Dijagonala Florens Artman

Dve  i po godine posle odlaska sa mesta portparola Tužilaštava Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Florens Artman se ponovo vraća u zgradu na Čerčilovom trgu u Hagu.
 

Ovog puta kao optužena!

Slučaj je hteo da to bude baš sudnica broj jedan u kojoj se, sve do smrti optuženog, odvijao proces Slobodanu Miloševiću.

Bivši predsednik Srbije i Jugoslavije bio je prvi državnik u istoriji optužen za zločine protiv čovečnosti, a Florens Artman,  zbog prirode posla, jedan od najeksponiranijih aktera suđenja koje je često (ne)zasluženo nazivano  „procesom stoleća".

Predstojeće suđenje Artmanovoj sigurno neće biti ni pravno, a ni politički ili medijski tako visoko profilisano. Ipak,  i ona će ostati zapamćena - kao najviši, do sada, činovnik MKSJ, koji se našao na udaru haške pravde, koju je tako gorljivo, i po službenoj dužnosti, a i iz ličnog uverenja, zastupala.

Prvo pojavljivanje (izjašnjavanje o krivici) optužene pred većem MKSJ prvobitno je zakazano za  15. septembar, potom 13. oktobar, ali je još jednom odloženo, za 27. oktobar, zbog njenih, ranije preuzetih, obaveza.

U optužnici, koja je podignuta 27. avgusta ove godine, kako prenose agencije, piše  da je Artman u svojoj knjizi "Mir i kazna", objavljenoj 2007., kao i u autorskom tekstu "Skriveni ključni dokumenti o genocidu", objavljenom u januaru ove godine, iznela dve tajne odluke Žalbenog veća, koje su u slučaju Milošević donete 20. septembra 2005. i 6. aprila 2006. godine.

Po oceni MKSJ time je počinila delo nepoštovanja suda, prekršivši pravilo 77 iz Pravilnika o postupku i dokazima.

Artman  je u svojim tekstovima izrazila nezadovoljstvo odlukom Tribunala da se uvaži zahtev Srbije, odnosno da se pojedini dokumenti iz srpskog državnog arhiva razmatraju na zatvorenim sednicama.

Artman je objasnila da je time Beograd onemogućio upotrebu zapisnika u tužbi BiH protiv Savezne Republike Jugoslavije zbog genocida, jer kako je istakla, dokumenti predstavljeni iza zatvorenih vrata sadrže ključne dokaze o odgovornosti Beograda za genocid u Srebrenici.

"Artman je znala da su te informacije poverljive u momentu kada su obelodanjene, znala je da je naloženo da se odluke iz kojih su ove informacije potekle zavedu kao poverljive i da se objavljivanjem informacija otkrivaju poverljive informacije javnosti", navodi se u optužnici.

Bivša portparolka Tužilaštva MKSJ nije jedini akter iz bivše ekipe "procesa stoleća" koji  naknadno baca novo svetlo na suđenje Miloševiću. Tužilac Džefri Najs  i njegova šefica Karla del Ponte već su razmenjivali insajderske "komplimente". Ovih dana jada se, sa zakašnjenjem, i Helena Ranta zbog slučaja Račak.

Priča Artmanove je, međutim, završila u sudnici.

Za delo nepoštovanja suda, zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe. 

Florans Artman je rođena 17. februara 1963. u Parizu.

Diplomirala je na pariskom univerzitetu na odseku za književnost i strane civilizacije.

Sa prostora bivše Jugoslavije izveštavala je od 1986. godine

Od 1989. godine, kada je dobila stalni boravak, do 1994. godine, živela je u Beogradu.

Stalni dopisnik pariskog Monda iz SFRJ postala je 1990. Godine 1994. zabranjen joj je rad i ulazak na teritoriju SRJ.

Od tada, do dolaska na mesto portparola Tužilaštva MKSJ - 2000. godine , radila je u pariskoj redakciji Monda.

Do aprila 2006. godine  bila je portparol Tužilaštva MKSJ. Sa te funkcije je smenjena. Razlozi smene nisu nikada oficijelno saopšteni.

Autor je knjige "Milošević: Dijagonala laufera" čiji prevod je objavljen 2001. godine u Beogradu.  (U Hrvatskoj knjiga, izdata 2003. godine,  nosila je naslov "Milošević: dijagonala luđaka").

Ako je sudi prema  ranijim sudskim odlukama, Florens Artman trenutno radi u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
 

Nema pare za advokata

Florans Armtan zatražila je od Suda da joj plati advokata zato što sama nema dovoljno novca, saopšteno je ranije u Hagu.

Sekretarijat Tribunala nije još odlučio o tom zahtevu Artmanove, ali joj je kao privremenog branioca, na njen predlog, dodelio advokata Vilijama Burdona.

Navodeći da još nije "odlučio da li je i u kojoj meri optužena u stanju da plaća zastupnika", sekretarijat je advokata Burdona postavio za branioca Artmanove u naredna tri meseca.

Po pravilima Tribunala, optuženi koji tvrde da ne mogu sami da plaćaju advokata moraju to dokazati pružanjem uvida u svoju imovinu i prihode.