Uzavrela atmosfera na zasedanju Generalne skupštine UN

U utorak su u Njujorku počele opštepolitičke debate - Centralni događaj Generalne skupštine UN. Tokom prvog dana, na tribini je govorilo više od 30 šefova država. U žiži događaja su se našli govori Baraka Obame i iranskog predsednika Hasana Rohanija.

Susret ova dva lidera na marginama Generalne skupštine je izazivao veliko interesovanje. Nagađalo se da li će, uopšte, doći do njihovog sastanka ili ne. Senzacije, ipak, nije bilo – susret se nije desio, što je izazvalo polemiku u drugom pravcu. Nije prošlo ni bez manjeg skandala - Barak Obama je morao da sluša mnogo kritika na račun Sjedinjenih Država.

Da diskusija u okviru Opštepolitičke debate u Generalnoj skupštini UN neće biti laka, postalo je jasno od ranog ujutra. Zasedanje je otvorila brazilska predsednica Dilma Rusef. Malo ko je od predsednice vodeće južnoameričke države očekivao senzacionalnu izjavu, ali je ona odmah uspela da privuče pažnju prisutnih. Ona je narušila dobro raspoloženje prisutnih nizom prekora na račun SAD zbog programa praćenja stranih političara, kompanija i građana od strane specijalnih službi. Ovde treba podsetiti da, prema podacima iznesenim od strane Edvarda Snoudena, Dilma Rusef je sama bila predmetom prisluškivanja, a osim nje, Amerikanci su špijunirali i brazilsku misiju pri Ujedinjenim nacijama. Evo šta je o tome rekla gospođa Rusef:

- Želim da pokrenem veoma važnu temu. Brazil je postao predmet praćenja. Lični podaci građana su se presretali, privatne informacije preduzeća - veoma važne informacije - bile su predmet špijunaže američke obaveštajne službe. Čak su brazilske ambasade i misije pri Ujedinjenim nacijama, kao i razgovore zaposlenih u predsedničkoj administraciji Brazila presretale obaveštajne službe. Takve akcije krše međunarodne norme i zakone kao i principe međunarodnih odnosa. Brazil će, gospodine predsedniče, udvostručiti svoje napore protiv takve špijunaže. Moja vlada će učiniti sve da zaštiti prava naših građana.

Govoreći nakon Dilme Rusef, Barak Obama je odlučio da ne odgovori predsednici Brazila. On se fokusirao na tri teme, čiji komentari su se od njega očekivali: Sirija, Iran, izraelsko - palestinski sukob. I to je prošlo bez senzacija. Obama je ponovio svoj stav da za upotrebu hemijskog oružja u predgrađu Damaska smatra odgovornim zvanični režim i pozvao Savet bezbednosti UN da usvoji oštru varijantu rezolucije o Siriji.

- Sporazum o uništenju hemijskog oružja treba da bude podsticaj za diplomatske napore da se pronađe političko rešenje za sirijski konflikt. Ne verujem da će vojna akcija, kako od strane unutrašnje opozicije tako i od strane spoljnih snaga doprineti uspostavi mira. Takođe, ja sam uveren da ni Amerika ni bilo koja druga zemlja ne treba da određuju ko će biti na čelu Sirije, ne treba da odlučuju za sirijski narod.

Obama o sirijskom pitanju nije rekao ništa novo. Zato su njegove primedbe na temu Irana dale hranu za političke eksperte. Obama je rekao da Vašington priznaje Iranu pravo na mirnodopsko korišćenje nuklearne energije i ne teži ka promeni režima. Mnogi su ovo odmah protumačili kao pokušaj pružanja ruke prijateljstva novom predsedniku Islamske Republike, Hasanu Rohaniju. Tim pre što je njegovo izlaganje takođe bilo zakazano za utorak. Međutim, kasnije je Bela kuća saopštila da je iranska delegacija odbila da se sastane sa Amerikancima. Tako da, do istorijske senzacije ipak nije došlo. Nešto kasnije, sam Hasan Rohani je, takođe, govorio u prilog mogućoj normalizaciji odnosa sa Zapadom. Izjavio je da niti nuklearno niti bilo kakvo drugo oružje za masovno uništenje ne ulazi u odbrambenu doktrinu Irana.

- Sada imamo jedinstvenu priliku za prevazilaženje krize u odnosima. Islamska Republika Iran smatra da svi izazovi mogu biti prevaziđeni uz pomoć nade i uzdržanosti. Izjavljujem da ni nuklearno niti bilo kakvo drugo oružje za masovno uništenje nisu deo odbrambene doktrine Irana. Uopšte, to je u suprotnosti sa našim osnovnim religioznim i moralnim principima. U našem nacionalnom interesu je da se uklone svi strahovi međunarodne zajednice po pitanju iranskog nuklearnog programa.

Iranski predsednik je kasnije na CNN-u, senzacionalno, po prvi put priznao holokaust. On ga je okarakterisao nacističkim zločinom, dodavši da bi značaj holokausta trebali istoričari da ocene. U svakom slučaju, ovaj događaj je do nedavno izgledao nemogućim - ranije su iranske vlasti odbijale da priznaju holokaust. Međutim, čak i takvi, naizgled prijateljski koraci, nisu sprečili izraelsku delegaciju da za vreme govora Rohanija u Generalnoj skupštini UN po tradiciji napuste salu. Izraelski premijer je kasnije govor iranskog predsednika nazvao ciničnim i lažnim.

U centru medijske pažnje je bio još jedan događaj - sastanak ministara inostranih poslova Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Sergej Lavrov i Džon Keri su razgovarali o rešenju sirijske krize. Nakon sastanka, šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova je rekao da su "razgovori bili produktivni, postoji opšte razumevanje o tome kako se treba kretati napred". Osim toga, Lavrov je rekao da se Moskva nada da će se rezolucija Saveta bezbednosti UN o sirijskom hemijskom oružju moći usvojiti odmah nakon odluke Organizacije za zabranu hemijskog oružja, koja se očekuje u narednim danima.

Roman Mamonov,