. U poslednje vreme u Strazburu se desila vrlo ozbiljna evolucija o sirijskom problemu, smatra Aleksej Puškov. Ako je nedavno donimiralo mišljenje da se u Siriji dešava demokratska revolucija, sada se sitaucija izmenila.

- Pri aktualnoj vladi svih 7 religiozno-etničkih zajednica živelo je u miru, a sada vidimo kako ubijaju hrišćane, Kurde, šite. Očigledno, ako se dozvoli teroristima da dođu na vlast, građanskog, religioznog i etničkog mira koji je postojao u Siriji niz godina neće biti. Mi želimo da objasnimo poslanicima Parlamentarne skupštine SE da procesi koji se dešavaju na Bliskom Istoku nose veliku opasnost za Evropu. Oni teroristi koji ratuju sada u Siriji, a tamo ih je oko sto hiljada, kasnije će otići na drugo mesto. Zato je vrlo opasno podržavati ovakve tendencije. Sada postoji shvatanje da je Rusija bila u mnogome u pravu, i došlo je vreme da počne postepeno da se menja prilaz Parlamentarne skupštine SE prema složenim svetskim procesima koji se tiču svih nas.

Na sednici Parlamentarne skupštine planirano je da se pokrenu i druge teme. Tamo ruska delegacija namerava da raspravi problem kršenja ljudskih prava, vezan za dostup SAD personalnim podacima građana niza evropskih zemalja. Da podsetimo da su se nedavno pojavili podaci o tome da su Nemačka, Francuska, Italija, Španija, Holandija, Danska i Velika Britanija predavale američkoj Agenciji za nacionalnu bezbednost informacije o telefonskim razgovorima i internet-aktivnosti svojih građana. To je grubo kršenje bazičnih građanskih prava, istakao je za Glas Rusije član ruske delegacije Parlamentarne skupštine SE senator Ruslan Gatarov.

- Planiramo da pripremimo referat o tome da su prava građana EU bila ozbiljno kršena što se tiče dostupa trećih lica njihovim personalnim podacima, koji su izvršili predstavnici organa državnih vlasti. Mi želimo da sprovedemo istragu i da dobijemo odgovore na pitanja: koji broj ljudi je postradao, koji su masivi informacija bili otkriveni, na osnovu kojih dogovora i dokumenata se to činilo, koji konkretno zvaničnici i činovnici treba da snose za to odgovornost. A takođe koje korake treba preduzeti da se ne dopusti ponavljanje takvih incidenata.

Ovaj referat može da postane osnova posebnog zasedanja jednog od budućih zasedanja Parlamentarne skupštine SE.

Lada Korotun,